Božić, Džikić i Nikolić nisu ni izbliza uspeli da ponove Vujoševićeve rezultate, a ozbiljne šanse se ne daju ni poslednjem u nizu – Nenadu Čanku.
Poraz od Mornara i pored 21 poena prednosti samo je jedan od jasnih znakova da Košarkaški klub Partizan i pored silnih promena, nije na pravom kursu. Nova uprava, novi predsednik, novi trener…, a stari problemi. Odlazak Duška Vujoševića posle 23 trofeja poremetio je kompas u Humskoj i crno-bele je pretvorio u klub koji igrači i stručnjaci izbegavaju. Bez novca, rezultata, a sve više i navijača, Partizan nastavlja da luta i traži prečicu za povratak u vrh.
Posrtanje je počelo 8. septembra 2015, kada je Upravni odbor na čelu sa tadašnjim predsednikom Nikolom Pekovićem raskinuo saradnju sa Duškom Vujoševićem koji je sa prekidima vodio crno-bele punih 13 godina. Nedelju dana kasnije, na Duletovo mesto je postavljen Petar Božić, koji je bio B rešenje jer je Dejan Milojević prethodno odbio da preuzme ekipu. Božić je u Humskoj najavljen kao trener za novi Partizan, ali je već od starta imao velikih problema. Debitovao je porazom od čačanskog Borca (76:83), a na ivici otkaza je bio nakon neuspeha od poslednjeplasirane Igokee u “Pioniru” (66:73). Tada je dobio još jednu priliku, koju je prokockao već u narednom kolu, gde je izgubio od Mornara. Petar Božić je sa Partizanom u regionalnom takmičenju imao skor 6-12.
Aleksandar Džikić je ekipu preuzeo 5. janaura 2016. godine i uspeo da je sa dna tabele odvede do petog mesta u ABA ligi, kao i do finala Kupa Radovoja Koraća. Džikić je u regionalnom takmičenju zabeležio šest pobeda u poslednjih osam mečeva, ali crno-beli nisu uspeli da se domognu plej-ofa. Stabilizovao je ekipu koja je u četvrtfinalu Kupa Radovoja Koraća pobedila FMP (85:83), a zatim i Crvenu zvezdu (68:60), ali je na korak od trofeja Partizan stao pred Mega Leksom (80:85). Uprava je bila zadovoljna rezultatima koje je Džikić postigao u polusezoni i odlučeno je da ostane na klupi.
Crno-beli su se u sezoni 2016/17. vratili u evropsko takmičenje i igrali su FIBA Ligu šampiona, gde su u jakoj konkurenciji osam timova stigli do trećeg mesta u svojoj grupi sa skorom 8-6. U osmini finala su posle dva neizvesna meča eliminisani od PAOK-a (76:74, 78:82). Partizan je sa Džikićem stigao do polufinala ABA lige (poraz od Cedevite – 1:2) i Košarkaške lige Srbije (poraz od FMP-a – 0:2), odnosno do finala Kupa Radivoja Koraća gde je bila uspešnija Crvena zvezda (74:64).
Rezultat svega je bio sporazumni raskid ugovora 13. juna 2017. godine, nakon čega je Džikić preuzeo Budućnost, dok je Partizan posle mesec dana na klupu postavio Miroslava Nikolića. Crno-beli su u međuvremenu ostali bez predsednika Nikole Pekovića koji se povukao sa funkcije, tako da je Nikolić imao vezane ruke po pitanju pojačanja. Partizan je u sezonu ušao skromno, a popularni Muta nije uspeo da sastavi tim vredan velikih rezultata. Posle skora 5-6 u ABA ligi, odnosno 1-6 u Evrokupu, uprava na čelu sa novim predsednikom Ostojom Mijailovićem je odlučila da se zahvali Nikoliću, kog je zamenio Nenad Čanak. Ipak, između predaja dužnosti Partizan je u meču sa Bilbaom u Evrokupu sa klupe predvodio Aca Matović. Čanak je debitovao pobedom na MZT-om, ali je posle, rekli bismo, očekivanog poraza od Limoža, na domaćem terenu izgubio od Mornara i pored prednosti od 21 poena.
Sve u svemu, mršav učinak Duletovih naslednika. Ipak, od slabih rezultata poražavajući je podatak da Partizan u poslednje dve i po godine nije lansirao nijednog vanserijskog igrača na kojem bi mogao da zaradi. Nije bilo novog Bogdanovića, Veličkovića, Tepića, Pekovića, Mačvana, Kecmana, Veselog, Lovernja, Vestermana… Stranci su dolazili i odlazili kao na traci tako da čak ni na Guglu ne postoje podaci o njihovom učinku. Svi znaju da je Vujoševiću bilo važnije ponašanje stranih igrača van terena, pa se kod Duleta nikada ne bi dogodilo da klub potpiše, recimo, Samarda Samjuelsa. Situacija sa domaćim igračima nije ništa bolja. Od košarkaša sa kojima je Božić počeo svoje kratko komandovanje ekipom, u sastavu su još Vanja Marinković, Đoko Šalić i Nikola Tanasković. Verovatno je 20-godišnji Marinković klasičan primer neuspeha crno-belih da košarkaški biser pretvore u vođu, reprezentativca i igrača za kog se otimaju najveći evropski klubovi. Vanja je u kratkoj karijeri promenio pet trenera, od Vujoševića do Čanka, što je očigledno uticalo na njegovo samopouzdanje. Doveden je i supertalentovani Marko Pecarski (2000. godište) uz parolu “Ulažemo u mladost”. Pecarski je odigrao šest mečeva u ABA ligi sa prosekom od 8,5 minuta po utakmici.
Praktično jedini igrač na kog u klubu mogu da budu ponosni je Stefan Birčević, koji je kao član Partizana osvojio srebro na OI 2016. godine. Međutim, Birčević nije Partizanovo dete i u Humsku je stigao kao 27-godišnjak i košarkaš Estudijantesa.
Svi Partizanovi treneri posle Vujoševića
Petar Božić 16. 9. 2015. – 5. 1. 2016.
Učinak: 2015/2016. ABA 6-12
Aleksandar Džikić 5. 1. 2016. – 13. 6. 2017.
Učinak: 2015/2016. ABA 6-2, KLS 9-4, Kup 1-1
2016/2017. ABA 20-9, KLS 12-4, Kup 2-1, Evropa 9-7
Miroslav Nikolić 18. 7. 2017. – 12. 12. 2017.
Učinak: 2017/18. ABA 5-6, Evropa 1-6
Aca Matović 12. 12. 2017. – 14. 12. 2017.
Učinak: 2017/18. Evropa 0-1
Nenad Čanak 14. 12. 2017. – ?
Učinak: 2017/18. ABA 1-1, Evropa 0-1
Tekst : Blicsport