Novajlija među stativama crno-belih, Aleksandar Jovanović (30), u razgovoru za Informer poručuje da je odlučio baš sada da dođe u Humsku zato što je klub u teškoj situaciji i kako bi mu pomogao da se vrati tamo gde mu je i mesto, u sam vrh srpskog fudbala.
Iskusni golman dugo je bio na listi želja Partizana, ali je tek ovog leta stigao iz Apolona i to iz trećeg puta. Afirmisao se u niškom Radničkom, nastupao još za danski Arhus i špansku Uesku i Deportivo La Korunju, ali je, prema njegovim rečima, oduvek sanjao da obuče crno-beli dres.
Imao je Aleksandar Jovanović peh da se neposredno pred start Superlige razboli, zbog čega je i propustio premijerni duel sa TSC-om (3:3) u Bačkoj Topoli. Sjajna utakmica ostala je u senci loše arbitraže i saopštenja od strane Partizana i Sudijske komisije FSS, dok je njegov konkurent za mesto među stativama Nemanja Stevanović uspeo da odbrani jedanaesterac.
Ipak, pouzdani čuvar mreže trebao bi da bude u stroju za naredni okršaj i još jedan derbi, ovog puta sa Vojvodinom u Novom Sadu (nedelja, 19.00).
– Spreman sam da odbranim Partizan od svega i da mu pomognem da se vrati u vrh domaćeg fudbala. Svestan sam da momenat nije najbolji, da se naši navijači dugo nisu radovali nekom trofeju, pogotovo tituli, ali to je za mene bio samo motiv više da dođem. Želim da budem tu kad je teško, da zajedno učinimo sve što možemo da se trenutna situacija promeni. U ovako velikom klubu ne smeš da dozvoliš da nemaš najveća očekivanja i ambicije. I moraš da se boriš i da veruješ. U sportu se kolo sreće brzo okreće. A, konkurencije se ne plašim. Sve su to odlični momci, ali sudbina golmana je takva, svi se borimo za svoje mesto pod suncem – kaže Jovanović za Informer.
On dodaje da je mogao da nastavi karijeru i u inostranstvu, ali da mu je u glavi ostalo “to nešto” da proba da ostvari baš sa “parnim valjkom”.
– Bio sam 2016. blizu Humske, pa je to propalo iz nekih razloga. Zimus je usledio novi poziv, ali me Apolon nije pustio i onda su se ovog leta konačno složile kockice. Imao sam ugovor do 2026. sa Kipranima, mir i zagarantovanu stabilnost tamo, ali… Oduvek sam maštao da budem u Partizanu, da probam s njim da napravim nešto veliko. I ne smeta mi taj veliki pritisak koji se oseća, jer to me gura da budem još bolji. Ovde moraš stalno da se dokazuješ, iz meča u meč. Znam šta se očekuje, znam kakvo je stanje trenutno, pogotovo u našoj ligi, ali imam dovoljno samopouzdanja i iskustva da se borim sa svim preprekama. Za mene je ovo velika obaveza, ali i privilegija. Potpisao sam na tri godine i to je minimum koji planiram da provedem u ovom klubu – jasan je Jovanović.
Ono što može da bude potencijalni problem za izabranike Igora Duljaja jeste nedostatak podrške s tribina kada igra na svom stadionu. “Grobari” su najavili bojkot utakmica kod kuće, dok će ekipu uvek bodriti u gostima.
Sve polazi od nas. Mi moramo da ih nateramo da ponovo dođu na stadion. Partijama na terenu, zalaganjem, poštovanjem dresa i grba… to su ti isti ljudi koji idu i na košarku, samo treba da ih vratimo na tribine u Humsku. Znam da su razne okolnosti bile, ali siguran sam da će, uz nekoliko dobrih rezultata i našu borbenost, navijači ponovo doći da nas podrže.
Ono što možda mnogima nije bilo poznato jeste podatak da je Jovanović ranije bio i na radaru Crvene zvezde.
– Imao sam kontakt sa Zvezdom 2020. godine, pre nego što sam otišao u Apolon. To je bio poziv Zvezdana Terzića i samo raspitivanje o mojim planovima, ali ništa više od toga. Nije bilo konkretne ponude. Nema potrebe da krijem nešto, iskren sam po tom pitanju. Partizan me dugo želeo, ja sam hteo u Humsku, pružio sam ruku i to je za mene svetinja. Moja odluka je sto posto čista i iskrena, a to najbolje zna moja porodica, sa kojom sam se i konsultovao oko svega – naglašava Jovanović.
Rođeni Nišlija tvrdi i da ga ne opterećuju priče domaće javnosti i raznih stručnjaka da su crno-beli već otpisani iz trke za titulu.
– Vidim da Zvezda igra dobro, da je dovela zvučna pojačanja i da ima jak budžet, jer će igrati u Ligi šampiona. Ali, ne zanima me to previše, najbitniji mi je Partizan. Lično, jedva čekam večiti derbi, tu utakmicu sam oduvek želeo da odigram. Sa momcima koji su stigli ovog leta, verujem da imamo solidne šanse da napravimo nešto dobro, kako u Superligi i Kupu, tako i u Evropi. Nikako drugačije ne sme da se razmišlja – podvlači Jovanović.
Ukoliko Aleksandar bude bio zapažen na golu “parnog valjka” moguće je da se vrati u reprezentaciju Srbije, čiji je redovan član bio u kvalifikacijama za Mundijal 2018.
– Bio sam prvi reprezentativac iz niškog Radničkog posle 32 godine, odnosno Dragana Stojkovića Piksija. I bilo mi je jako žao što nisam bio deo ekipe na Svetskom prvenstvu u Rusiji, jer sam prošao ceo ciklus kvalifikacija. Tada nas je selektor Slavoljub Muslin držao na okupu, složio je kockice, vladala je ozbiljna disciplina. Nažalost, svi znaju šta se i kako posle izdešavalo i on je otišao. Nisam dobio priliku da odem na veliko takmičenje i to me tada baš zabolelo. Sad drugačije gledam na te stvari, zreliji sam. U najboljim sam godinama i nadam se da ću se dobrim partijama ove sezone ponovo izboriti za šansu, pogotovo zbog te tradicije nepozivanja Partizanovih igrača – zaključuje Jovanović.
Danska prelepa, u Španiji napredovao
Imao je zanimljiv put pouzdani golman, a posebno iskustvo bilo mu je inostranstvo.
– Danska je prelepa zemlja. U njoj sam, pre svega, sazreo kao čovek, a tek onda fudbalski. Sistem rada jasan, poštovanje pravila sto posto, potpuno drugačiji mentalitet. Fenomenalno iskustvo, igračko i životno, tamo sam se i oženio. Bio najbolji u ligi, pa otišao u Primeru. U Španiji sam najviše naučio sve ono što je vezano za igru nogom. Posed lopte je bitan, golman učestvuje aktivno u radu sa igračima… Sve je izuzetno brzo, prosto te teraju da popraviš reakcije, kvalitet je na ozbiljnom nivou. Igrao sam protiv Reala dva puta i to kad vidiš naspram sebe asove poput Benzeme, Modrića, Bejla ili Ramosa se pamti za sva vremena – priznaje Jovanović.
Prvo bio napadač, pa slučajno stao na gol kao klinac i tu ostao
Nisu česti primeri da neko slučajno stane među stative još kao dete i tako odredi sebi dalju sudbinu. Baš takav je slušaj sa momkom iz Niša.
– Krenuo sam kao napadač, jer sam bio najkrupniji u mlađim kategorijama. Onda je došao neki turnir u malom fudbalu, nije imao ko da stane na gol i izbor je pao na mene. Baš sam se iznervirao zbog toga u tom momentu. Drug iz ulice je rekao treneru da branim dobro i tako je sve počelo. Golman mora da ima ono nešto, da bude drugačiji od svih ostalih. Kao klinac sam mnogo voleo Olivera Kana, a sad mi je baš zanimljiv Ramzdejl iz Arsenala – objašnjava Jovanović.
Originalni tekst Informer.rs
