Duško Vujošević je dao intervju Goranu Čvoroviću, dopisniku “Večernjih Novosti” iz Pariza. Prenosimo fragmente tog intervjua.
GČ: Partizan?
DV: Naoko ima dobar rezultat. Međutim, u Jadranskoj ligi, ovakva kakva je, jedini rezultat koji vredi je prvo mesto. Partizan je napravio tim od dosta starih i povređenih igrača, koji nema drugi smisao nego pravljenje rezultata. Protiv ovakve Zvezde nemaju šansu da naprave taj rezultat u Jadranskoj ligi. Takvu koncepciju ne razumem i ne podržavam. Tu strategiju podržavaju mediji koji su pod kontrolom Crvene zvezde, zato što Zvezdi odgovara takva druga, efemerna pozicija Partizana.
GČ: Zvezda?
DV: Moram da kažem da Crvena zvezda igra stvarno dobro. To nije nešto što me raduje, ali to je činjenica. Čak i to što oni sad igraju tako dobro ne opravdava način na koji je ona uspostavljenja, uvođenjem UPPR, likvidacijom dugova, rušenjem Partizana, sprečavanjem sponzora da idu u Partizan i njihovim okretanjem prema Zvezdi, gde je bio jako bitan uticaj politike, fuzijom dvaju klubova koja nije bila sasvim legalna, gde su se sakupili tradicija i publika jednog kluba i infrastruktura drugog, što nije bilo urađeno pravno sasvim čisto. Sve ono što sam govorio da je velika zamerka i mrlja na celu tu priču – ostaje.
GČ: A kad se pogledaju samo rezultati?
DV: – Vidi se da je tim dobro selektiran, da postoji kontinuitet, da se igrači ne prodaju zbog materijalnih razloga. Nema iznuđene prodaje igrača. Radi se sistematski, postoje dugotrajna selekcija i način rada. Kad govorim o ekipi, bez obzira na zamerke, koje su velike, zbog načina na koji je sve to uspostavljeno, vidi se da ih vodi dobar trener, koji dobro radi, i da ti momci dobro igraju lopte.
GČ: Šta je tajna Zvezdinog uspeha u Evroligi?
DV: – Jedna od tajni ovako dobrih rezultata u Evroligi, koje niko nije očekivao, jeste izvanredna odbrana koja se zasniva na postojanju dva-tri “specijalca” koja čuvaju protivničke igrače “jedan na jedan” i čine nepotrebnim velike rotacije, što su svi u funkciji tima, i to se vidi naročito u napadu, gde se dosta koristi unutrašnja igra, i što imaju sreću da učestvuju u lakšem takmičenju, jer je Jadranska liga, ipak, slabija nego što je bila ranijih godina i lakša od španskog prvenstva, turske ili VTB lige. Takođe, vidi se veliki uticaj kluba u Evroligi. Ove i prošle godine sudije iz Jadranske lige su najmanje petnaest puta sudile Zvezdi u Evroligi, što se Partizanu nikada nije dešavalo, i što pokazuje snagu kluba kada je u pitanju logistika. Sve to zajedno dovelo je do toga da igraju stvarno dobro i da su sebi obezbedili veliku šansu.
GČ: Rekli ste da nemate više volje i želje da ostanete u Limožu?
DV: – Nije baš tako. Moj intervju dat jednoj francuskoj televiziji kod nas tumače onako kako to kome odgovara i kako je ko razumeo. Rekao sam da sam malo iznenađen situacijom u francuskoj košarci, gde je na snazi velika amerikanizacija. Francuska liga je praktično postala treća američka liga. Menadžeri najtalentovanijih mladih francuskih igrača gledaju da ih što pre spakuju iz Francuske. Ovde praktično nemate priliku da radite s mladim talentima. U klubu nismo uspeli da skupimo nekoliko mladih francuskih talentovanih igrača. To je grupa sastavljena pre svega od američkih profesionalaca, a ja nisam trener tog tipa, idealan za tu vrstu rada.
GČ: Hoćete li, onda, ipak ostati u Limožu?
DV: – Do kraja sezone sigurno ostajem, boreći se svakodnevno da uradim što je moguće više u ovoj situaciji u kojoj se nalazim, koja je specifična i delikatna. S druge strane, ono što me podseća na rad u Srbiji, to je da u Limožu publika veoma voli košarku i razume se u nju. Ovo je grad košarke i to je ovde sport broj jedan.
GČ: Mislite li da ostanete i posle završetka sezone?
– To je još daleko, ali male su šanse.Međutim, kada je u pitanju trenutni rad, to nema nikakve važnosti.
GČ: Da li ste razmišljali o tome šta biste posle radili?
DV: – Posao je takav da je teško praviti precizne planove. Videćemo kakve će biti moje zdravstveno stanje i, prilagođeno tome, šta mi najviše odgovara da radim, kao i koje će se mogućnosti otvoriti. U svakom slučaju, košarka je za mene mnogo bitna. U životu, u teškim situacijama, opstaju ljudi koji imaju neku ideju i nešto što vole. Ja volim košarku i ona je meni potrebna.
GČ: Da li ste, i pored svega, ipak zadovoljni onim što ste uradili u Limožu, s obzirom na uslove?
DV: – Nisam! Mogu da kažem da sam u datim uslovima dao svoj maksimum, ali ne mogu da kažem da sam zadovoljan onim što smo uradili.
GČ: Postoji li šanca da se, ako već ne ostajete u Limožu, vratite u našu košarku?
DV: – Vrlo mala. O tome, zaista, nisam razmišljao, jer ja nisam čovek koji ima unapred spremne rezervne pozicije.
GČ: Da li ste rešili probleme s Partizanovom upravom?
DV: – Moj osnovni problem s Partizanom je to što mi ne plaćaju dugove. Čujem da se ove godine u klubu redovno plaća. Međutim, niko se ne javlja da makar telefonom proba da objasni zbog čega se ne ispunjavaju obaveze prema meni. Sigurno ih neću blokirati dok traje liga, jer ne želim da bilo kome budem alibi za bilo kakav rezultatski neuspeh. Ali pare koje sam zaradio, i koje su mi potrebne da bi moja familija živela, sin se školovao, a ja lečio, moraću da potražujem na način na koji me primoraju.
GČ: Kakvo je trenutno vaše zdravstveno stanje?
DV: – Idem na dijalize dva puta nedeljno. Problem bi definitivno rešila transplantacija, ali na tome nije dovoljno urađeno, zbog obima i intenziteta mog posla. Dijalize redovno obavljam i dobro se osećam.
