LIČNI STAV: Partizan i 9711 sezonskih ulaznica — brojka koja govori sve

Devet hiljada sedamsto jedanaest. To je brojka koja se ne može našminkati marketinškim jezikom, i to je brojka koja potvrđuje ono što sam mesecima ponavljao — Partizan bez Željka Obradovića ne može da napuni Arenu preko deset hiljada sezonskih ulaznica. Prošle sezone bilo ih je 13.900. Ove sezone 9711. Matematika je surova: preko četiri hiljade mesta manje, gotovo trećina baze koja je jednostavno rekla — čekaću da vidim.

I to nije osuda tih ljudi. To je najiskreniji mogući odgovor tržišta na jednu činjenicu koju je klub morao da razume pre nego što se rastao od najtrofejnijeg trenera u istoriji evropske košarke.

Šta Partizanove sezonske ulaznice zaista mere

Sezonska ulaznica nije samo karta. To je glasanje. To je čovek koji unapred plaća, mesecima pre prve utakmice, jer veruje da je vredno biti tu. Kada 4000 ljudi koji su godinama rekli “da” ove godine kažu “još ne” — to nije apstinencija, to je poruka.

Odavno sam naučio da navijačka baza reaguje na dve stvari: na trofeje i na ljude u koje veruje. Obradović je bio oboje u istoj osobi. Nije bio samo trener — bio je razlog zbog kojeg su ljudi verovali da vredi kupiti kartu za sve utakmice, uključujući i one protiv Ilirije i Vienne, gde ishod nije bio pitanje. Kupovali su ulaznicu za osećaj da su deo nečega ozbiljnog.

Zašto su moja predviđanja o Partizanovim sezonskim ulaznicama bila tačna

Ne kažem ovo da se hvalim. Kažem to jer ovaj rezultat nije bio nepredvidiv za bilo koga ko je iole ozbiljno gledao odnos Obradović–publika u poslednje četiri godine.

Kada sam rekao da Partizan bez njega neće prodati više od 10.000 sezonskih, to nije bila spekulacija — to je bilo posmatranje. Video sam kako je Arena izgledala kada je Obradović ušao prvi put. Video sam gostovanja gde su navijači putovali hiljadama kilometara jer je znali da ih tamo neko poštuje. Video sam njegov uticaj na igrače koji su birali Partizan preko klubova sa duplo većim budžetima.

Sve to je nestalo u trenutku njegovog odlaska. I 4189 sezonskih ulaznica manje je cena tog nestanka, izražena brojkama koje ne lažu.

Šta ovaj pad sezonskih ulaznica znači za momke u dresu

Ovo je deo koji me zapravo najviše zanima, i deo zbog kojeg ne pišem ovaj tekst iz pozicije čoveka koji se raduje što je bio u pravu.

Ekipa Đoana Penjaroje ulazi u sezonu sa najbrutalnijim mogućim rasporedom — Milano, pa Paris, pa Bajern, pa Real, pa Panatinaikos, pa Fener. Šest utakmica u kojima će atmosfera značiti razliku između moralne pobede i loma. I ta ekipa dolazi u salu koja je izgubila 30% svoje sezonske baze pre nego što je stigla da odigra jednu zvaničnu utakmicu.

To nije pošteno prema Tompsonu, Karliku, Žofriju,Hejsu i ostalim momcima koji su tu. Oni nisu birali kada dolaze. Ne mogu da se brane od senke koju baca odsustvo jednog čoveka.

Zašto Partizanovih sezonskih ulaznica ima 9711, ali i zašto to nije kraj

Evo dela u kojem moram da budem pošten — i prema klubu i prema tim momcima.

Ovih 9711 nisu manje vredni od 13.900 od lane. Možda su, iskreno, i vredniji. Jer ovih 9711 su ljudi koji su kupili kartu bez Obradovića kao garancije. Bez sigurnosti da će sezona biti trofejna. Bez emotivne crte koja im je govorila da vredi doći i na utakmicu u utorak protiv nekog manje atraktivnog protivnika.

Ovih 9711 su oni koji su rekli — dolazim jer je Partizan. Tačka. I to je baza na kojoj se može graditi, pod uslovom da je klub bude tretirao onako kako zaslužuje.

Iskreno se nadam da će ovi momci u dresu osetiti vetar u leđa od tih 9711 plus od ljudi koji će dolaziti pojedinačno po utakmicama. Da će čuti onu ljubav koju su prethodne generacije opisale kao “razlog zbog kojeg su ostali u Beogradu kad su ih zvali drugi.” Popust od 30 posto za meč sa Milanom je gest u dobrom pravcu — ali gest nije dovoljan. Potrebno je da klub i ekipa daju tim ljudima razlog da sledeće godine budu 12.000, pa 14.000, pa da ovaj 9711 bude samo fusnota u priči o tome kako se Partizan vratio.

Ono što me sada najviše zanima nije brojka — nego kako će zvučati tih 9711+ u trenutku ako Real Madrid povede sa deset razlike u trećoj četvrtini. Da li će biti glasniji od 13.900 lane, zato što znaju šta znači biti tu? Ili će deo njih ćutati, čekajući da im neko drugi vrati veru? Vi koji ste već obnovili sezonsku — kako se osećate ovog septembra u odnosu na prošli? Iskreno pitam. Jer moja procena je jedno, ali vaš osećaj kada uđete u Arenu je ono što će zapravo napraviti razliku.