Aktuelni šef struke Partizana peti po uspešnosti u poslednjih 14 godina, Marko Nikolić na vrhu liste
Savo Milošević peti je trener Partizana po uspešnosti u poslednjih 13 godina. Računajući sva takmičenja aktuelni šef struke crno-belih ostvario je slabiji učinak od Marka Nikolića, Slaviše Jokanovića, Aleksandra Stanojevića i Avrama Granta. Izraelac je međutim, samo 17 puta predvodio s klupe Parni valjak, u prvenstvu i kupu, i objektivno bilo mu je lakše da dođe do 74,5 procenata bodova.
Milošević je jedan od šestorice trenera koji je uveo Partizan u Ligu Evrope. Savu je malo nedostajalo da prezimi na međunarodnoj sceni, kao što je uspelo Miroslavu Đukiću u sezoni 2017/18, u vreme Srbije i Crne Gore i Vladimiru Vermezoviću 2004/05. Sadašnjem treneru crno-belih ove godine se pruža mogućnost da tim drugi put uvede u drugo po značaju evropsko takmičenje i po tome se izjednači sa Slavišom Jokanovićem.
Nekadašnji visoki vezista u Humskoj je debitovao kao šef struke i za dve sezone osvojio dve duple krune. Jokanoviću se jedino zamera što iz dva pokušaja nije izborio plasman u Ligu šampiona (ispadao od Fenerbahčea i APOEL-a). Poslednjih godina jedan od naših najuspešnijih stručnjaka u inostranstvu rastao se sa Partizanom početkom septembra 2009. posle drugog ulaska u Ligu Evrope.
Procentualno najuspešniji trener crno-belih od osamostaljenja Srbije je Marko Nikolić. U dva mandata nedavno imenovani glavnokomandujući na klupi moskovske Lokomotive stigao je do 80,4 procenta uspešnosti. Partizan se sa Nikolićem jednom plasirao u Ligu Evrope, posle osvojene duple krune u sezoni 2017/18 prihvatio je ponudu Videotona i nije pokušao da sa Parnim valjkom pokuša da izbori učešće u Ligi šampiona, što mu nije uspelo 2014.
Aleksandar Stanojević jedini je u poslednjih 14 godina uveo Partizan u elitno evropsko takmičenje. Bilo je to u sezoni 2010/11. Po trofejima od 2006. Stanojeviću nedostaje samo jedan kup da bi bio izjednačen sa Jokanovićem, mada je na klupu seo aprila 2010. kad su crno-beli već eliminisani iz našeg najmasovnijeg takmičenja.
.jpg)
Miroslav Đukić bi možda imao dve Lige Evrope da Parni valjak zbog incidenata navijača u Mostaru na utakmici sa Zrinjskim 2007. nije izbačen iz UEFA takmičenja. Crno-beli su tad pobedili predstavnika Bosne i Hercegovine oba puta (7:1, 5:0) i imali su dobru šansu da uđu u grupnu fazu.
Goran Stevanović i LJubinko Drulović vodili su tim tokom evropske jeseni, iako im ne pripadaju zasluge za prolazak kvalifikacija. Doduše, Stevanović je bio pomoćnik Slaviše Jokanovića tokom borbi za Ligu Evrope 2009/10. Drulović je, s druge strane, stigao posle drugog kola i odlaska Zorana Milinkovića. Partizanov bilans u tom trenutku bio je dve pobede na dve utakmice, da bi zatim usledila tri poraza i pobeda, što nije bilo dovoljno za plasman u nokaut fazu.
Miodragu Ješiću u uspehe može da se pripiše samo učešće u Li-gi UEFA 2006/07, jer je u prvenstvu napravio veliki zaostatak za Crvenom zvezdom, što je bio razlog i njegove smene po završetku je-senjeg dela sezone.
Vladimir Vermezović nema veliki procenat uspešnosti, ali kad je reč o njemu uvek se ima u vidu njegov prvi mandat (2004-05), osvajanje titulu i učešće u osmini finala UEFA kupa.
Ivan Tomić je sa Partizanom osvojio kup, ali se kratko zadržao na klupi, u velikoj meri i zbog eliminacije na startu kvalifikacija za Ligu Evrope 2016/17. Vuk Rašović takođe, nije izborio grupnu fazu kontinentalnog takmičenja, ali upisan je kao osvajač titule u sezoni 2012/13 kad je tokom proleća imenovan za šefa struke umesto Vermezovića.
Zoran Mirković vodio je crno-bele nepunih godinu dana, Bešiktaš je bio prepreka za plasman u Ligu Evrope, dok je u prvenstvu gledao u leđa Crvenoj zvezdi i niškom Radničkom, što je i bio razlog da ga zameni Savo Milošević.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
