Vildoza bez diplomatije: Rivs i ja se ne nadmećemo, igra onaj ko je bolji

Dva uzastopna poraza u duplom kolu promenila su ton oko Partizana i pre nego što je nova nedelja počela. Mečevi sa Makabijem u petak od 20.45 i sa Baskonijom narednog termina više nisu samo „teške utakmice u Evroligi“, nego obaveza — jer ako crno-beli žele da ostanu u kontaktu sa ekipama koje se polako izdvajaju na tabeli, odgovor mora da dođe odmah. U takvom okviru Luka Vildoza je izašao pred novinare i govorio bez uvijanja: o sebi, o Antoniju Rivsu, o praznim minutama i o tome gde je stvarno problem.

Fokus na sebe, a ne na Makabijeve probleme

Oko Makabija se priča o lošoj odbrani i problemima u svlačionici. Vildoza nije hteo da uđe u tu temu, i to je zapravo najzdravija poruka iz celog susreta sa medijima.

„Tako što ćemo razmišljati isključivo o sebi. Mislim da je najvažnije da nastavimo da gradimo našu igru i napredujemo kao tim. Imamo još neke stvari koje moramo da popravimo, posebno kada je reč o tome da svih 40 minuta igramo na istom nivou. Zato se ovde ne radi o Makabiju, nego o nama“, rekao je Argentinac.

Ovo je jezik ekipe koja zna da je tabela merila ozbiljnije stvari od trenutnog raspoloženja protivnika. Partizan trenutno ne može sebi da priušti da računa na tuđe slabosti.

Vildoza i Rivs: konkurencija koja ne sme da postane tema

Dolazak Antonija Rivsa logično je otvorio pitanje odnosa snaga na bekovskim pozicijama, pogotovo jer je Vildoza u usponu forme. Novinare je zanimalo da li je to povezano. Odgovor je bio jasan i, što je još važnije, bez ega.

„Naravno da je dobra. Posebno na treninzima, jer te tera da budeš bolji i da napreduješ… Ali istovremeno, svi smo ovde zbog jedne stvari, a to je da pobeđujemo. Zato to ne gledam kao međusobno takmičenje. Ako on igra bolje i treba da bude na terenu, onda će igrati. Isto važi i za mene“, rekao je Vildoza.

Ovakva rečenica od iskusnog igrača koji je u poslednjih nekoliko utakmica rastao vredi više od bilo kakvog saopštenja. Konkurencija u timu najbrže se pokvari kada neko počne da je doživljava lično. Vildoza tu temu seče na korenu, i to Penjaroji daje dragocen prostor da rotaciju vodi po učinku, a ne po obazrivosti prema statusu.

Prazni minuti kao glavna rana

Najiskreniji deo razgovora bio je onaj u kojem je Vildoza priznao da ni sam ne zna zašto Partizan ne uspeva da igra na istom nivou svih 40 minuta.

„Ti meni reci. Stvarno ne znam. Jednostavno, nismo igrali dobro tri ili četiri minuta protiv ekipe iz Fenerbahčea, pa tri ili četiri minuta protiv Asvela, i protivnici su to iskoristili… Iskreno, nemam odgovor na to pitanje. Voleo bih da ga imam.“

Ovo je trenutak u kojem navijački instinkt vuče na oprez. Kada glavni organizator igre kaže da nema odgovor, to nije poraz — to je priznanje mere problema. Partizan ne gubi ove utakmice zbog pada kvaliteta, nego zbog kratkih serija u kojima tim izgubi strukturu. Dok se to ne reši, svaki protivnik sa iskusnim bekom biće opasan, bez obzira na to gde se nalazi na tabeli.

Madar, serija kod kuće i šutevi iz šale

Vildoza se dotakao i Jama Madara, za kojeg kaže da ga se seća još iz dana kada je sam nosio Partizanov dres i da ga je tada iznenadio. Uz Madara, upozorio je i na Horda, Lundberga i Klarka — što je lista koja jasno govori da se protiv Makabija ne sme računati isključivo na tabelu.

Četiri uzastopna domaća meča u Evroligi tokom novembra idealna su prilika za seriju, a Vildoza to vidi i kao šansu da se tim dodatno poveže. Tu je i ona lakša nota — dva pogođena šuta sa pola terena.

„Ne vežbam ih. Jednostavno se dogodi. Volim da šutiram poslednji šut… Pogodio sam dva takva šuta, ali ne računate koliko sam puta promašio.“

Takva rečenica najbolje opisuje njegov pristup: samopouzdanje bez pompeznosti, i volja da uzme odgovornost kada niko drugi neće.

Partizan protiv Makabija ne igra samo meč za dva boda. Igra za to da priznanje o praznim minutama ne ostane samo rečenica na konferenciji, nego da se konačno pretvori u ispravku na terenu. Ako je suditi po tonu Vildoze, bar unutar svlačionice nema zabune ni oko hijerarhije, ni oko toga gde je stvarni problem. Ostaje ono najteže — da se to prevede u 40 ujednačenih minuta