Vilis skinuo čizmu, ali Partizanu i dalje fali ono zbog čega je i doveden

Derek Vilis je ovog leta u Partizan stigao kao primarno rešenje na poziciji krilnog centra, a do danas iza sebe ima tačno jedan minut crno-belog košarkaškog života koji vredi pamtiti — i jednu povredu koja je sve to prekinula pre nego što je zapravo počelo. Vest da je skinuo ortopedsku čizmu jeste pozitivan signal, ali ne menja ono što se već nedeljama vidi na parketu: tim Đoana Penjaroje i dalje nema igrača za kog je planiran čitav jedan segment rotacije.

Povreda koja je ispala teža nego što je zvučala

Vilis je skočni zglob povredio još na meču protiv Olimpije iz Milana. U prvi mah se činilo da ga čeka nekoliko dana pauze, ali su, prema informacijama Mozzart Sporta, snimanja magnetnom rezonancom pokazala ozbiljnije oštećenje. Otuda i ortopedska čizma, otuda i nedelje neizvesnosti oko njegovog statusa.

To je tip povrede koji se u javnosti lako potceni, a u svlačionici retko. Skočni zglob kod krilnog centra nije detalj — to je alat bez kojeg nema skoka, bez kojeg nema ni promene pravca, ni odbrane na pik-en-rolu. Zato je izostanak trajao duže nego što su navijači u startu očekivali i zato je Partizan morao da reaguje na tržištu, a ne da čeka.

Rotacija koju je klub morao da prekraja u hodu

Dok je Vilis radio terapije, rukovodstvo je krpilo rupe redom. Pod koš je stigao Robert Frenks, u spoljnoj liniji potpisani su Itan Tompson i Antonio Rivs, a kapiten Vanja Marinković vratio se posle sopstvene pauze. Paralelno sa tim stigla je i nova glavobolja — povreda snažnog centra Tonjea Džekirija.

Lako je ovo pročitati kao dokaz da je Partizan rešio probleme dovodeći nove igrače. Teže je, ali poštenije, reći da je klub reagovao jer je morao, a ne jer je tako bilo planirano. Vilisova uloga je bila specifična: krilni centar sa šutem, tip igrača koji otvara prostor i daje Penjaroji opciju za manju, pokretniju petorku. Taj profil Frenks i ostali dovedeni igrači ne pokrivaju u potpunosti, bar ne na način na koji je to leto zamišljalo.

Makabi bez njega, Baskonija pod znakom pitanja

Protiv Makabija crno-beli sigurno idu bez Vilisa. Prema informacijama očekuje se da u pun trenažni ritam uđe tek početkom naredne nedelje, pa ostaje otvoreno pitanje da li će ga stručni štab rizikovati za evroligaški duel sa Baskonijom u Beogradu.

Realnije zvuči scenario po kojem Vilis povratnički debi upiše najpre u ABA ligi, postepeno i bez forsiranja — baš onako kako je Marinković vraćen kroz 15 minuta na utakmici sa Klužom. To je, iskreno, jedini razuman put. Forsirati igrača koji skida čizmu za evroligaški meč protiv ozbiljnog rivala značilo bi igrati na kratkoročni dobitak uz rizik koji Partizan sebi, s obzirom na gustinu rasporeda, ne sme da priušti.

Zašto njegov povratak nije samo plus jedan igrač

Kada se Vilis konačno vrati, Partizan neće dobiti samo još jedno ime u zapisniku. Dobiće poziciju za koju je ovo leto bilo primarno planirano i profil igrača koji menja način na koji ekipa može da postavi napad. To je razlika između rotacije koja se oslanja na improvizaciju i rotacije koja ima jasnu hijerarhiju.

Naravno, sve ovo pod uslovom da povratak prođe bez komplikacija i da Vilis izdrži tempo koji ga čeka. Evroligaški ritam ne oprašta igračima koji dolaze iz duže pauze, a Partizan je već ove sezone video koliko jedna loše odmerena minutaža može da košta.

Mera, ne euforija

Skinuta čizma je dobra vest. Nije dokaz da je problem rešen. Partizan je i dalje tim koji se igra u krpljenoj rotaciji, čeka da mu se vrati igrač zbog kojeg je letnji plan izgledao drugačije, i pokušava da u međuvremenu ne izgubi previše u Evroligi. Ako Vilis u narednih desetak dana prođe treninge bez novih problema i debituje u ABA ligi, biće to prvi stvarni korak ka onome što je Humska ovog leta zamišljala kao normalu.

Do tada, najpoštenije je stati na loptu. Jedna skinuta čizma nije rotacija. Ali je, bar za sada, najbliže dobroj vesti što Partizan iz lekarske ordinacije može da dobije

VolimPartizan.rs