Možda ste ga zaboravili, a prošao je dug put od Mančester junajteda do Partizana.
Došao je u Partizan 2013. godine, odigrao desetak utakmica i onda napustio klub. Kada je Nikola Drinčić stigao, za Kamerunca više nije bilo mesta.
Pored Saše Ilića, Nikole Gulana i Nikole Ninkovića nije našao mesto u veznom redu ni kod Vuka Rašovića ni kod Marka Nikolića, a deset godina ranije njim je bio opčinjen ser Aleks Ferguson!
Erik Đemba-Đemba danas slavi 40. rođendan, a u rasponu od 10 godina uspeo je da pređe put od mlade zvezde Mančester junajteda u usponu do nepoželjnog u Partizanu. Došao je kao veliko pojačanje u leto 2013. godine, ali jednostavno nije uspeo da se nametne.
Na 16 utakmica nije bio ni blizu postignutog gola, a crno-beli su pametno procenili kada su odlučili da mlade snage u vidu Nikole Gulana, Saše Markovića i Darka Brašanca dobiju priliku umesto njega. A sve je počelo sjajno.
Sa Kamerunom je 2002. godine osvojio Kup nacija, a u Engleskoj je ostao upamćen po svom debiju. Igralo se sa Arsenalom, a Đemba-Đemba je grubo startovao na Solu Kembelu. Navijači Junajteda su tada pomislili da su dobili idealnog naslednika Roja Kina, a Arsen Vener je besneo i nazvao je ovaj start “okrutnim”.
Tek što je ušao na teren umesto Nikija Bata, krenuo je mladi Đemba-Đemba na loptu, promašio je, a njegova kopačka je završila pravo u Kembelovom stomaku. Krenulo je koškanje, a na kraju je Kamerunac prošao čak i bez žutog kartona.
“Erik je mladi igrač koga smo pratili cele sezone i impresionirao nas je svaki put svojim razumevanjem igre. On je brz, agresivan, dobro dodaje i tražimo upravo takve fudbalere“, rekao je tada ser Aleks Ferguson.
Iako je zablistao u derbiju protiv Lidsa u kome je dao gol za prolaz Junajteda u Liga kupu, nije dugo potrajao. Osvojio je jedan FA kup sa Junajtedom, igrao je sa Kristijanom Ronaldom, Van Nistelrojom, Rojom Kinom, Rajanom Gigsom, Polom Skolsom i Riom Ferdinandom, ali potrajao je samo 18 meseci u Junajtedu.
Odigrao je 39 utakmica, potom otišao u Aston Vilu, a u nastavku karijere se zadržao samo u Danskoj gde je za Odenze igrao četiir sezone.
“Bilo je teško, imao sam 22 godine i došao sam iz Francuske u jedan od najboljih timova na svetu. Roj Kin je bio čovek koga su svi slušali i na početku je bio povređen, pa sam igrao. Ali kada se vratio bilo mi je teško da zaigram“, istakao je on u intervjuu 2018. godine.
Osim po svom periodu u kome je igrao sa najvećim svetskim zvezdama u Junajtedu, poznat je i kao veliki prijatelj pokojnog Marka Vivijena Foea. U reprezentaciji su postali drugovi, a Foe je sa 28 godina umro tako što je u polufinalu Kupa Konfederacija u meču sa Kolumbijom kolabirao na terenu.
Đemba-Đemba je bio poslednji čovek sa kojim je nekadašnji vezista Mančester sitija i Vest Hema razgovarao.
“Ja sam bio poslednja osoba sa kojom je pričao. Rekao mi je: ‘Eriče, umoran sam.’ Rekao sam mu da ćemo reći treneru da ga zameni kada lopta izađe, ali nismo imali taj minut. Lopta je otišla u vazduh, on je skočio sa Mariom Jepesom. Video sam Foea na zemlji i Mario je vikao. Došli smo do njega i odmah smo znali da je mrtav“, ispričao je Đemba-Đemba.
Kamerun je tu utakmicu dobio, a Đemba-Đemba i saigrači nisu želeli da igraju finale, a vezista koji će 10 godina kasnije igrati za Partizan je razmišljao o tome da prekine karijeru,
Sada Đemba-Đemba srećno živi u Švajcarskoj sa svojom porodicom i ne kaje se ni zbog čega.
“Ništa ne bih promenio. Gde god odem, ja sam bivši igrač Mančester junajteda, niko ne pominje ništa drugo“, rekao je on za “San”.
Tekst; Mondo sport
