Behu to drugačija vremena. Nije bilo ovoliko medija, fotoreportera i TV kamera, pa je trenutak – ispostaviće se kasnije – istorijski ostati nezabeležen. Ostalo je upamćeno samo da se igrao 81. minut utakmice u Čačku, Partizan je gnjavio Borac (na kraju čak 10:0), a Ljubiša Tumbaković umesto tad zrelog igrača kakav je Ivan Tomić poslao na teren Sašu Ilića.
Fotografija tog trenutka ne postoji – video snimak, pak, dostupan – možda zato što je malo ko u Humskoj očekivao da tadašnji poleterac izraste u legendu, kad ono… Broj 1 na poleđini dresa, desetak minuta na stadionu kraj Morave i poče jedna velika karijera, završena juče, 19. maja 2019. Prođe u međuvremenu tačno 8.240 dana, a ostade festival lepih poteza (počev od asistencije Draganu Isailoviću kad je prvi put obukao 22) kojima je Saša Ilić uveseljavao uglavnom Grobare, sa kratkim izletima u Seltu, Galatasaraj, Salcburg i Larisu.
Ukupno 875 utakmica za crno-bele, još 37 za reprezentaciju, poobarani mnogi rekordi, utakmice za sećanje, golovi koji možda nisu spektakularni, ali ako ih ima 240 mora da vrede. Suština je u jednostavnosti.
Otuda fotografije agencija MN Press, Star sport i Reuters, kao dokaz Sašinog trajana. Za svaku godinu po jednu najupečatljiviju, uz napomenu da smo za neke sezone stavili više, jer je teško odabrati samo jedan trenutak.
Krećemo!
Prva sportska fotografija Saše Ilića ovekovečena je 5. januara 1991, na memorijalnom turniru “Naja i Roda”, postigao je čak tri gola Crvenoj zvezdi i najavio veliku karijeru.
Na večitom derbiju u kadetskoj konkurenciji 1992.
Prvi put na stadionu u Humskoj, protiv Kroacije 1997. za koju je, između ostalih, igrao Robert Prosinečki.
Čuveni revanš sa skupocenim Lacijom 1998.
Duel sa Crvenom zvezdom u šampionskoj 1999.
Prekid na Marakani 2000, posle političkih promena u državi.
Slavlje na terenu najvećeg rivala posle gola u finalu Kupa 2001.
Protiv Bajerna u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2002.
Legendarni promašaj protiv Real Madrida 2003.
Revanš sa kraljevskim klubom u Madridu 2003.
Protiv Egalea 2004. u Ligi UEFA kupa, koju je Partizan prošao
Šampionska titula bez poraza 2005.
Slavlje posle gola Litvaniji 2005.
Sa Galatasarajem u Ligi šampiona 2006.
Strelac i na Mundijalu 2006. na meču sa Obalom Slonovače.
U dresu reprezentacije 2007.
Sa gostovanja Republici Irskoj 2008.
Sa suprugom Tijanom na svadbi kuma, Vladmira Ivića 2009.
Povratak u Humsku 2010.
Dobitnik navijačke nagrade “Dragan Mance” 2011.u Beogradskoj areni.
Posle 600. utakmice za Partizan 2012.
Posle obaranja rekorda Momčila Vukotića po broju igara za prvi tim Partizana, 2012.
Sa sinom Nikšom 2013.
U društvu projektovanog naslednika, Nikole Ninkovića, 2014.
Sa članovima Grupe JNA na proslavi 70 godina kluba, 2015.
Titula 2015.
Nervoza posle kiksa na Banovom brdu 2015.
Sa prijateljskog susreta protiv PAOK-a, 2016.
U društvu supruge Tijane, ćerke Neve i sina Nikše posle duple krune 2017.
Osvajanje Kupa Srbije u Subotici 2018.
Maj 2019. Ćao, nema više…
Izvor Mozzart sport
