Bez Miloševića, Karabeljova i Jurčevića, drugi mandat Blagojevića u FK Partizanu počinje sa mnogo manje alata i mnogo više problema
Piše: Volimpartizan.rs
Srđan Blagojević preuzima ekipu koja je lošija od one koju je ostavio, i to je činjenica od koje nema bežanja. Ne kažem to da bih ga sahranio pre nego što počne — naprotiv, od srca mu želim da uspe — nego zato što svako ko gleda FK Partizan pošteno mora da prizna: kola su krenula nizbrdo, a čovek koji seda za volan nije ih pogurao. Ono što me plaši nije Blagojević sam. Plaši me to što ni on, kao ni treneri pre njega, objektivno nema kapacitet da bude šef struke u klubu ove veličine. A opet, sedi tu. I ja, kao i vi, ću navijati da me demantuje.
Milošević kao sistemski gubitak za FK Partizan — ne samo golgeterski
Deo navijača Partizana svodi Miloševićev odlazak na 17 golova iz prvog dela sezone. To je isto kao kad biste rekli da vam iz kuće nedostaje samo krov — tehnički tačno, ali propuštate poentu.
Milošević nije bio samo završnica. Bio je organizator napada koji se spuštao do centra po loptu, koji je povezivao vezni red sa krilima, koji je stvarao prostor samim svojim kretanjem. Ugrešić i Dragojević su pod Blagojevićem izgledali kao igrači za kojima se raspituju ozbiljni klubovi. Posle Miloševićevog odlaska, obojica su drastično pali. To nije slučajnost — to je posledica gubitka igrača koji ih je činio boljim nego što jesu.
Nekako za sve ove godine naučio sam da prepoznam razliku između igrača koji nedostaje i igrača čiji odlazak menja sve oko sebe. Milošević je bio ovo drugo. I uprava to nije nadomestila. Sebastijan Polter, sa svim dužnim poštovanjem, ni po jednom parametru u ovom trenutku nije zamena za ono što je Milošević značio za sistem igre.
Tri prazna mesta u Partizanovom timu — i nijedno popunjeno
Hajde da budemo konkretni o tome šta Blagojević nema na raspolaganju:
| Igrač | Uloga u sistemu | Status | Zamena u kadru |
|---|---|---|---|
| Jovan Milošević | Napadač + organizator, 30-50% ofanzivnog sistema | Vratio se u Bundesligu | Polter — neprimeren profil |
| Janis Karabeljov | Kontrola sredine terena, jedini izričiti Blagojevićev zahtev iz leta | Prešao u Malme | Zdjelar (povređen) |
| Mario Jurčević | Ofanzivni levi bek, ključan za izgradnju napada | Povreda Ahilove tetive, out do kraja sezone | Nema direktnu zamenu |
Tri igrača. Tri potpuno različite uloge. Nijedna adekvatno pokrivena.
I onda neko očekuje da Blagojević reprodukuje igru iz jeseni? Sa čime?
Odbrana FK Partizana kao najhitniji problem Blagojevića
Osam primljenih golova na poslednja tri meča. Osam.
To nije loša forma. To je raspad sistema.
Blagojević je trener koji voli da gradi iz poslednje linije, sa aktivnim bekovima, sa hrabrim izlaskom u polje. Jurčevićev doprinos u tom segmentu bio je ogroman — Slovenac je svojim kretnjama u napadu otvarao prostor i davao širinu. Bez njega, Partizan mora da improvizuje na levoj strani, a improvizacija u odbrani nije nešto što možete priuštiti kad primate skoro tri gola po meču.
Prvi zadatak je jasan: stabilizacija. Prestani da primaš golove, pa onda razmišljaj o svemu ostalom. Jednostavno za reći, ali sa ovim kadrom — izuzetno komplikovano za izvesti.
Partizan, Blagojević i senke koje čekaju — Kostić, Mijatović, realnost
I onda su tu stvari koje nisu čisto fudbalske, a koje će itekako uticati na teren.
Blagojević nije fan Andreja Kostića. Kostić se, prema izveštajima, povremeno durio na trenerove odluke. U normalnim okolnostima, trener koji ima jasan sistem može da ignoriše nezadovoljnog igrača ako ima alternative. Ali Blagojević NEMA alternative u napadu. Ako Polter nije rešenje — a teško da jeste odmah — Kostić postaje neophodan. I tu nastaje problem koji prevazilazi taktiku.
A tu je i Predrag Mijatović. Čovek koji je Blagojevića smenio početkom novembra, koji je u ponedeljak jedini glasao protiv njegovog povratka — i koji je sada formalno prvi nadređeni treneru koga nije hteo.
Kakva šizofrenija, kako izvor tačno kaže. I kako da trener radi u miru kad zna da čovek iznad njega čeka prvi pogodan trenutak?
Zašto ipak navijam da Blagojević uspe
Uprkos svemu, uprkos tome što verujem da Blagojević objektivno nije trener za Partizanov nivo — navijam. Možda iracionalno. Možda iz navike da se nadam tamo gde nema mnogo razloga za nadu. Milan Vukotić je pod Blagojevićem izgledao najbolje otkad je u Partizanu — ako trener uspe da ga vrati u taj ritam, to je bar nešto. Možda iskrsne i neki mladić koji do sad nije dobijao šansu, mada Blagojević nije baš zagovornik filozofije “gurni klince i nadaj se.”
Situacija podseća na januar 2025. Isti zadatak: odbrani drugo mesto. Iste sumnje. Slični hendikepovi. Jedina razlika — ovaj put je kadar objektivno slabiji.
Ono oko čega ne mogu da se odlučim — i iskreno bih voleo da čujem šta vi mislite — jeste da li Blagojevićev problem uopšte MOŽE da se reši trenerskim radom. Ako nemate Miloševića, nemate Karabeljova, nemate Jurčevića, nemate zdravog Zdjelara, i imate upravu koja vam nije jednoglasno iza leđa — koliko tu trener može? Navijači koji su gledali poslednje tri utakmice uživo, je li ovo kriza kvaliteta ili kriza glave? Jer od odgovora na to zavisi da li Blagojević ima ikakvog izgleda ili je ovo samo čekanje sledećeg trenera.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
