Partizan je u Kaunasu izgubio utakmicu koju je mogao da dobije, i upravo to je najteži deo ovog poraza. Crno-beli su u jednom trenutku bili na minus četiri, imali dva otvorena šuta za izjednačenje — i promašili oba. Đoan Penjaroja je posle meča bio ponosan na borbu, ali je jasno stavio do znanja da ponos ne donosi pobede u Evroligi. Kada si jedna od najgorih ekipa u ligi po šutu za tri poena, svaki promašaj u završnici košta duplo.
Prva četiri minuta koja su promenila utakmicu
Penjaroja nije krio da je početak meča bio ključan problem. Zalgiris je u prvih nekoliko minuta ubacio 20 poena, a Partizan je delovao kao ekipa koja još traži ritam u gostujućoj dvorani. Španac je kasnije naglasio da je upravo taj period jedini deo utakmice za kojim istinski žali.
„Na kraju, jedino žalim za prva četiri minuta, posle toga smo promenili našu igru i utakmica je bila totalno drugačija”, rekao je trener crno-belih.
Ovo je poznat obrazac za Partizan ove sezone — sposobnost da se vrati u meč postoji, ali cena lošeg starta u Evroligi je previsoka da bi se svaki put plaćala iz istog džepa. Kada igraš u Kaunasu, protiv ekipe koja zna da kazni svaku rupu, četiri minuta su ponekad dovoljna da se utakmica prelomi pre nego što shvatiš da je počela.
Šut za tri — problem koji se ponavlja
Ono što je Penjaroja rekao bez uvijanja jeste da Partizan ima sistemski problem sa šutem za tri poena. I nije to samo utisak jedne večeri.
„Mi smo jedan od najgorih ekipa kada je u pitanju šut za tri poena. Na minus četiri smo promašili dva otvorena šuta, imali smo priliku da preokrenemo, ali…”, objasnio je španski trener.
Ova rečenica je možda najvažnija iz cele izjave. Nije problem što je Zalgiris bio bolji — problem je što je Partizan dobio šansu i nije je iskoristio. Dva otvorena šuta u ključnom momentu nisu nesreća, nego posledica statistike koja se vuče kroz sezonu. U Evroligi se utakmice dobijaju na razliku od dva-tri poseda, a kada ti je šut za tri najslabiji segment igre, svaki tesan finiš postaje lutrija u kojoj si unapred u nepovoljnijem položaju.
Rotacija, faulovi i igrači koji još uče
Penjaroja je otkrio i deo taktičke logike iza startne postave. Želeo je da počne sa Žofrijem kako bi izbegao rane faulove Kevarijusa Hejsa, s obzirom na to da Zalgiris sistematski traži Valančijunasa u reketu. Plan je delimično uspeo, ali Hejs je kasnije ipak zaradio dva faula koja su zakomplikovala rotaciju.
„Kevarijus je vrlo bitan igrač, hteli smo početi sa Žofrijem da izbegnemo Hejsove faulove, jer znamo da Zalgiris dodaje Valančijunasu”, objasnio je Penjaroja, uz napomenu da su dva kasnija faula ipak mogla da se izbegnu.
Posebno zanimljiv deo izjave odnosi se na nove igrače i njihovu adaptaciju na evropsku košarku. Penjaroja je bio direktan: vremena za treninge nema, a Evroliga ne čeka.
„Oni nemaju iskustva u Evroligi. Očigledno ovakvi igrači trebaju vremena da se naviknu”, rekao je trener, uz podsećanje da su crno-beli u kratkom periodu odigrali dve gostujuće utakmice.
U istom dahu se osvrnuo i na odlazak Bandže, koji je potpisao ugovor sa Litkabelisom. Kratko, ali korektno — zahvalio mu se na urađenom poslu i poželeo sreću. To je realnost evropske košarke: rosteri se menjaju usred sezone, a trener mora da uklopi nova lica dok se stara opraštaju.
Partizan u Kaunasu nije bio nemoćan. Borio se, vratio se u meč, imao šansu da prelomi — i to vredi priznati. Ali borba bez preciznog šuta i bez stabilnog početka utakmice u Evroligi donosi poraze koji bole više nego ubedljivi gubici. Penjaroja ima pravo kada kaže da je ponosan na ekipu. Pitanje je koliko dugo će ponos biti dovoljan kada tabela počne da postavlja ozbiljnija pitanja.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
