Trener Partizana se, baš kao i pre deceniju i „kusur”, odrekao šestorice igrača, smatrajući da mu se ne uklapaju u filozofiju.
Miroslav Đukić nije surov u „čistkama” kaoJosif Visarionovič Staljin „tridesetih” prošlog veka (daleko bilo!), ali ove zime, očito, prepisuje recept od leta 2007, nameran da „odvoji žito od kukolja” u igračkom kadru i napravi tim po svom ukusu.
Partizanov trener je, baš kao u prvom mandatu, posle uvodnih šest meseci rešio da načini rez, dostavivši rukovodstvu spisak prvotimaca koji mu se ne uklapaju u viziju. Doduše, ne toliko drastično kao pre deceniju i „kusur”, ali…
Stručnjaku sa zavidnom igračkom karijerom, prožetom uspesima na planetarnom nivou, bilo je dovoljno pola godine da snimi situaciju i zahvali se fudbalerima za koje je ocenio da ne mogu da igraju zapaženu ulogu u osmišljenoj filozofiji.
Đukić je ovog hladnog januara, još pre početka priprema, precrtao šestoricu, smanjivši trošak u klupskoj kasi njihovim skidanjem s platnog spiska. U Humskoj više nisu: Mohamed El Monir, Petar Đuričković, Alen Stevanović, Saša Marjanović, Teofilus Solomon i Lazar Ćirković.
Redom…
Mohamed El Monir je jesenas samo dva puta dobio priliku da iskaže umeće: nespornu tehničku potkovanost i, po jednom od najboljih libera koje je stara Juga ikad iznedrila, ne baš sjajne defanzivne karakteristike. Dovoljno za „ausvajs” da može da napusti zdanje poviše Autokomande.
Petar Đuričković se pojavljivao u rotaciji, često i sa epitetom džokera, ali je i pored bljeskova, nekako, ostajao nedorečen. Transfer u Ksanti zadovoljio je sve tri strane.
Kvalitet Alena Stevanovića nikada nije bio sporan, ali krilni napadač od početka nije bio na istoj talasnoj dužini s trenerom, otud – ni sekund proveden na terenu, čak i po definitivnom oporavku od povrede. Odlazak u Japan – odličan potez za „ozdravljenje” karijere.
Saša Marjanović je u zvaničnim mečevima koračao zelenim pravougaonikom, doduše, na kašičicu, dovoljno za stav šefa struke da je zima idealan trenutak za rastanak. Defanzivnog vezistu, saznajemo, traže Kiprani…
Teofilus Solomon, u Beogradu na pozajmici iz Rijeke, nikoga nije ubedio da zaslužuje Partizanov dres, bez obzira što se posle desetak minuta protiv Jang Bojsa u Švajcarskoj učinilo da bi mogao da bude i pojačanje. Napadač koji je sportskom direktoru Ivici Ilievupokvario sjajan procenat „pogađanja” stranaca…
Lazar Ćirković je u uvodu sezone bio standardan, Miroslav Đukić, shodno devizi – tim koji pobeđuje se ne menja, držao ga je u ekipi sve do eliminacije na putu ka Ligi šampiona od Olimpijakosa, od tada… Štoper koji je svojevremeno uštopovao Harija Kejna, zvezdu Totenhema i Premijer lige, dobio je, takođe, odrešene ruke…
I, paralela: aktuelni šef struke Parnog valjka u leto 2007, nakon što je u proleće slavio u jednom od četiri derbija, odrekao se Ivana Tomića, Ivice Kralja, Alberta Nađa, LJubiše Vukelje, Nikolasa Asprogenisa i Ostoje Stjepanovića.
Tomić je, na sreću, uskočio u kožu sportskog direktora, po opštem sudu javnosti – uspešnog, ali je razlaz s Kraljem i Nađom, s dubokim tragom u klubu iz Humske, punio novinske stupce i inicirao polemike. Potez koji se, sudeći po Partizanovim rezultatima u jesen, obogaćenim igrama za „oči i dušu” Grobara, pokazao ispravnim.
Miroslav Đukić – u poziciji da u rukama, ispred spiska crno-belih asova, drži i gumicu, apsolutno je svestan da od njegovih procena zavisi uspeh Parnog valjka, s ciljem da odbrani trofeje na domaćoj i napravi iskorak na međunarodnoj sceni. Uz nimalo popularne mere, ispostavilo se – plodonosne pre deset i po godina…
