Partizan je u devetom kolu Evrolige izgubio od Žalgirisa u Kaunasu, a najsvetlija tačka u crno-belom dresu bio je Nikola Tanasković. Devetnaest poena, pet skokova i jedna asistencija, uz utisak da je ovo bila njegova najbolja partija od povratka u klub. Problem je što je njegova izjava nakon meča rekla više od samog boksa: Partizan drugu utakmicu zaredom ulazi u meč onako kako ne sme, i onda ceo preostali deo večeri troši na pokušaj da se vrati tamo gde je trebalo da bude od početka.
Individualna partija koja nije mogla da pokrije timski problem
Tanaskovićev učinak u Kaunasu nije sporan. Devetnaest poena u gostima protiv ekipe kakva je Žalgiris, uz skok i energiju koja se vidi i bez statistike, više je nego što se od njega u ovom trenutku realno traži. Ali Evroliga ne nagrađuje pojedinačne večeri ako tim ne reši osnovne stvari, a Partizan ih dve utakmice zaredom ne rešava.
Zato je i sam Tanasković odmah skrenuo razgovor sa sebe na ekipu.
„Vratili smo se s lošeg početka, bili smo u meču, ali nismo imali sreće da pogodimo neke otvorene šuteve koje smo promašili svi kao tim. Teško je pobediti jednu ovakvu ekipu u gostima ako od starta ne krene sve kako treba.“
Ovo je retka vrsta posle-meč izjave u kojoj igrač ne traži alibi. Promašeni otvoreni šutevi se dešavaju, naročito u gostujućim arenama Evrolige. Ali Tanaskovićeva formulacija jasno kaže da problem nije u jednoj akciji ili jednoj seriji — problem je u načinu na koji se u meč ulazi.
Start koji se ponavlja previše da bi bio slučajan
Druga rečenica je zapravo i važnija:
„Zadovoljan jesam, ali to nije dovoljno za pobedu. Moramo da popravimo neke stvari, ovo nam se dešava dve utakmice u nizu, moramo da promenimo start i to je to.“
Dva ključna momenta. Prvi — igrač koji je upravo imao najbolju utakmicu od povratka otvoreno kaže da lično zadovoljstvo ne znači ništa bez bodova. To je zdrav glas u svlačionici i nije ga vredno preskočiti. Drugi — reč „dve utakmice u nizu“ je dijagnoza, ne izgovor. Kad se obrazac ponovi, prestaje da bude incident i postaje tema za trenera, a ne za statističare.
Partizan je prečesto u ovoj sezoni morao da juri meč od samog početka. Kada se to dešava protiv ekipa evroligaškog kalibra, i to u njihovim halama, matematika postaje nemilosrdna. Ne možeš svaku utakmicu da počneš u minusu i da računaš da ćeš tu rupu da zatvoriš u drugom poluvremenu — pogotovo kad otvoreni šutevi, kako Tanasković kaže, ne pogađaju svi kao tim.
Šta je ovde zapravo vredno pažnje
Dva su sloja ove izjave koja treba razdvojiti.
Prvo, Tanasković pokazuje da je spreman da nosi veću ulogu nego što mu je možda formalno namenjena. Devetnaest poena u Kaunasu nije dnevni izlet; to je nagoveštaj da u ovoj rotaciji može da bude više od popune.
Drugo, i važnije — on sam ne dozvoljava da se njegova partija koristi kao uteha. To je ton koji Partizanu u ovom trenutku više vredi od poena.
Ponovljeni spori startovi nisu stvar koja se rešava razgovorom u svlačionici. To je nešto što traži konkretno rešenje u pripremi meča, u startnoj petorci, u prvoj rotaciji, u načinu na koji se otvara utakmica. Ako se to ne promeni, i naredna gostovanja će ličiti na Kaunas: trenuci kada se Partizan vrati u meč, i trenuci kada mu ta ista rupa sa početka ne dozvoli da ga i dobije.
Tanasković je rekao ono što je trebalo. Sada je na ekipi — i pre svega na klupi — da pokaže da je poruka primljena.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
