Partizan, konačno, igra lepo za oko i preti iz svih oružja: sud navijača crno-belih, s toplinom u srcu kao produktu dobrih izdanja ljubimaca, trijumfatora, između ostalog, u duelima za istaknuto mesto u klupskoj galeriji s natpisom 2019/20. – protiv Crvene zvezde u prvenstvu i Astane u Grupi L Lige Evrope.
Napadačku raznovrsnost Parnog valjka, kod rivala okarakterisanu kao „opasnost sa svih strana”, najbolje ilustruje činjenica da je 43 gola (23 u prvenstvu, šest u kupu i 14 u Evropi) na 19 utakmica (10 u borbi za bodove, jednoj u najmasovnijem takmičenju i osam na međunarodnoj sceni) od početka sezone autorizovalo čak 14 igrača. Priznaćete, deluje nestvarno, to je, maltene, pola ekipe!
Slast egzekucije osetili su Umar Sadik (8), Sejduba Suma (6), Zoran Tošić, Đorđe Ivanović (5), Filip Stevanović (4), Bibras Natho, Lazar Marković, Ognjen Ožegović (3), Nemanja R. Miletić, Strahinja Pavlović, Rajko Brežančić, Aleksandar Šćekić, Aleksandar Lutovac i Takuma Asano (1).
O ultraofanzivnoj orijentaciji i dominaciji pred protivničkim golom dodatno kazuje podatak da se trener Savo Milošević, glavni inicijator Partizanovog zaokreta, ili, povratka korenima, nekoliko puta žalio na slabu efikasnost?!
Konstatovali bismo – s razlogom, u prilog tezi dodavši primer: Umar Sadik, prvi snajper crno-belih, među navijačkim „plebsom” sve do dva precizna hica u Kazahstanu važio je za „mister promašaja”!
Važne golove, pored Nigerijca – sa najboljom sezonom u kratkotrajnoj karijeri, „potpisali” su Sejduba Suma – očigledno neki nov, probuđen, zadovoljan i Zoran Tošić – znalac da preuzme odgovornost i pogodi kad je teško (za sada – još nije iz slobodnog udarca?).
Omaleni Gvinejac definitivno se uselio u srca Grobara i skinuo sa sebe breme promašene, skupo plaćene investicije pogotkom protiv Crvene zvezde, prethodno – stavivši lični pečat na izuzetno važne pobede u Humskoj protiv Malatije i Moldea. Podsetimo, protiv Turaka pogodio je za 3:1, u duelu s Norvežanima izjednačio na 1:1. Da nije…
Ako je neko, za sve učinjeno u karijeri, zaslužio krunu u vidu prezimena na semaforu u večitom derbiju, to je – Zoran Tošić, sa zlata vrednim, pobedonosnim golom i protiv Moldea. Odomaćena krilatica među tifozima – kad je teško, Bambi!
O veličini podviga Đorđa Ivanovića u šesnaestini finala Kupa Srbije protiv Vodojaže i „petardi”, bez obzira na snagu rivala (zonaš), govori podsećanje da je u crno-belom dresu fudbaler sa prethodnim identičnim učinkom legendarni Marko Valok, još 1956!
Fudbalofile u Srbiji raduje pojava Filipa Stevanovića, bisera čija će zvezda, bez sumnje, još žešće da zasija, egzekutora četiri puta, čak i u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
Od Bibrasa Natha i Lazara Markovića, sa po tri „strele” u srcima rivala, logično je očekivati još veće domete, pogotovo kad im fizička sprema bude na maksimumu. Identičan saldo ima i Ognjen Ožegović, već mesec i po član nemačkog drugoligaša Darmštata.
Važnost gola Nemanje Miletića u revanšu sa Moldeom – za Partizanov plasman u Ligu Evrope, dobrano je već „opevan”, po zasluzi. Na Jugu se orilo i zbog pogotka Aleksandra Šćekića u Velsu, jedinog, za zamajac na putu ka drugom po vrednosti takmičenju na Starom kontinentu.
Japanac Takuma Asano oduševio je na debiju pošto je matirao golmana Malatije Farnolea, međutim, od tada – ništa… Pojava na listi strelaca Strahinje Pavlovića, Rajka Brežančića i Aleksandra Lutovca navodi na zaključak: Parni valjak je nepresušan izvor opasnosti po svakog ko mu izađe na crtu…
Tekst preuzet sa portala Sportski Žurnal
