Vladan Tegeltija na svom Instagram profilu:
Zvezda je zasluženo dobila derbi. Kvalitetnija je što je dokazala na parketu. Partizan je pokazao karakter, ali ne i umeće da iskoristi priliku. O njemu u sledećoj objavi.
Utakmica dobra, zanimljiva. Ponašanje igrača i trenera za svaku pohvalu, kao i izjave nakon meča. Saša Obradović nije pomenuo ni suđenje, ni broj bacanja, već propuste svoje ekipe u igri, skoku, selekciji faulova… Zvezda ima 16 odličnih igrača pa forsira igru sa dosta rotacija, agresivnosti, faulova, bez lako primljenih koševa.
Na drugoj polovini više je šutirala za tri nego dva, manje ulazila u reket, prodirala, iznuđivala faulove, kojih se Partizan zbog skraćene rotacije pazio, pa i nije imao željenu agresivnost.
Saša Filipovski je čestitao rivalu, analizirao utakmicu, igru i objasnio poslednji napad… Nije ni on pomenuo sudije, faulove i rani izlazak Dangubića (kada je proradio Lojd), ni “duplu” u posledjem minutu, pokazavši kako se sportski prihvata poraz i sagledavaju sopstveni propusti.
A onda se u ponoć oglasio onaj koji pod zaštitom države uvek i svuda “muti vodu”, koji ne ume ni da gubi, a ni pobeđuje. Sa kompleksima neuspelog košarkaša, frustracijom zbog teranja kao nedoviljno talentovanog iz mlađih selekcija Partizana, svojom osvetoljubivošću i niskim strastima, na koju “balavi” i veliki deo decenijama, od Vujoševića “zlostavljane” Srbadije, želeo je da ponovo da bude u centru, umesto Saleta, Korija, Džordana…
Nivo poznavanja isključivo fabričke i košarke sa radničkih sportskih igara, koju godinama pokušava da prevaziđe evropskom sa desetinama državnih miliona i isto toliko sumom otpisanih dugova, pokazao je u novom, ponoćnom saopštenju. Ne samo zbog “neobičnosti” već i elementarnog neznanja, da je pre samo 4, a ne 75 godina, bio derbi sa još drastičnijom razlikom i ciframa.
Saletu i igračima još jednom čestitke na zasluženoj pobedi. Oni treba da su u žiži, a ne autor saopštenja kako se hvali,da obezbeđuje budžet i uslove marketingom i prodatim ulaznica (igrače odavno nije), tolike čartere, strance, Pionir…
Te bajke postoje u Srbiji kod dobrog dela “verujućih” ali i čarobna lampa koja se protrlja, pa izađe “duh koji lebdi nad Marakanom” i ispuni sve želje.
