Dimitris Janakopulos retko govori o poslovima koji nisu ušli u knjige, pa je zato njegovo priznanje u razgovoru za Mozzart Sport zanimljivije nego što na prvi pogled izgleda. Gazda Panatinaikosa otvoreno je rekao da je krajem 2000-ih razmišljao o ulaganju u Partizan u vreme kada je klub tonuo u ozbiljne finansijske probleme, a kada je na klupi sedeo Duško Vujošević. Do posla nije došlo, ali razlog koji je naveo govori mnogo više o Partizanu nego o njemu.
Vreme Vujoševića i tiha ponuda koja nije stigla do kraja
Janakopulos ne pamti sve detalje, ali pamti okvir.
“Ispričaću vam ono čega se sećam. To je bilo vreme Duška Vujoševića ja mislim. Da, Duško Vujošević, on je tada bio trener. Izvinjavam se ako sam pogrešio… Sećam se da je postojao period kada je Partizan imao ogromne ekonomske poteškoće. To je bilo pre oko 10 ili 15 godina, verovatno krajem 2000-ih. I bilo je nekih razgovora. Bilo je razgovora oko poslova, ulaganja…. Kao što sam vam rekao, ja volim Srbiju. Bila je to ideja. Razmišljao sam o tome.”
Ovo nije priča o propuštenoj šansi na kakvu bi neko voleo da se osloni kao na alternativnu istoriju. To je pre svega potvrda da je Partizan u jednom trenutku bio dovoljno tanak i dovoljno privlačan da ozbiljan evropski investitor sedne i razmisli. I jedno i drugo su, na svoj način, znaci vremena.
Zašto se sve zaustavilo: SD Partizan kao paket koji se ne kupuje
Pravi razlog zbog kog dogovor nije prošao Janakopulos objašnjava kratko i vrlo precizno.
“Zašto se nije ostvarilo? Pa, zato što sam shvatio da ne možete uzeti samo košarkaški klub. Morate da uzmete i plivanje, vaterpolo… ceo sportski klub, čitavo društvo. A to je onda potpuno drugačija stvar.”
Ovaj deo je važniji od same anegdote. Struktura SD Partizan je decenijama i štit i teret. Štit je zato što drži identitet zajedno, teret zato što svakog potencijalnog investitora tera da razmišlja o modelu koji nema poređenje u evropskoj košarci. Panatinaikos je Panatinaikos, samo košarka, sa jednim vlasnikom i jasnom vertikalom. Partizan je nešto suštinski drugačije, i baš tu se svaki razgovor o “grčkom modelu” u Humskoj obično i završi.
Nije potrebno praviti dramu od toga da posao nije prošao. Realno, teško da je Partizan ikada bio zaista blizu tome da promeni vlasničku strukturu na taj način. Ali kada čovek koji vodi jedan od najozbiljnijih klubova Evrope kaže da je razmišljao, pa odustao zbog forme, to nije komplimenat sistemu — to je opomena.
Zašto baš Partizan: navijači kao razlog, ne kao ukras
Na pitanje šta ga je uopšte navelo da uđe u razgovore, Janakopulos ne beži u opšte mesto.
“To je bio predlog koji su oni izneli. Rekao sam vam, volim Partizan. Tamošnji navijači su najbliži ovome… najbliži ovoj atmosferi i ovoj areni kakvu ima Panatinaikos. Tako da jeste, bila je to ideja.”
Ovo je deo koji navijači Partizana lako mogu da uokvire i okače, ali je pošteno reći i drugu stvar: atmosfera je bila razlog za razgovor, a nije bila dovoljna da postane razlog za posao. Kada strani investitor kaže “vaši navijači su nam najbliži”, to znači da prepoznaje energiju. Ne znači da je spreman da preuzme rizik koji ide uz sve ostalo što nosi crno-beli grb.
Zato ova priča više liči na zabeleženu ideju nego na propušteni istorijski trenutak. Panatinaikos je krenuo svojim putem i danas ima ono što ima. Partizan je ostao ono što jeste — klub koga je teško kupiti, ali i klub koga je, po istoj logici, teško kompletno stabilizovati bez unutrašnjeg reda. Janakopulosova rečenica o “čitavom društvu” najbolji je opis i najveće vrline i najvećeg problema Humske u poslednjih dvadeset godina.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
