Partizan već odradio 90 odsto posla po pitanju plasmana u Ligu konferencije, ali u revanšu sa Hamrun Spartansima pokušaće da reši još jedan domaći zadatak
Deluje kao završen posao, samo ne sme da se otalja. Evropa je pokazala – ne samo ovog leta, i ne samo na primeru Partizana – koliko mogu da budu varljiva imena protivnika i pogubno gledanje sa vrha ka egzotičnim destinacijama, zbog čega niko u crno-belom taboru ne sme da izgovori da je već u grupnoj fazi Lige konferencije, iako svi misle da je prošlogodišnje ostvarenje reprizirano.
Zbog rezultata u Humskoj (4:1) čini se da je tim Gordana Petrića 90 odsto obezbedio jesen na internacionalnoj sceni. S obzirom da je novi trener crno-belih podelio domaće zadatke fudbalerima uoči prvog meča logično je očekivati da tako bude i u revanšu sa Maltežanima (20.00, TV Arena Premijum 1, RTS 1). Jedan od njih mogao bi da se tiče – odbrane.
Pre ili kasnije, u Partizanu će morati da shvate značaj košarkaške maksime – primenjive često i na druge sportove – da napada dobija utakmice, a odbrana osvaja finala. U redu, niti je duel sa Hamrunom bogzna kako zahtevan, još manje ima prizvuk borbe za pehar, a najmanje bi trebalo uzdizati već viđenu eliminciju Ostrvljana, međutim, jeste prilika da defanziva pokaže ono što nije na prethodnim utakmicama. Da je na istom ili sličnom nivou kao navala.
Sadašnji tim crno-belih koncipiran je tako da izgleda neuravnoteženo: ranjivo do centra i opasno od linije razdvajanja do protivničkog gola. Zato je logično što je Petrić tražio i dobio Hamidua Traorea i zašto zahteva Gojka Cimirota, ali pre nego što vezista iz Malija debituje, a reprezentativac Bosne i Hercegovine posle pojačanje ponude Standardu dođe, momci koji su tu morali bi da pokažu zašto nose crno-beli dres i da u rečima novog šefa stručnog štaba ima istine kad kaže „da nemaju kvalitet ne bi bili u Partizanu“. Dosadašnji rezultati upozoravaju i traže reakciju. Već na Malti, protiv osrednjeg rivala, jer je opšti stav da se u sportu samopouzdanje podiže pobedama najpre nad slabijim od sebe.
Ako je ikako moguće, pobedama bez primljenog gola. Što nije bio slučaj crno-belih ovog leta. U Larnaki je primio dva, u revanšu sa AEK-om još toliko, od Hamruna jedan. Od tih pet čak tri su posledica ubačenih lopti iz kornera, što znači da bi srpski predstavnik najpre morao da obrati pažnju na defanzivni prekid, kobnu tačku i minulih sezona. Dodatna nevolja je u saznanju da je u poslednjih 11 evropskih mečeva Partizan samo na jednom sačuvao mrežu netaknutom. I to prvom ove godine, na gostovanju Sparti u Pragu. Prethodno su ga matirali fudbaleri Genta (u dva susreta), Flore, Anortozisa, Česi u Humskoj, Fajenord u dvomeču, a poklekao je i svaki put u novom takmičarskom ciklusu (tri meča, pet kapitulacija). Pritom je matirana triput u Nišu, jednom u Novom Pazaru, pokazala defanzivne propuste i na „Karađorđu“.
Za rast ekipe bitno je da se oseća komotno, sigurno u sebe, čak i po cenu greške i zato je možda jedan od prvih preduslova gostovanja u Sredozemlju da mreža Aleksandra Popovića ostane netaknuta, da tako i mladi golman stekne samopouzdanje pred nastavak sezone, posebno imajući u vidu da je naredne sedmice na programu 168. večiti derbi.
Baš zato je interesantna odluka Gordana Petrića da, po svoj prilici, prepiše startere iz beogradskaog susreta sa Hamrunom. Da opet izdiktira formaciju sa trojicom štopera i bekovima pomerenim dvadesetak metara od osnovne pozicije. Možda je taj model (3-4-2-1) samo za evropske mečeve, ali može biti da naslednik Ilije Stolice na taj način sprema tim za okršaj sa Crvenom zvezdom kako bi ga eventualnom pobedom vratio u igru kad je prvenstvo u pitanju. S tim što nije isključeno da to postane trajno opredeljenje novog trenera.
Jer, Partizan izgleda se čini sposobnim napadu, a klimavim u odbrani. Zato mu je potrebna utakmica koja menja sliku u javnosti stvorenu s početka sezone, da ne može baš svako da mu zatrese mrežu.
Originalni članak Mozzart sport
