LIČNI STAV: Mural Duleta Vujoševića na Dorćolu je počast kakvu bi General sam izabrao

Da je Dule Vujošević mogao da bira mesto za sopstveni mural, kladio bih se da bi izabrao baš ovo — dvorište osnovne škole gde klinci pikaju basket, a ne centralnu salu ili svečanu tribinu. Čovek koji je gradio igrače od pionira naviše dobio je spomenik tačno tamo gde počinju karijere. To nije slučajnost — to je razumevanje čoveka, ne samo trenera. I baš zato me ova vest više dira nego bilo kakvo zvanično imenovanje koje bi moglo da usledi.

Zašto baš Dorćol za mural Duleta Vujoševića

Lik najtrofejnijeg trenera u istoriji KK Partizan osvanuo je na zidu pored košarkaškog terena u OŠ “Mika Alas”, sa natpisom “Košarkaški teren Duško Vujošević”. Lokacija nije nasumična. Dorćol je decenijama jedno od uporišta navijača crno-belih — kraj u kom se Partizan ne navija, nego živi. Ali tu je i drugi, dublji sloj: Dorćol je stavio Dulea tamo gde ima najviše smisla, a ne tamo gde bi bilo najpompeznije.

Većina klubova svoje legende postavlja na centralne stadione, u predvorja hala, na mesta gde se seku vrpce i drže govori. Dorćol je uradio nešto drugačije — i, usudio bih se da kažem, pametnije. Postavio je Generala tamo gde deca uče da se zaljubljuju u košarku.

Šta mural Duleta Vujoševića govori o njegovom nasleđu

Vujošević je napustio ovaj svet 8. aprila 2025. godine, u 68. godini života — prerano, kao što je skoro svako otišao prerano ko je nešto značio ovom klubu. Prošlo je nekih šest meseci od tada, i vreme je taman toliko da se prva, sirova emocija pretvori u nešto trajnije. U kamen. Ili, u ovom slučaju, u boju na zidu škole.

Ono što najviše cenim kod ove inicijative je što savršeno odražava ono što je Vujošević BIO, a ne samo šta je OSVOJIO. Trofeji se mogu nabrojati — i brojni su. Ali njegova prava filozofija nije bila u peharima nego u metodologiji: u načinu na koji je gradio igrače, u strpljenju sa mladima, u uverenju da se košarka počinje učiti dok si mali, i da se najbolji igrači ne kupuju nego prave.

Dodajte na to i činjenicu da je Dule bio strastveni ljubitelj slikarstva — i izbor murala kao medija dobija još jedan sloj. Nije ovo tabla sa imenom. Ovo je slika. Umetnost. Nešto što bi on sam cenio.

Da li će zvanično ime pratiti mural Duleta Vujoševića

Ovde dolazi tenzija koju ne mogu da ignorišem. Mural postoji. Natpis “Košarkaški teren Duško Vujošević” postoji. Ali da li će teren i zvanično poneti njegovo ime — to još uvek nije potvrđeno.

Postoji distanca između onoga što navijački kraj uradi sam i onoga što institucije formalizuju. Dorćol nije čekao dozvolu. Nije sazvao komisiju. Jednostavno je uradio ono što je trebalo. Pitanje je da li će grad, škola, nadležni organi prepoznati šta se već desilo i staviti pečat na to.

Nadam se da hoće. Ne zato što je ime na papiru važnije od lika na zidu — nije. Nego zato što jedan od najvećih stratega jugoslovenske košarke zaslužuje da njegovo ime i zvanično živi u gradu kome je toliko dao.

Šta mural Duleta Vujoševića znači za nove generacije

Evo šta me stvarno oduševljava u celoj ovoj priči. Dete od sedam, osam godina koje sutra bude igralo basket u dvorištu OŠ “Mika Alas” videće tog čoveka sa murala i pitaće — ko je to? Neko stariji će reći, to je bio najveći. Dete možda ni ne zna šta znači ABA liga, Evroliga, Partizanove zlatne godine devedesetih i dvehiljaditih. Ali ime će ostati. Lik će ostati.

I možda — samo možda — neki od tih klinaca jednog dana obuku crno-beli dres jer je ta slika na terenu bila prva veza sa klubom. To je nasleđe koje nijedan trofej ne može da da.

Naučio sam i siguran sam da najveća počast jednom čoveku nije bronzano poprsje na trgu, nego da njegovo ime izgovaraju generacije koje ga nikada nisu videle u akciji. Dorćol je, meni se čini, razumeo tačno to.

I na kraju…Stalno se vraćam na jednu stvar koju ne mogu sasvim da razrešim: da li je Vujoševićevom nasleđu potrebna i zvanična potvrda, ili je ono što je kraj uradio sam već dovoljno? Deo mene kaže da papir i tabla ne znače ništa u poređenju sa slikom koju će klinci gledati svaki dan. Drugi deo kaže da bi grad trebao da pokaže poštovanje koje je kraj već pokazao. Navijači koji žive na Dorćolu, vi to vidite izbliza — da li je potrebno više, ili je ovo već savršeno kako jeste?

VolimPartizan.rs