“Grobarima” neka jače zakuca srce, ali i aktuelnom treneru crno-belih Gordanu Petriću koji je bio akter ovog nezaboravnog meča.
Nas u Srbiji neretko sa strane prozivaju kako umemo da slavimo poraze kao pobede, ali Partizanov poraz od 5-4 u Glazgovu, 27. septembra 1989. godine se i dan danas među navijačima crno-belih slavi kao jedna od najvećih pobeda kluba iz Humske na evro-sceni.
I zaista za to ima razloga!
Taj legendarni dvomeč Seltika i Partizana igran je u okviru šesnaestine finala tadašnjeg Kupa pobednika kupova. Partizan je, zbog izgreda svojih navijača iz prethodne sezone protiv Rome, morao prvu utakmicu kao domaćin da igra najmanje 200 kilometara daleko od Humske, a izbor je pao na Mostar.
Partizan je prvi meč dobio rezultatom 2-1, golovima Gorana Milojevića u 21. i Milana Đurđevića u 55. minutu, a gol koji je izazvao brojne sumnje u mogućnosti crno-belih u revanšu, postigao je Tim Galovej u finišu prvog poluvremena.
Petnaest dana kasnije, usledio je revanš u ”paklu” Glazgova, pred 50.000 bučnih navijača Seltika.
Ali, crno-beli se nisu uplašili! Naprotiv, njihov novi trener Ivan Golac, koji je u međuvremenu nasledio Mocu Vukotića, i koji je kroz svoju karijeru imao dragocena iskustva sa Ostrva, tražio je od crno-belih da napadnu domaćina, uz motivacionu poruku igračima neposredno pred početak meča: ”Hajde da zgazimo tu boraniju!”
Utakmica počinje na najbolji mogući način po crno-bele – Budimir Vujačić posle samo osam minuta igre dovodi Partizan u vođstvo i znatno uvećava nadu svom timu da može u nastavak takmičenja.
Bilo je jasno da će Seltik žestoko odgovoriti, a glavna uloga u njihovom timu pripala je Darijusu Đekanovskom, koji je te večeri bio ”nerešiva enigma” za odbranu Partizana. On je najpre u 25. minutu poravnao na 1-1, da bi tek što je počelo drugo poluvreme svojim drugim golom u potpunosti anulirao prednost Partizana iz prvog meča.
Tada je počelo sve od nule, ali crno-beli nisu odustajali od svoje igre – i dalje na gol više!
Kako je samo Aca Đorđević, dva minuta posle drugog gola Đekanovskog, utišao domaće navijače! Sjajna je to bila kontra crno-belih, Partizanov ”univerzalac” je bio egzekutor, a gol je proslavio onim čuvenim saltom – 2:2!
Goleada se nastavlja, Seltik je u 55. minutu preko Đekanovskog poveo sa 3-2, ali ne zaustavljaju se ni crno-beli i već u 61. minutu Milko Đurovski na asistenciju Gorana Milojevića i posle majstorskog driblinga u kaznenom prostoru donosi novo izjednačenje, 3-3! Činilo se tada da je Partizan na pragu sledeće faze takmičenja, domaćinu je trebalo još dva gola u preostalih pola sata da bi eliminisao crno-bele, ali tek tada počinje prava drama!
Najpre je Voker, već u 65. minutu vratio nadu Seltiku, da bi Đekanovski u 80. postigao svoj četvrti gol za ”eksploziju” na tribinama u Glazgovu – 5:3, Seltik na ulasku u finiš meča ima rezultat koji ga vodi u osminu Partizana.
Ali, Partizan je te večeri bio ”lavljeg srca”, kako je to pred kraj meča u radio-prenosu savršeno opisao legendarni komentator Radio Beograda Jordan Ivanović!
Sama završnica meča, 90 minuta polako ističe, a onda neumorni Partizanov ”Brigel” Predrag Spasić kreće po levoj strani, sledi centaršut na drugu stativu, Milko Đurovski vraća za Slađana Šćepovića, a ”devetka” Partizana postiže gol koji navijači Partizana nikada neće zaboraviti – 5:4! Partizan ide dalje!
Posle ovog velikog podviga, usledio je dvomeč sa Groningenom, pa nove goleade i nova uzbuđenja u režiji ekipe Ivana Golca, ali i ”proleće u Evropi”!
O tome nekom drugom prilikom…
SELTIK:Boner, Eliot, Vajt, Rogan, Galovej, Mekstej, Grant, Etken, Voker, Miler, Đekanovski.
PARTIZAN:Pandurović, Vujačić, Stanojković, Petrić, Spasić, Milanič, Đorđević (od 79. Bajović), Milojević, Bogdanović (od 62. Đurđević), Šćepović, Đurovski.
Originalni članak Sportske net
