Šef stručnog štaba Partizana od 100 utakmica na klupi crno-belih izdvojio pet za njega nezaboravnih mečeva
Voditi tim Partizana s klupe na 100 utakmica mogu samo kvalitetni treneri, osvajači trofeja, miljenici navijača, ikone kluba. Aleksandar Stanojević se u nedelju svrstao među devet šefova stručnih štabova crno-belih sa trocifrenim brojem mečeva.
U klupske almanahe popularni Sale ušao je mnogo ranije, još 2010. kao prvi srpski stručnjak koji je uveo ekipu u Ligu šampiona.
I kad je smenjen početkom 2012. zbog sukoba sa tadašnjim predsednikom Draganom Đurićem navijači Partizana verovali su da će da se vrati. Neko ko im je podario okršaje sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom u Ligi šampiona, ali dve titule i kup zaslužio je povratak pogotovo letos kad su crno-beli već nagovestili da će se teško domoći šampionskog lovora.
Iako se prvih meseci mučio, a tim kakav želi sklopio tek 5. oktobra 2020. kad se završio prelazni rok, Stanojević nije odustajao da mu ekipa igra kako želi. Plodove rade sa željnim obrisima igre trener Partizana sa izabranicima počeo je da skuplja od novembra, mnogi misle kasno.
Ni serija od 11 uzastopnih prvenstvenih pobeda (plus jedna u kupu) nije povećala šanse crno-belih za titulu. Crvena zvezda je pobegla šest bodova, uz utakmicu manje.
Bez obzira da li će sezonu da završi trofejom ili će da nagovesti uzlet u narednoj takmičarskoj godini Aleksandar Stanojević ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Parnog valjka. Kao takav zaslužio je, na našu molbu, da sam napravi izbor najboljih mečeva na klupi kluba iz Humske. Saša je ljubazno za Žurnal opisao nezaboravne susrete.
PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 1:0 – 8. MAJ 2010.
Moj prvi derbi i pobeda vredna osvajanja titule. Raća Petrović je odlučio sjajnim golom u 73. minutu. Jasno je zašto sam ovaj meč prvi izdvojio. Došao sam u sred proleća kako bismo bili šampioni, a ta utakmica definitivno nas je dovela nadomak cilja, ubrzo smo ga i ostvarili.
ANDERLEHT – PARTIZAN 2:2, penalima 2:3 – 24. AVGUST 2010.
Utakmica prepuna emocija, u kojoj smo ispoljili ogromno zajedništvo. Niko nije verovao u naš prolaz posle 2:2 u Beogradu. Vodili smo 2:0, Belgijanci su izjednačili. Imali smo sreće prilikom izvođenja jedanaesteraca. Bilo je to nešto nezaboravno. Ulazak u Ligu šampiona bio mi je san i ostvario sam ga.
PARTIZAN – OFK BEOGRAD 2:1 – 12. MART 2011.
Gol Lole Smiljanića u 90. minutu za pobedu. Mnogo važan detalj u borbi za titulu. OFK Beograd je prethodno izjednačio golom Rodića u 87. minutu. Verovali smo u pobedu i Milan nam je doneo slavlje. Na stadionu je nastala erupcija oduševljenja. Bio je to trenutak kad smo znali da idemo ka tituli, osetio sam posebnu emociju.
PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 1:0 – 23. APRIL 2011.
Još jedan derbi koji je odlučivao o tituli. Imali smo isti broj bodova sa Zvezdom, pobedili smo golom Prinsa Tejga i šest kola pre kraja stekli odlučujuću prednost u borbi za titulu. Pre tog meča bili smo osporavani, pošto je večiti rival nadoknadio zaostatak. Svi su verovali da ćemo izgubiti titulu, da ćemo biti poraženi i u derbiju. Izdigli smo se i osvojili dragocene bodove.
CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN 0:2 – 26. NOVEMBAR 2011.
Prvi derbi koji sam izdvojio iz jesenjeg dela prvenstva. Pobedili smo 2:0 golovima Vukića i Marka Šćepovića. Taj derbi izazvao je najveću tenziju od svih koje sam vodio, bio je moj poslednji u prvom mandatu. Pobeda nam je donela sedam bodova prednosti, trasirali smo put ka tituli.
Izvor Sportski žurnal
