Tristan Vukčević o Obradoviću, sezoni koja je mogla sve da promeni i odlasku koji je pokrenuo lančanu reakciju u KK Partizan
Piše: Volimpartizan.rs
Tristan Vukčević je izgovorio nešto što navijači Partizana znaju u kostima, ali retko čuju od igrača: Željko je Partizan. I potpuno je u pravu. Kao verni navijač ovog kluba, mogu da potvrdim — retko ko je tako tačno sažeo suštinu u četiri reči. Ono što me malo bode dok čitam ove izjave jeste da dolaze od igrača koji, po mom ubeđenju, sam nije u potpunosti iskoristio svoju šansu u crno-belom. Ne zato što nije imao kvalitet — nego zato što mu je glava, bar delimično, bila negde drugde.
Željko Obradović i KK Partizan — veza koju Vukčević ispravno prepoznaje
Kad Vukčević kaže da je Obradovićev odlazak usred sezone bio šok, ne preteruje. Sećam se tog perioda — informacija je kružila kao glasina koju niko nije hteo da prihvati. “Nema šanse,” govorili smo svi, baš kao i Tristan. Željko i Partizan su bili toliko spojeni da je sam koncept razdvajanja delovao apsurdno.
A onda se desilo.
Vukčević to opisuje autentično:
“Mnogo me iznenadilo, posebno jer se desilo tokom sezone. Da se ne lažemo, Željko je Partizan! Ako ode, otići će posle sezone. Međutim, desilo se. Baš je bio šok.”
I tu nema šta da se doda. Bio je šok. I posledice tog šoka osećamo još uvek.
Sezona 2022/23 — KK Partizan koji je mogao da osvoji Evroligu
Deo koji me posebno zanima u Tristanovim izjavama jeste onaj o sezoni koja je mogla sve da promeni. Kada kaže da bi Partizan osvojio Evroligu da je prošao Real Madrid — mnogi će to čitati kao navijačko preterivanje. Ja ne mislim da jeste.
“Igrali smo ubedljivo najbolju košarku u Evropi. Od februara maltene nismo izgubili utakmicu. Samopouzdanje je izbijalo iz nas. Svaka ekipa je želela da nas izbegne.”
Ovo nije prazna priča. Ko god je pratio tu sezonu zna da je Partizan od februara 2023. bio mašina. Titula u ABA ligi je bila logičan rezultat, ali ambicije su bile mnogo veće — i realno, ta ekipa je imala kapacitet za fajnal-for. Real nas je zaustavio, i to je jedna od onih “šta ako” situacija koje te kao navijača proganjaju godinama.
Raspad tima posle Partizanove zlatne sezone — lekcija koja se ponavlja
A onda je došlo ono što uvek dođe. Egzum je otišao u NBA, Lesor u Panatinaikos, Vukčević u Vašington. Tim koji je igrao “ubedljivo najbolju košarku u Evropi” se raspao za jedno leto.
Tristan pominje Lesora sa posebnim poštovanjem:
“Koliko sam bio razumeo, on bi prihvatio i manju ponudu Partizana, baš je želeo da ostane. Ne znam šta se tu dešavalo, ali znam da je bio najbitniji igrač. U stvari, posle Pantera.”
Ovo je deo koji boli. Ako je Lesor zaista bio spreman da ostane za manje pare — a Partizan to nije realizovao — onda nije reč samo o finansijama. Reč je o prioritetima. I o tome da klub ponekad sam sebi stane na crevo u momentu kad treba da napravi korak napred.
Tristan Vukčević u Partizanu — talenat koji nije bio potpuno tu
I sad dolazim do dela gde se moj pogled malo razilazi od onog što Tristan priča — ne oko Željka, ne oko kvaliteta te ekipe, ne oko toga šta je moglo biti. Tu se slažem potpuno.
Ali moram da budem iskren: Tristan Vukčević svoju šansu u Partizanu nije u potpunosti iskoristio. U dve sezone, minutaža je bila ograničena. Delom je to bila trenerova odluka — Obradović nije čovek koji daje minute iz milosti. Ali delom je to bilo i do samog Tristana.
Po mom ubeđenju, Vukčević je glavom bio više u NBA nego u Humskoj. I to nije zločin — čovek je mlad, ambiciozan, NBA je san koji razumem. Ali ne možeš da budeš jednom nogom ovde i jednom nogom tamo, a da se to ne primeti. Obradović to primeti pre svih ostalih.
Paradoks je što igrač koji nije bio potpuno posvećen Partizanu sada najjasnije artikuliše koliko je Željkova posvećenost značila. Nije kontradikcija — zapravo ima smisla. Upravo zato što je video izbliza šta potpuna posvećenost izgleda, Tristan prepoznaje njenu vrednost. Možda i bolje nego neko ko je sam bio takav.
Želja da se Vukčević i Obradović ponovo sretnu u KK Partizanu
Kako god, Tristanu želim svu sreću u daljem toku karijere. Mlad je, talentovan, ima NBA ugovor — to se ne potcenjuje. Ali imam jednu navijačku želju koja mi ne da mira: da se on i Željko ponovo sretnu u Partizanu.
Ne znam da li je to realno. Ne znam da li će se okolnosti poklopiti. Ali Tristan sa tri-četiri godine više iskustva, sa NBA kilometražom u nogama, sa zrelošću koja dolazi kad prestaneš da gledaš preko ograde jer si već bio na drugoj strani — taj Tristan u sistemu Željka Obradovića mogao bi da bude potpuno drugačija priča.
Vukčević je u pravu: Željko jeste Partizan. Ona sezona 2022/23 jeste mogla da bude istorijska. I raspad tima koji je usledio jeste bio nepotreban. Sve to stoji. Ono što me i dalje zanima — i gde nemam čist odgovor — jeste da li je Tristan danas dovoljno svestan onoga što je propustio da to ne ponovi ako se prilika pojavi. Navijači koji prate njegov put u NBA-u možda vide nešto što ja sa ove distance ne mogu — je li sazreo ili je i dalje čovek koji gleda sledeći korak pre nego što završi ovaj?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
