Trener Partizana za Mozzart sport o tri vrste poverenja, gde vidi crno-bele, a gde sebe za naredni Božić
Nova normalnost. Ušla je tokom 2020. ta kovanica u živote maltene svih ljudi na planeti, a kao u nekom paralelnom univerzumu uselila se i na stadion Partizana, odakle sve češće stižu objektivne, realne i normalne izjave. Za razliku od ne tako davnih vremena.
Promenu je doneo Aleksandar Stanojević.
Kako na terenu, gde crno-beli izgledaju stabilnije u odnosu na početak sezone, tako u javnom obraćanju. Više nema uzdizanja stranaca na pijadestal („nećemo pustiti najboljeg igrača za manje od 15.000.000 evra“), nema neutemeljenog glorifikovanja pojedinaca („Lazar Marković je jedno od najvećih pojačanja u istoriji kluba“), ali zato ima objektivnosti. Vidi se to, između ostalog, i po rečima da Bibars Natho i Sejduba Suma, koliko god dobri bili, nemaju zagarantovano mesto u prvih 11, kao i da Filip Stevanović mora da pokaže više („do pre samo koji mesec govorilo se kako je „smrtonosan po protivnike kao Eden Azar“), a možda se zaokret očitava i u pogledu na suđenje.
Letos je Savo Milošević arbitrima poručivao da će „poštovati Partizan“, početkom septembra ih gađao flašicom vode na derbiju u Novom Sadu, klub nekoliko puta pisao saopštenja protiv Sudijske komisije FSS, zamagljenog pogleda na prizor koji je uočio upravo Aleksandar Stanojević.
„Mogu da kažem da smo imali izvanredno suđenje“, reči su trenera Partizana u prazničnom razgovoru za Mozzart sport. „Možda jedino na večitom derbiju nisam siguran da je bilo kako bi trebalo, ali na ostalim utakmicama je bilo odlično. Izuzetno korektno“.
Kakav primer ostatku kluba! Kakav kalup ponašanje prethodniku na klupi i aktuelnim rukovodiocima koji se „polomiše“ da dokažu kako su svi drugi krivi za četvorogodišnje posustajanje crno-belih u prvenstvu. Iz sezone u sezonu su govorili da ih arbitri sputavaju, ali Stanojevićev pogled na stvarnost je pokazatelj je da bi svi u Humskoj 1 trebalo najpre da se okrenu sebi, a kad počiste u svom dvorištu krenu u napad na titulu.
Pritom, sam šef struke napominje da nikad nije prešao granicu ukusa u komunikaciji sa zvaničnim licima, iako je deo javnosti stekao takav utisak na osnovu gestikulacija u restriktivnom prostoru.
„Napisana je knjiga („A, tako je dan lepo počeo“, autora Igora Radojičića, op, au), u kojoj bivši sudija ističe da nikad nijednu ružnu reč nisam rekao ljudima u crnom. Da jesam, valjda bih dobio žuti karton. Ma, isterali bi me sa utakmice. Tačno, agresivan sam, u nekim trenucima preteram, ali…I da je bilo razloga, u vidu grešaka na naš konto, prirodne su. Svi smo mi akteri meča, na sudiji je da proceni da li je neko pogazio kodeks ponašanja. Koliko znam, nisam nikad. Pritom, poštujem svačiji rad, pogotovo internacionalaca i sa njima uopšte ne ulazim u raspravu. Verujem im. Kad Milovan Ristić podigne zastavicu to je ofsajd, sviđalo se meni ili ne. Ljudi se time bave, to im je posao“.
Stanojević (MN Press)
Stanojevićev je da unapred Partizan. Po mogućstvu da ga vrati na staze stare slave. Pogled na tabelu sugeriše da će biti to vraški težak posao ovog proleća, te na pitanje gde vidi ekipu sledećeg Božića uzvraća glasom čoveka sigurnog u svoje ideje.
„Nadam se da smo se stabilizovali i da ćemo u narednom periodu biti konkurentni za titulu od prvog kola. Da ne budemo šest ili devet bodova iza Crvene zvezde u uvodnoj fazi šampionata. Ako ste konkurentni rival ne može da igra bez pritiska. Teško mu je. Setite se kako su se crveno-beli mučili dok se nisu odvojili na tabeli. Protiv Spartaka kući ili Proletera u gostima. To vam je isto kao kad mi, protiv nekog, povedemo 2:0. Tek onda igramo sa više samopouzdanja, osećamo se komotnije. Nadam se da ćemo biti konkurentni“.
A gde će Stanojević biti za 365 dana dilema je koju ni sam ne može da razveje.
„Na sva pitanja mogu da odgovorim, na to, jednostavno, ne znam. Emotivac sam. Govorio sam da nema šanse da se vratim, ljudi iz Partizana su me zvali tri ili četiri puta prethodnih godina, svaki put kad se menjao trener. Odbijao sam. A onda je u meni letos nešto kliknulo i pristao sam da pokušam nešto zajedno da napravimo. Ne moram da idem u inostranstvo, obezbeđen sam finansijski i voleo bih, stvarno vam kažem, dve, tri godine da ostanem u Humskoj. Šta ćete lepše? Moj klub, moj grad… Samo, Partizan troši čoveka“.
U prevodu…
„Bitno mi je da osetim tri vrste poverenja: igrača, kluba i navijača. Ako negde uočim zarez, istog trenutka se pakujem i više neću biti ovde. Te kategorije su mi najvažnije u poslu. Odnosi sa fudbalerima, rukovodiocima i pristalicama. Iznad svega, sa svlačionicom. Ako izgubite poverenje igrača onda ste „mrtvi“. Ne mogu da vas sačuvaju ni rukovodioci, ni tribina. Zato sam prema momcima koje vodim maksimalno iskren i sve ono što se pojavljuje po medijima im je rečeno unapred, na pojedinačnim i(li) grupnim sastancima. Pod uslovom da su relacije poštene nemamo problem“.
Tekst:Mozzart sport
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
