Retko se dogodi da tri trenera koja su ostavila trag u Partizanu sednu jedno pored drugog na istoj konferenciji, pod istim svetlima i istim banerima. U OAKA dvorani, ispod imena Obradovića i Bodiroge okačenih na plafon, upravo se to desilo. Najava pripremnog turnira „Pavlos Janakopulos” postala je usput i podsećanje koliko duboko crno-bela linija ide kroz evropsku košarku — i koliko je Partizan i dalje tema ljudima koji su ga davno napustili ili tek preuzeli.
Trojica trenera, jedan podijum, jedna nit koja vodi ka Humskoj
Dimitris Janakopulos rasporedio je goste na način koji je gotovo sam ispričao priču. Sa jedne strane Vanja Marinković i Đoan Penjaroja, sa druge Željko Obradović i Kostas Slukas, između njih Andrea Trinkijeri. Sadašnji trener Partizana, prošli i onaj davnašnji koji je klub obeležio kao malo ko — sve na razmaku od nekoliko metara.
Trinkijeri je krenuo prvi, jezikom čoveka koji zna šta znači biti u ovakvom društvu:
„Da mi je neko pre šest meseci rekao da ćemo biti deo ovakvog turnira, mislili bi svi da smo se pogubili. Ovo je znak da idemo u pravom smeru kao klub. Velika je stvar biti deo ovakvog turnira. Veoma sam počastvovan.”
O Partizanu je govorio smireno, bez preteranog ukrašavanja, ali sa poznavanjem materije:
„Verujem da će tim da napreduje, veoma je talentovan tim, imaju talentovane bekove, iskusne centre, na papiru to izgleda fantastično, ali na kraju krajeva za sve nas je jedini pokazatelj teren.”
„Na papiru fantastično” iz usta Trinkijerija zvuči i kao kompliment i kao mala opomena. Papir u Partizanovoj košarci nikada nije bio problem. Prevođenje papira u sistem — jeste.
Žocova rečenica koja je nadjačala celu najavu
Obradović je konferenciju otvorio zahvalnošću, priznavši ono što je više puta govorio i ranije, da mu je Pavlos Janakopulos bio kao drugi otac i da mu je pomogao kad je prvi put došao u Atinu. Kada je razgovor skrenuo na trenutne probleme Panatinaikosa sa povredama, bio je kratak i tvrd:
„Sve je pitanje vremena. Mi radimo sa raspoloživim snagama. Videćemo kako ćemo izgledati na početku sezone. Nećemo da plačemo zbog toga. To je to.”
A onda je došlo ono zbog čega će snimak kružiti crno-belim krugovima danima:
„Iskreno, nisam pratio druge timove zbog problema sa povredama koje smo mi imali. Međutim, reći ću ono što mi je u srcu, Partizan je uvek moj klub i uvek im želim sve najbolje. Tako je sada, tako će biti uvek.”
Nema tu ničeg novog po sadržaju. Žoc je istu misao izgovarao i ranije, na različite načine. Ali izrečena ovde, dok pored njega sedi Penjaroja koji vodi crno-bele u novu sezonu, i dok Trinkijeri sluša s druge strane, dobija drugačiju težinu. To je onaj tip rečenice koji navijači Partizana ne slušaju kao PR, nego kao potvrdu nečega što žele da veruju.
Penjaroja i Marinković: turnir kao poslednji test, ne kao izlog
Novi trener Partizana bio je kratak, poslovan i, čini se, svestan da svaka reč iz njegovih usta u Atini biva odmerena dvaput.
„Srećni smo što smo u Atini. Veoma je važno za Partizan da igramo na ovom turniru, jedan od najvećih i najbitnijih turnira u predsezoni. Igramo protiv velikih timova jer je pred nama poslednja nedelja priprema pred ono što nas čeka, a to je početak sezone.”
Kapiten Vanja Marinković dodao je isti ton:
„Velika je čast što smo ovde i što smo deo turnira. Cilj je da vidimo gde smo pred sam početak turnira.”
Ovo je zdrav pristup. Nema pompeznih najava, nema garancija, nema unapred podeljenih medalja. Partizan u petak od 16.30 igra protiv Trinkijerijevog PAOK-a, a u subotu ga, u zavisnosti od ishoda, čeka ili Obradovićev Panatinaikos ili osvajač Evrokupa Burg. Bez obzira na to koji od ta dva scenarija se ostvari, crno-beli će poslednji test pred sezonu odigrati protiv rivala koji nose evropsku ozbiljnost.
Šta ovaj podijum zapravo govori o Partizanu
Simbolika je ovde snažnija nego same rečenice. Klub kojem se pre nekoliko godina spočitavala nevidljivost na evropskoj sceni sada je pozvan na turnir gde ga se ne tretira kao goste iz komšiluka, nego kao ravnopravnog učesnika. Trojica trenera koja su imala ili imaju ime Partizana u biografiji na istom mestu — to nije slučajnost, to je posledica godina uzlazne linije koja je krenula sa povratkom Željka Obradovića.
Ništa od toga ne znači da je sezona rešena unapred. Ali ovo je vrsta konteksta koja se ne kupuje marketingom. Kupuje se rezultatima, kontinuitetom i, ponekad, jednom iskrenom rečenicom čoveka koji nema razloga da laska.
Žoc je večeras rekao ono što je crno-belima najviše značilo. Sad je red na Penjaroju i njegov tim da odgovore onako kako se u Partizanu jedino i može odgovoriti — na terenu.
