Mladi štoper o seriji pobeda, jednom primljenom golu u završnici jeseni, najavljenoj promeni formacije, iskustvima iz Olimpijakosa i Larise i projekciji za narednih pet godina
Ko bi rek’o pretprošlog leta da će se brzo vratiti Marković Sveta. Isti oni koji su nazdravljali odlasku u Olimpijakos, potcenjujući njegove mogućnosti i(li) vrteli glavom kad je rođeni klub rešio da ga ponovo angažuje, ugrizli su se za jezik posle četiri meseca drugog mandata mladog reprezentativca u Partizanu.
S razlogom: odigrao je (skoro) bez greške.
Turbulentna sezona, obeležena smenom trenera, ranom eliminacijom iz Evrope, ogromnim bodovnim zaostatkom za Crvenom zvezdom i sjajnom završnicom jeseni, uverila je crno-bele da njihovo dete vredi više nego što su mnogi smatrali. Zbog spremnosti da zbaci sa leđa beleg prošlosti i od igrača sklonog kiksevima postane oslonac odbrane.
Kako se samo fudbal menja.
Došlo se do tačke u kojoj su, u konkurenciji svih novajlija – zvučnijih (Žan Kristof Bajbek), efikasnijih (Filip Holender), poznatijih povratnika (Miloš Jojić, Ivan Obradović) ili stranaca zanimljive biografije (Maki Banjak) – izdanja Svetozara Markovića najuverljivija. Preciznije: s najmanje oscilacija.
Opšteg zaključka, zbog inostranih lekcija.
„Povratak u Partizan ispostavio se kao pogodak u centar mete“, zadovoljnim glasom za Mozzart sport govori momak iz Bijeljine prvog dana nove godine, ubeđen je da je povukao ispravan potez u osmom mesecu prethodne, u prestala četiri gro Grobara uverio, a neverne razuverio.
Malo ko je smeo ruku u vatru da stavi da će se na Topčiderskom brdu pojaviti unapređena verzija fudbalera koji se u Grčkoj nije naigrao, ali jeste stasao.
„Godinu dana maltene nisam bio na terenu, samo dve utakmice za Atinjane i desetak na pozajmici Larisi. Pokazalo se da mi je povratak u Humsku prijao: imam kontinuitet, igram svakih sedam dana, Partizanu dobro ide u poslednje vreme… Nadam se da ćemo u 2021, kad se valjano spremimo tokom zimskih priprema, produžiti seriju pobeda“.
(©MN Press)
Trenutno ih crno-beli imaju osam vezanih, što se nije desilo godinama. Još otkako je za komandama Parnog valjka sedeo Marko Nikolić.
„Raduje me što smo napravili ono što nismo nijednom tokom dve moje prve sezone među seniorima. Ovakav niz diže samopouzdanje, vraća veru navijača i, kad već imamo povoljan raspored, postaraćemo se da ga produžimo. Nikad nije lako dobiti sve utakmice u prvenstvu, ne postoji tim na planeti koji će dobiti 38 utakmica u ligi od 20 klubova, ali što duže budemo pobeđivali to će nam veće šanse za trofej biti“.
NAJBOLJE PROTIV ZVEZDE, IAKO SAM SUMNJAO…
U nizu započetom poslednjeg dana oktobra, kad je poviše Autokomande savladana Mačva, do zatvaranja kalendarske godine pokerom protiv lučanske Mladosti, primio je Partizan jedan jedini gol (u Subotici), potvrđujući tezu da je kod Aleksandra Stanojevića napredovao, da mu je čvršća odbrana, sa Svetozarom Markovićem, jedan od znakova raspoznavanja.
„Nije samo poslednja linija zaslužna za podatak da smo na 11 utakmica, koliko je prošlo otkako sam se vratio, matirani samo triput. Odbrana počinje od špiceva i krila. Od njih najviše zavisi kako ćemo mi u defanzivi odraditi posao. Ako popusti prva linija presinga nama pozadi je teže, pod uslovom da su momci napred agresivniji lakše ćemo da sačuvamo nulu. Agresivni smo, ne dopuštamo protivniku da nam dolazi u kazneni prostor ili zonu šuta. Postali smo stabilniji otkako je Stanojević na klupi, učinio je da Partizan više liči na tim, držimo se zajedno u svakom trenutku. Sve vreme potencira da smo kolektiv, insistira da razmišljamo kao jedan, da se zajedno branimo, zajedno i napadamo. Zato smo čvršći“.
Otkako je na zahtev struke stigao iz Olimpijakosa, odigrao je Marković deset utakmica. Bila bi i maksimalna 11, da se nije razboleo dva dana pred susret sa Mladosti. I ovako je premašio očekivanja.
„Moja najbolja izdanja prethodne jeseni bila su protiv Crvene zvezde i Metalca u kupu“, rangira mladi štoper.
Posebno izazovan je bio povratnički debi. Prva utakmica – 163. večiti derbi. Počinje ga momak mesecima bez takmičarskog fudbala.
„U nekim trenucima i ja sam sumnjao da li ću moći ceo susret da izdržim, strahovao da ne počnu u 60. minutu da me hvataju grčevi, što je prirodno kad nemaš takmičarske utakmice u nogama, već samo treniraš. Izgurao sam skoro ceo meč, u kome je trebalo da pobedimo. Ništa, čekamo sledeći susret sa komšijama…“
I Grobari su tog 18. oktobra listom konstatovali kako je na terenu neki drugi Sveta.
„Da je na mom mestu bio stranac ili novajlija iz domaćeg kluba bilo bi mu teže, ne zna šta da očekuje. Bez lažne skromnosti, u klubu sam desetak godina, naučen još u podmlatku šta predstavljaju okršaji sa Zvezdom. Bio sam spreman, pre svega mentalno. I, odigrah dobro“.
VOLEO BIH DA OSTANEM
Deluje Marković na terenu neuporedivo smirenije u odnosu na prvi mandat. Sluša ga lopta. Možda, ali samo možda, ima i do toga što već mesecima na tribinama nama publike. Koliko god kontradiktorno zvučalo, ume istok da bude strog, ponekad i nepravedan, prema Partizanovoj deci, a u odustvu gledalaca padaju i stege koje su neki bivši igrači potencirali kao veliki problem.
„Meni navijači nedostaju, stvarno vam kažem. Voleo bih da su tu. Kakav god da je komentar, makar negativan, podstiče te da pružiš više nego što možeš. Voleo bih da se što pre vrate“.
Tokom jeseni menjao je Svetozar parnjake u odbrani, igrao čas sa Makijem Banjakom, čas sa Igorom Vujačićem, jednom i sa starim znancem, Bojanom Ostojićem, a postoje nagoveštaji da će se na proleće oprobati i u novoj formaciji, ako Aleksandar Stanojević prekomponuje Partizan u 3-5-2.
„Odgovaraju mi sve kolege. Zato smo i držali nulu. U formaciji 3-5-2 mogao bih da igram desno, sličan sistem probali smo u mladoj reprezentaciji i delovalo je dobro. Dakle, kao štoper/bek bih mogao, jedino ne da budem desni spoljni, koji će neprestano špartati aut-linijiom. To ne“.
(©MN Press)
Javnost nakloljena crno-belima prijatno je iznenađena partijama Svetozara Markovića. I za njega je prethodnih deset utakmica predstavljalo iskorak. Donekle.
„Oduvek sam verovao u sebe. Drago mi je što sam i drugima pokazao da mogu da veruju u mene, što sam stavio do znanja da Partizan može da računa na svoje dete. Posebno mi prija što sud nije baziran na jednoj utakmici, zadovoljan sam izdanjima u kontinuitetu. Ne mogu da garantujem sa ove distance da bismo prošli u grupnu fazu Lige Evrope da su sva pojačanja stigla na vreme ili da je svako od nas letnje pripreme prošao sa crno-belima, ali sam siguran da ćemo posle zimskog drila u Turskoj delovati ugranije, individuano i ekipno pokazati više“.
I tako sve do leta kad je po slovu ugovora obavezan da se vrati na „Karaiskakis“. Na pitanje da li je za opciju ostanka i kad istekne pozajmica, Marković uzvraća britko:
„Sigurno bih digao obe ruke za ostanak u Partizanu! U mom sam klubu, kod kuće, nemam dilemu, voleo bih da ostanem, ali videćemo da li je izvodljivo. Sa oba kluba ćemo pričati“.
REKLI SU MI DA SAM BUDUĆNOST OLIMPIJAKOSA
Ako se vreme vrati na leto 2019, stiče se utisak da mladi štoper uopšte nije želeo da ide u inostranstvo tako brzo kao što je insistirao klub u nameri da njegovom prodajom privremenog reši finansijske probleme. Tokom priprema na slovenačkom Pohorju danima sa pričalo o transferu Rikarda Gomeša u arapski svet, da bi prva malo ozbiljnija sredstva Partizanu u tom prelaznom roku doneo upravo Marković pomalo isforsiranim odlaskom u Olimpijakos.
„Biću iskren do kraja, hteo sam da ostanem! Da odigram još pola godine ili godinu, osetim Evropu, dokažem da vredim. S druge strane, bio sam i povređen, četiri meseca pre toga nisam igrao. Ako ništa drugo, makar sam se sad vratio u klub koji volim“.
A u Atini konkurencija žestoka.
„U trenutku potpisa, Olimpijakos je već imao šestoricu štopera. Jedan stariji 14, ostali između pet i sedam godina. Nije bilo realno ni da konkurišem za sastav. Iz prostog razloga što je Olimpijakos po svaku cenu želeo da vrati titulu i da ostavi što bolji utisak u Ligi šampiona. Prostora za mladog igrača nije bilo. Možda ja trebalo da tražim pozajmicu čim sam došao, svestan da ću u početku samo trenirati. Čak i moja najbolja izdanja na treninzima nisu bila dovoljna da ugroze starosedeoce, što je apsolutno normalno, očekivano i za mene prihvatljivo, moraju i oni da se prodaju, tek onda ja da dođem na red. Značilo mi je što su mi sportski direktor i skaut angažovan na mom dolasku predočili da sam budućnost Olimpijakosa, da računaju na mene. Na kraju krajeva, kad isteke pozajmica Partizanu ostaće mi još tri godine ugovora, dovoljno vremena da se dokažem u Pireju“.
Marković protiv Spartaka (©Starsport)
Za početak, na kaljenju. Sad u Beogradu, prethodno u Larisi.
„Imao sam prošle zime ponudu Makabija iz Netanje i jednog nemačkog drugoligaša, ali se u tom trenutku meni nije išlo iz Grčke. Hteo sam da budem na oku ljudima koji su me doveli. Teško je kad fudbaler ode na pozajmicu bez prava otkupa, drugi klub najčešće nema interes da ga stavlja u tim, jer ne može da ga priušti dugoročno. Zato sam se proletos opredelio za klub u kome mogu da igram redovno, a da Olimpijkaos ima potpuni uvid u moj razvoj. Larisa je jedan od većih klubova u Grčkoj. Primera radi, ima titulu iz 1988, dva kupa, trenutno nije u najboljoj situaciji, ali je meni prijala, lepo sam se osećao i u gradu i u ekipi“.
Između ostalog, zbog još dvojice partizanovaca.
„Iako je prošlo 12 godina, u AEL-u se i te kako sećaju Saše Ilića. Ne biste verovali koliko navijači dobro pamte. Samo po lepom. Jednako kao i Gordana Petrića, iako se na klupi zadržao samo nekoliko meseci“.
A koliko će sadašnji štoper u Partizanu? Gde vidi sebe prvog dana naredne, a gde za pet godina?
„Voleo bih da 2026. budem u nekoj od „liga petice“. Najviše u Italiji. Da bih stigao do Kalča moram da igram redovno. Za početak, neka i naredna godina bude u – Partizanu“, javno je izražena želja Svetozara Markovića da u Humskoj ostane i kad mu istekne pozajmica iz Olimpijakosa.
REŠILI SMO PROBLEM „MALIH“ UTAKMICA
U sezonama kad je ostajao daleko iza Crvene zvezde, najbolje Partizanove utakmice, po nepisanom pravilu, bile su u derbijima. Bodove je prosipao protiv, objektivno, slabijih od sebe.
„Problem je bio u psihološkoj pripremi pojedinaca. Svima je jasno da, primera radi, kvalitet Novog Pazara, ne može da se meri s našim, međutim, ako se ne posvetiš dovoljno utakmici, ako nisi koncentrisan, ako ne razmišljaš… Kiks! Obrnut primer: kad svako od nas uđe 100 odsto Partizan najčešće pobeđuje, do izražaja dolazi kvalitet. Čini mi se da smo rešili problem „malih“ utakmica“.
VRATIĆE SE „KLASA 2000“
Šehović, Marković i Vlahović u dresu Srbije (©MN Press)
Prethodne zime, kad je Partizan dozvolio Zlatanu Šehoviću da promeni sredinu, ostali su crno-beli bez poslednjeg predstavnika čuvene „klase 2000“, od koje su u Humskoj 1 više očekivali. A onda se u minulom prelaznom roku nije vratio Marković da podseti koliko je perspektivna bila.
„Nekim igračima se nije namestilo… Pogledajte primer Šehovića, taman počne da igra, kad – povredi se. Jednom, drugi put. Dušan Vlahović je baš rano otišao. Armin Đerlek igrao, igrao, pa nije i odlučio je da sreću potraži u inostranstvu. Sa nama je bio i Jovan Kokir… Nije se desilo nijednu utakmicu da odigramo zajedno, a voleo bih. Indikativno je da smo samo Vlahović i ja prodati iz te generacije. Dosta se više očekivalo od nas, a klub nije dobio dosta. Zato bih voleo da se svi vratimo u Humsku, što pre. Dobro, nije realno da Duca stigne iz Fjorentine, ali mi ostali da se skupimo i ispunimo očekivanja Partizana“.
VELIKO HVALA RISTIĆU I LAZETIĆU
Iako je počeo da kruni četvrtu sezonu kao profesionalac, Marković ne zaboravlja trenere koji su ga oblikovali u mlađim kategorijama.
„Milanu Ristiću dugujem zahvalnost što me doveo u Partizan. Bilo mi je samo 14 godina kad sam iz Bijeljine stigao u Beograd, prvi fudbalski učitelj mi se od početka našao na usluzi, ne samo kad je sport u pitanju, već i život. S druge strane, sa Žarkom Lazetićem sam sarađivao u kadetima i omladincima, spoznao ljudske i stručne vrednosti, obe dolaze do izražaja u Metalcu, Milanovčani s njim na čelu neguju dopadljiv fudbal i pobeđuju. Bio mi je od koristi kad sam prekomandovan u prvi tim“.
OD ĐUKIĆA DO STANOJEVIĆA
Prva dvojica Markovićevih trenera u Partizanu bili su vrsni defanzivci, Miroslav Đukić i Zoran Mirković, sledeći izuzetni napadač Savo Milošević, sad Aleksandar Stanojević čija igračka karijera nije bila blistava, ali…
„Od svakog sam dosta naučio. To što igram na poziciji koju su nekad pokrivali Đukić i Mirković omogućava mi da me upute u tajne defanzive, baš kao što mi je Milošević pričao koje prostore špicevi napadaju. Tako je i Stanojevićem. Reč je o ljudima bogatog životnog i sportskog iskustva, svaka njihova reč je dragocena“.
Intervju preuzet sa portala Mozzart sport
