Rasim Ljajić je u intervjuu za Danas uradio nešto što predsednici Partizana retko rade u istom danu — otvorio je skoro sve otvorene rane kluba u jednom razgovoru. Progovorio je o “Apelu za spas Partizana”, o finansijskom sporu sa Đorđem Tomićem, o dolasku Uprave kriminalističke policije u Humsku i o isplaćenom dugu zbog kojeg je FIFA blokirala registracije. Uz to je poslao i poruku onima koji traže smenu: ako dođe neko ko stvarno ulaže svoj novac, uprava se povlači “istog momenta”. Rečenica zvuči jako. Pitanje je šta zaista znači.
“Apel za spas Partizana” u Ljajićevoj verziji priče
Najoštriji deo intervjua tiče se pokreta oko bivših igrača. Ljajić tvrdi da odlazak Saše Ilića nije stvarni razlog nezadovoljstva, već povod koji je samo iskorišćen.
“‘Apel za spas Partizana’ od samog početka želi da ima uticaj i kontrolu u klubu i to nije tajna. To radi nekoliko igrača, zajedno sa Đorđem Tomićem. Sad se aktivnije angažuju, jer je Saša Ilić, koji je legenda, bio brana svim tim napadima.”
Ovo je teška tvrdnja i treba je čitati kao Ljajićev stav, ne kao utvrđenu činjenicu. Uprava koja je napadnuta ima pravo da se brani, ali svođenje svake kritike na pokušaj preuzimanja kluba je stara i rizična logika. Partizan je prevelik da bi se svaki glas spolja tumačio kao zavera, i dovoljno osetljiv da bi takvo tumačenje umelo da se obije o glavu onima koji ga koriste.
Slučaj Tomić: od 50:50 do 80:20
Deo o Đorđu Tomiću otvara prozor u način na koji je Partizan godinama vodio administraciju. Ljajić opisuje potraživanje iz vremena Tomićevog boravka u Real Ovijedu, novac koji je trebalo da ide preko Partizana, i činjenicu da klub nema papir — samo “reč tadašnjeg rukovodstva”.
Advokati su, prema njegovim rečima, predložili podelu 50:50 na koju je Tomić pristao, a potom se pojavila verzija da je neko iz kluba obećao 80:20 u Tomićevu korist. Ljajić dodaje da nema pouzdanu informaciju da li je takvo obećanje zaista dato.
Ovde je navijački deo teksta važniji nego što izgleda. Nije suština u tome ko je u pravu između dva čoveka. Suština je da jedan ovakav slučaj ponovo pokazuje koliko je Partizan dugo poslovao na reč, bez dokumentacije, i koliko se posledica toga vuče i danas. To je sistemski problem kluba, a ne lični rat između dvojice ljudi.
UKP u Humskoj i ugovori iz perioda 2020–2024
Najkonkretnija nova informacija iz intervjua tiče se policije.
“Istina je da je UKP bio u klubu. Razlog sada ne mogu da iznosim, jer je deo istrage. Mogu ekskluzivno da otkrijem novu informaciju da je tokom dana stiglo da im dostavimo sve ugovore sklopljene od 2020. do 2024. godine. Dakle, sve kupoprodajne ugovore iz tog perioda.”
Svaki pokušaj da se ovo odmah protumači kao dokaz bilo čije krivice bio bi preuranjen. Istraga je istraga dok ne donese rezultat. Ono što jeste činjenica je da Partizan ulazi u period u kojem će svaki transfer iz poslednje četiri godine biti pod lupom institucije koja ne radi površno. Za klub ovog imena, već to je ozbiljan teret, bez obzira na epilog.
Kanute, 59.000 evra i poruka onima koji žele promenu
Konačno, Ljajić potvrđuje da je izmirena obaveza od 59.000 evra prema advokatu Frenka Kanutea, zbog koje je FIFA Partizanu zabranila registraciju igrača. Njegov komentar — “bačen novac” — verovatno će većina navijača potpisati. Teže je potpisati način na koji je taj dug uopšte nastao i preživeo godinama.
A onda dolazi rečenica koju će mnogi izvući kao naslov: “Ko god želi da uloži svoj novac, mi ćemo se povući istog momenta.”
Zvuči kao otvoren poziv. U praksi, to je i uslov. Ljajić ne nudi odlazak zbog pritiska javnosti ili rezultata, nego zbog kapitala. Partizan takvog čoveka nije našao godinama. Dok se ne pojavi, ova izjava ostaje više odbrana aktuelne pozicije nego iskreno nuđenje smene. Problem Humske trenutno nije manjak onih koji žele da upravljaju klubom. Problem je što među njima retko dolazi neko ko dolazi sa novcem, a bez računa koji se posle ispostavi.
