Vladimir Volkov je čovek koji je iz evropskih dvomeča izlazio i kao pobednik i kao poraženi, i to sa Partizanovim dresom na sebi. Zato njegova procena pred Hetafe ne zvuči kao pumpanje pred meč, nego kao merenje: ekipa Saše Ilića nije favorit, ali ni bez šanse, a rezultat u Madridu može da promeni klimu i unutar Humske i oko nje. Volkov to čita šire od jednog dvomeča – kao test za pravac kojim je klub krenuo pod novim rukovodstvom.
Hetafe kao prilika, ne kao presuda
Volkov ne pravi iluzije o dometu aktuelnog tima, ali evropski meč posmatra odvojeno od domaće forme.
„Ovaj tim mi deluje nekonkurentno za osvajanje titule u prvenstvu. Sa druge strane, ukoliko bismo eliminisali Hetafe i ušli u Ligu konferencije, to bi bio ogroman uspeh za klub. Da li postoji šansa? Sigurno da postoji. Hetafe će verovatno malo i potceniti Partizan, a kroz istoriju imamo primere i da su favoriti poklekli, ali i da su autsajderi pravili senzacije. Protiv Hetafea može da se igra – nisu to Real ili Atletiko Madrid“, kazao je Volkov za Mozzart Sport.
Ovo nije obećanje prolaza, već poziv da se realno vidi ono što jeste na stolu. Španska ekipa ima kvalitet, kontinuitet i stil, ali nije klub pred kojim Partizan mora da se povuče u sebe. Za crno-bele, prolaz bi značio i sportski i finansijski deblokadu sezone. Bez njega, priča o povratku Evrope ostaje samo priča.
Zašto Ljajić, Lazović i Petrović ne smeju da odu
Najoštriji Volkovljev stav ne tiče se meča, već najave da bi se čelnici kluba povukli ukoliko izostane grupna faza. Tu je bivši reprezentativac neuobičajeno direktan.
„U nekim drugim okolnostima i u nekom drugom vremenu to bi možda i bio opravdan potez, međutim, u ovim okolnostima mislim da je njihova reakcija bila ishitrena i emotivna. Svi mi koji smo u fudbalu svesni smo da se stvari koje su se urušavale godinama ne mogu podići za šest meseci ili godinu dana. Dajem im maksimalnu podršku, moraju da ostanu u klubu i ne smeju da se povlače!“
Ovde Volkov dodiruje jedan Partizanov stari problem: navika da se rešenja traže u smeni, a ne u strpljenju. Ako se prihvati logika ostavki posle svakog neuspeha, klub ostaje bez ijedne dugoročne priče. Volkovljev argument je prost i teško oboriv – ko god sutra dođe, ne rešava ništa preko noći, a sezona bi u međuvremenu bila potrošena na tranziciju umesto na plan.
Povratak „pravih Partizanovaca“ kao merljiv pomak
Iako Grobare najviše zanima ono što se vidi na semaforu, Volkov temelj traži tamo gde ga je najduže nedostajalo – u samoj kući.
„Vidim jasne pomake u funkcionisanju Partizana. Pre svega, klub mora da vrati porodični duh, a ovi ljudi zahvaljujući svojim karijerama to već čine. Imali smo situaciju da mnogi bivši igrači prethodnih sedam, osam godina uopšte nisu kročili na stadion.“
Poseban trag ostavlja ono što Danko Lazović radi iznutra: pokušaj da se rasčisti sistem u kome su pojedinci godinama uzimali svoj deo od svakog Partizanovog transfera. Ako se to bar delimično slomi, biće to konkretniji pomak od bilo koje pobede u avgustu. Volkov u tome vidi kontrast prema eri Vučelića i Vazure, o kojoj govori bez ličnog animoziteta, ali bez uvijanja: „Mnogo loših stvari se dešavalo u prošlosti.“
Šta iz svega ovoga ostaje
Volkovljeva poruka je dvostruka i zato vredi. Prema Hetafeu – igrati hrabro, bez pritiska, uz svest da senzacija jeste moguća, ali nije garancija. Prema klubu – ne rušiti ono što tek pokušava da se postavi, čak ni ako Evropa izmakne. To je stav koji ne odgovara ni onima koji traže brz uspeh ni onima koji čekaju povod za novu smenu, i baš zato deluje kao pošten. Hetafe će pokazati koliko ovaj tim može sada. Sledećih godinu dana pokazaće da li se u Humskoj konačno gradi nešto što ne mora da se ruši sa svakim porazom.
