Partizan bez drame do Svesrpskog kupa, Borik video pravu razliku u klasi

Drugi trofej u sezoni stigao je u Partizan bez mnogo napetosti. Rukometaši Raula Gonzalesa dobili su Borac u Banjaluci sa 37:26 i posle Superkupa Srbije uzeli i Svesrpski kup, i to na način koji je bar večeras ostavio malo prostora za dilemu ko je favorit ovog regionalnog okvira. Borik je bio skoro pun, oko tri hiljade ljudi, podrška je išla na obe strane, ali je većina bila uz crno-bele — što je slika koja o Partizanovom rukometnom brendu govori više od bilo koje izjave iz kluba.

Krila su konačno progovorila

Početak sezone doneo je jasnu primedbu na Partizanov napad: sve je išlo preko osovine Joav Lumbroso – Tobijas Vagner, a krila su bila statisti. U Banjaluci se to promenilo. Migel Sančez Migaljon i Milija Papović završili su meč sa po osam golova i to nije bio statistički kuriozitet, već posledica šireg napada koji je Borcu razvukao odbranu. Kada krila proigraju, srednji bek dobija prostor, pivot dobija loptu u boljim uslovima, a ekipa prestaje da bude čitljiva. To je večeras bila najvažnija taktička vest, važnija i od samog pehara.

Debi kakav se pamti

Luka Krivokapić je stigao iz Granoljersa i odmah dobio priliku koju je iskoristio maksimalno — 12 odbrana, dva odbranjena sedmerca i nagrada za najboljeg igrača finala. Reprezentativni golman Srbije nije došao da bude broj tri; došao je da zaoštri konkurenciju Bekiru Čordaliji i Andreju Trnavcu, i taj proces je počeo večeras. Konkurencija na golu je za Partizan luksuz koji dugo nije imao, a ako Krivokapić ovakav nivo ponese i na težih terena, Gonzales će imati problem koji svaki trener voli.

Rotacija koja se širi u pravom trenutku

Partizan je do trofeja došao bez bekova Vladislava Kuleša i Sergeja Ivanova, kao i bez Čordalije. To je test koji vredi zabeležiti, jer je pokazao dubinu klupe. Brana Mirković se nametnuo za veću minutažu na desnom beku i deluje da će Crnoglavac i Ivanov morati da računaju na ozbiljnog konkurenta. Simo Šijan je dobio prostor na levom beku i ostavio dobar utisak — dovoljno da se otvori pitanje da li mu je ova uloga povremena epizoda ili nešto što će Gonzales sistemski razvijati. Borac je prvih pola sata držao korak, ali čim je Partizan pojačao tempo u nastavku, razlika je otišla u dvocifreno.

Kod domaćina je Miloš Nježić bio raspoložen sa devet golova, a veteran Nebojša Grahovac je na golu imao četiri intervencije — malo, ali i to govori koliko su crno-beli šutirali iz komotnih pozicija.

Ono što tek dolazi je test drugačije težine

Trofej je lep, ali kalendar odmah vraća crno-bele u ozbiljniju priču. Za dva dana na Banjicu stiže Jugović u četvrtom kolu ARKUS lige, a već sledeće srede dolazi Vesprem u Ligi šampiona. Mađarski šampion u četvrtak igra finale Supergloba u Kairu sa Barselonom, što znači da Partizan dočekuje ekipu koja će u Beograd doći ili sa dodatnim samopouzdanjem ili sa umorom nakon takmičenja na drugom kontinentu. Ni jedno ni drugo ne menja činjenicu da je to potpuno drugačija visina od one koju je Borac večeras mogao da postavi.

Zato ova pobeda vredi kao trofej i kao potvrda da ekipa ima više alata nego u avgustu, ali ne sme da se čita kao dokaz da je nešto rešeno. Partizan je od Vesprema dosad uglavnom učio na skup način. Sledeće srede se vidi da li je ovo leto donelo dovoljno da bar deo tih lekcija ostane u fascikli sa oznakom „prošlo“.