Treći mandat Srđana Blagojevića na klupi crno-belih počinje sa manje igrača, više problema i jednom rečenicom koja govori sve o stanju u Partizanu
Srđan Blagojević je na konferenciji za medije izgovorio rečenicu koja boli više od bilo kog rezultata: igrači koji su bili deo ekipe dok je on vodio tim više ne pokazuju ono što su tada pokazivali. To nije trenerska fraza za novinare — to je dijagnoza. I upravo zato, koliko god situacija bila teška, ovaj čovek zaslužuje podršku. Ne slepu, ne bezuslovnu — ali iskrenu, navijačku, iz stomaka. Jer ako iko u ovom trenutku može nešto da pokrene u Partizanu koji tone, možda je to baš neko ko nema sujete da se vrati tamo gde su ga izbacili.
Šta je Blagojević rekao o stanju u Partizanu
Blagojević nije bežao od teških tema. Na pitanje o odnosu sa Predragom Mijatovićem — čovekom koji mu je jesenas uručio otkaz — bio je odmeren, ali jasan:
“Nije tajna da je problematična situacija u klubu. Nadam se da će da se normalizuje.”
Kratko. Diplomatski. Ali dovoljno da svako ko sluša razume: ovo nije normalan radni odnos. Mijatović ga je smenio, bio jedini glas protiv povratka, a sada mu je formalno nadređen. Blagojević je rekao da mu je fokus na terenu i da neće komentarisati odnos sa nadređenima — i tu mu verujem, jer nema drugi izbor. Komentarisanje tog odnosa bi bio kraj pre početka.
Ono što me je više zanimalo od diplomatije jeste iskrenost o sopstvenom iznenađenju:
“Da me je neko pitao pre neki dan i rekao da će se ovo desiti, ne bih verovao.”
Ni mi, Srđane. Ni mi.
Zašto je Blagojević pristao da se vrati
Ovde je konferencija postala zanimljiva. Blagojević je objasnio da ga je pozvao sportski direktor Danko Lazović, da je tražio vreme za razmišljanje, da je konsultovao saradnike. Mogao je da odbije — i niko mu to ne bi zamerio. Imao je tužbu protiv kluba. Imao je legitimno pravo da kaže “ne, hvala.”
Ali onda je izgovorio nešto što mi se useklo:
“Da je neko imao više sujete, verovatno bi odbio. Ali smatram da svoju sujetu maltene nemam i ne posmatram je kao svoju osobinu.”
Pratim Partizan dovoljno dugo da znam da ovaj klub uglavnom troši ljude — pa i ljude bez sujete. Ali u trenutku kad sve gori, kad uprava nije na istoj strani, kad su rezultati katastrofalni — čovek koji može da stavi ego u stranu je bar početna tačka. Ne garancija. Početna tačka.
Rekao je i da sam poziv doživljava kao priznanje za prethodni rad, i da oseća da je ostalo nešto nedovršeno. To razumem. Partizan pod Blagojevićem u prvom delu sezone jeste pokazivao nešto — mlad tim, prepoznatljiv stil, rezultati koji su pratili. Onda je sve stalo. Pitanje je da li se to “nešto” može ponovo pronaći sa drastično izmenjenim kadrom.
Bez Miloševića, Karabeljova i Jurčevića — šta Blagojević ima u Partizanu
Sam je priznao ono što svi znamo:
“Nema tih igrača. Oni su bili jako uticajni i donosili su prevagu.”
Milošević, Karabeljov, Jurčević. Tri igrača koji su činili kičmu njegovog sistema. Milošević je bio mnogo više od golgetera — bio je organizator koji je činio ostatak tima boljim. Karabeljov je bio jedino letnje pojačanje koje je Blagojević lično tražio. Jurčević je dao dimenziju napadu iz pozicije levog beka koja se ne zamenjuje lako.
I sada je tu još jedan detalj koji komplikuje stvari — stručni štab nije kompletiran. Fijala i Semeredi ostaju, vraća se Jovšić, ali Blagojević kaže da ima “želje” za nove ljude koje tek treba potvrditi. Počinješ treći mandat u klubu u krizi, a nemaš ni tim oko sebe sklopljen do kraja.
O golmanima je bio korektan — pohvalio i Miloševića i Krunića, naglasio da je pozicija osetljiva. Prava diplomatija je bila tu: nije se opredelio, ostavio sebi prostor.
Partizan i borba za drugo mesto — šta je realno očekivati od Blagojevića
Blagojević je postavio jasno:
“Borba za drugo mesto je neminovna, ali u nju možemo uspešno da se upustimo ako popravimo kvalitet i nivo igara.”
Otkad je poslednji put bio u Partizanu, u januaru, bili su na -1 od Zvezde i +7 u odnosu na Vojvodinu. Sada je situacija drugačija — serija poraza je pojela i rezultate i samopouzdanje. Debi protiv TSC-a u subotu je prvi test, i mislim da je to momenat u kojem mi kao navijači moramo da stanemo iza ekipe.
Ne zato što je sve u redu. Nije. Ne zato što verujem da Blagojević može čuda. Čuda u fudbalu ne postoje bez kvaliteta.
Nego zato što ekipa u krizi ili dobije podršku i šansu da diše — ili se guši dok svi gledamo. A ja biram podršku.
Jedna stvar me ipak grize i ne mogu da je razrešim: Blagojević kaže da 90 odsto igrača zna njegove zahteve i da će im trebati manje vremena da se prisete. Ali ti isti igrači su pod drugim trenerima zaboravili sve to za četiri meseca. Koliko je onda problem bio u trenerima koji su došli posle njega, a koliko u samim igračima koji jednostavno nemaju konstantnost? Na to pitanje nemam odgovor Je li ekipa izgledala kao da ne zna ili kao da neće? Jer ta razlika menja sve u proceni da li Blagojević može da popravi stvari.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
