Partizan je ušao u Evroligu onako kako bi svaki navijač potpisao — tri vezane pobede, atmosfera koja raste, osećaj da ekipa zna šta radi. Onda je došao pad: četiri poraza u pet mečeva, sa pobedom u večitom derbiju kao jedinim moralnim ostrvom u tom nizu. Skor je sada 4-5, raspored donosi četiri uzastopna meča u Beogradu — Makabi, Baskonija, Valensija i Bešiktaš — i Lamar Stivens u intervjuu za Sportske ne okoliša: ovo je prilika koju tim ne sme da potroši.
Zašto Stivens ne priča o rezultatu, nego o stilu
Kada ga pitaju o padu, Amerikanac ne beži u fraze o “pritisku” i “koncentraciji”. Umesto toga ističe da je identitet ekipe ostao nepromenjen, a da problem leži drugde — u šutu i u potrebi za ambijentom koji taj šut može da otključa.
„Mislim da su usponi i padovi tokom sezone normalni… Ali ono što me i dalje raduje je što mislim da je naš stil igre ostao isti u smislu da igramo timsku košarku, imamo visoku energiju u odbrani i dalje smo jedan od najboljih odbrambenih timova. Promašeni šutevi su sastavni deo igre i tu dolazi do izražaja igranje kod kuće, gde imamo podršku sa tribina… Zato mislim da su ove naredne četiri utakmice ogromne.“
Ovo je razumna, odmerena ocena. Partizan jeste ostao prepoznatljiv u odbrani, ali je u napadu previše puta ostao bez rešenja kada šut ne ide. Stivens otvoreno računa na to da Arena može da bude taj dodatni razlog — ne samo bučan zvuk, nego faktor koji menja fizičku spremu i agresivnost ekipe.
Prilagođavanje, povrede i jedan iskren argument za strpljenje
Na pitanje o padovima u igri, poput onih protiv Asvela, Stivens ne beži u samokritiku, ali ni ne ulepšava.
„Mislim da smo mi i dalje nova grupa igrača, ima dosta novih košarkaša, a trener i dalje uči koji momci najbolje funkcionišu zajedno dok se istovremeno nosimo sa povredama. Neki momci moraju da igraju van svojih prirodnih pozicija, u novim ulogama, da uče nove akcije i nove odbrambene postavke.“
Ovaj deo je važan jer je pošten. Partizan nije ekipa koja funkcioniše mesecima zajedno, povrede su stalno pomerale pretpostavljene uloge, a Obradović je morao da proba kombinacije koje nisu bile plan A. Stivens dodaje i konkretan primer — Antoniju je ovo prvo iskustvo van Amerike, a povratak Vanje Marinkovića donosi liderstvo koje se u ovakvim periodima najviše oseti.
Molba za strpljenjem u evroligaškom kontekstu obično zvuči kao marketing potez. Ovde deluje kao realno postavljen okvir. Pitanje je samo koliko će navijači, koji su već videli i bolji i gori Partizan ove jeseni, biti spremni da to strpljenje daju pre nego posle.
„Neumorna zver“ i poruka sa korenima u Filadelfiji
Karlik Džouns ga je opisao kao „neumornu zver“, a Stivens tu etiketu nosi bez lažne skromnosti. Tvrdi da mu takav stil odgovara, da ga publika u Areni gura dalje i da je spreman da se baci za svaku loptu kada oseti energiju sa tribina.
Posebno je zanimljivo kako govori o derbiju. Bez kalkulisanja, bez diplomatije.
„Posle derbija osećaj je bio kao da se polako spuštaš posle nekog ludog noćnog provoda, jer mi je adrenalin bio na maksimumu… Obožavam to, živim za takve utakmice.“
Igrač iz Filadelfije koji prepoznaje ovdašnju navijačku temperaturu nije mala stvar. To je tip igrača koji Humsku i Arenu ne tretira kao radno mesto, nego kao ambijent koji bira — i to se oseća u načinu na koji priča o hemiji u svlačionici, koju opisuje kao nastavak onoga što je publika volela prethodnih sezona.
Četiri meča koja neće rešiti sezonu, ali mogu da je okrenu
Realnost je sledeća: skor 4-5 nije katastrofa, ali ni poligon za opuštanje. Četiri domaća meča zaredom su prilika kakvu Partizan neće imati često, a protivnici — od Makabija do Bešiktaša — su u rangu u kom se bodovi mogu uzeti, ne pokloniti.
Stivens traži Arenu punu navijača, ali traži i strpljenje. Ta dva zahteva znaju da budu u tihom sukobu: publika koja dolazi da gura ekipu obično traži i rezultat koji to opravdava. Zato naredne dve nedelje neće meriti samo Partizanov šut i odbranu, nego i da li je ovaj roster zaista na putu ka nečemu održivom, kao što „neumorna zver“ iz Filadelfije veruje
