S 11 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom „crno-beli” ne mogu ni da maštaju o tituli prvaka, a nisu se ni iskupili za to „zimovanjem” u Evropi, ali su stvorili igru, koja nagoveštava odličnu žetvu
Na „zimski raspust“ fudbaleri Partizana su otišli s 11 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom. Slično je, posle 20. kola, bilo i prošle godine. Tada su imali 13 bodova manje od „crveno-belih“, a pošto je u decembru 2018. odigrano i 21. kolo manjak je bio čak 15 bodova!
Na prvi pogled i nije mnogo bolje. U prošloj jesenjoj sezoni „crno-beli“ su na 20 utakmica 12 puta pobedili i jednu izgubili. Dali su 32 gola, a primili samo osam! Imali su 43 boda. (Zvezda 56 bodova s 18 pobeda i dva remija, dala 53 gola, a primila 11).
Za razliku od prošle jeseni, kada je bio treći, Partizan je ovu završio na drugom mestu na tabeli. Ostvario je 14 pobeda, dva puta je igrao nerešeno, a izgubio je četiri utakmice. Protivničku mrežu je zatresao 49 puta, dok je u njegovoj lopta završila 16 puta (njegov najveći rival ima 18 pobeda, po jedan remi i poraz, 45 datih golova i 13 primljenih).
„Crno-beli“ su, dakle, izvojevali više pobeda, ali su i više puta poraženi, nego minule godine. Dali su čak 17 golova više nego u prethodne jeseni, ali su primili dvostruko više (osam).
Prošle godine nisu ušli u Ligu Evrope. U poslednjem kolu kvalifikacija ispali su od Bešiktaša. Ove su uspeli, međutim, nisu se izborili za „zimovanje“ u Evropi. Da su ušli u šesnaestinu finala verovatno bi to bilo dovoljno da se iskupe za sve.
U Kupu Srbije, koji su osvajali u minulih pet godina, predstoji im borba sa subotičkim Spartakom za ulazak u četvrtfinale. Sve ostale utakmice osmine finala su odigrane.
Što se učinka tiče reklo bi se da je Partizan tamo gde je i bio pre 365 dana. Istina, u Evropi je načinio korak dalje, ali, ruku na srce, Bešiktaš i Molde nisu suparnici iz iste kategorije. To ne umanjuje uspeh „crno-belih“, međutim, u sportu konačan rezultat umnogome zavisi od žreba. Ni u domaćoj ligi nije svejedno s kojim se protivnikom kad susreće, jer, na primer, na početku sezone svi timovi igraju s istim, velikim žarom, a kad počne, recimo, drugi deo samopouzdanje zavisi od mesta na tabeli, što utiče i na ambicije klubova.
Uprkos sličnom učinku u Humskoj će predstojeću Novu godinu da dočekaju u neuporedivo boljem raspoloženju od prethodne. I to s razlogom.
Iz onih brojki se ne vidi ono što je najvažnije, a to je igra. Partizan je na neshatljiv način ispustio vizu za proleće u Evropi (vodio je protiv AZ-a, i to u gostima, s 2:0, imao igrača više, ali su Holanđani u finišu izjednačili), a u našem prvenstvu i nekoliko bodova, koje je već imao u rukama.
Ali, to je sve, kako bi se reklo, cena školovanja. Pre svega njihovog trenera, koji na tom poslu još nije sastavio ni godinu dana. Ali, Milošević nije pao dva puta na istom ispitu. Olako je, na početku, shvatio gostovanje u Kruševcu posle odlične igre protiv Jeni Malatije. Na Old Trafordu ga je Mančester junajted iznenadio silovitim atacima od prvog minuta. U Hagu se nije snašao kada je njegov kolega iz AZ u bezizglednoj situaciji naredio da svojim igračima da idu s grlom u jagode.
Međutim, u Partizanovog trenera nipošto ne treba da se upire prst zbog toga. I najprekaljenijim stručnjacima se dešava da budu zatečeni razvojem događaja na igralištu.
Milošević je ove jeseni zadivio koliko dobro pripremi ekipu za svakog protivnika. On, razume se, ne može da gleda u dlan, pa da zna kad će neko da nametne nešto što nije logično ili što dotad nije primenjivao.
Za najveću je pohvalu što se opredelio za napadačku igru. Neki igrači, koji su letos delovali naivno, sada, čak i na međunarodnim utakmicama, liče na fudbalske asove. Suma, na primer, u bezizlaznim situacijama ume da izbaci pola protivničkog tima.
Partizan se ne uzda u greške protivnika, nego u svoje kombinacije. Što se toga tiče ogroman napredak je pokazao Sadik. On više nije centarfor, koji čega da mu stvore šansu, nego ih i on pravi saigračima.
Pod Miloševićevim rukovodstvom „crno-beli“ igraju raznovrsno. „Kratki pasovi“ se smenjuje s prebacivanjem lopte na drugu stranu što otvara izuzetne mogućnosti.
Odbrana je u finišu pokvarila učinak, ali je iznedrila Strahinju Pavlovića, koji je već obezbedio mesto u jednoj od najjačih liga na svetu. A otprilike do pre pola godine ga niko nije shvatao ozbiljno kad krene s loptom. Pa, recimo, Urošević. Baš je skrenuo pažnju na sebe ove jeseni.
U veznom redu je lavovski posao obavio Zdjelar. On je i ranije bio solidan, a sada je i izuzetno koristan. Izdržao je, i to na visokom nivou, sva iskušenja od letos. Posebna priča je Natho. Odlično se uklopio u ekipu i igra toliko racionalno da služi za primer.
Razume se, ima još slabih tačaka u igri. Da nije tako imao bi bolju zalihu za nastavak šampionata, a i kovao bi planove za proleće u Evropi. Ali, ovaj Partizan je na dobrom putu da ih iskoreni svoje slabosti i onda će i žetva da bude odlična.
Sticajem okolnosti ili ne Milošević je došao do standardnog tima. To je ogromno dostignuće, jer onima koji su među prvih 11 uliva ogromno samopouzdanje, a onaj koji tu naknadno dobije mesto znači da je baš napredovao i da nije na terenu zbog „rotacije“ ili neke slične zamisli.
Tekst preuzet sa portala Politika
