U rublici “Pitali smo” naš sagovornik je bila Saša Čađo, naša košarkaška šampionka i članica najsjajnije ekipe ŽKK Partizan u njegovoj istoriji.
1 Evropska šampionka i bronzana sa OI ! Kakav je osećaj za jednu sportistkinju kada ujutru ustane i bude svesna ovih “titula” ?
-Osecaj je mnogo lep. Posvetila sam se ovom sportu maksimalno i drago mi je da se sav rad isplatio na najlepši mogući način.
2.Vanja, Vera, Danica i Saša. Skoro pa jedna petorka porodice Čađo 🙂 Koliko znači, vredi i ima uticaj sestrinska podrška na tvoju igru ?
-Pa da, nas četiri sa tatom i eto ti petorka Čađa… Mnogo znači njihova podrška,kad je teško tu su da me ohrabre, kad se slavi tu smo da se svi veselimo zajedno… da delimo i lepe i ružne stvari. Moram da kažem da su moje sestre meni ujedno i najbolje prijateljice i mislim da to govori sve koliko mi one znače kao podrška.
3. Sada si poznata, priznata i cenjena sportistkinja.Do toga je bilo teško doći.Da li je bilo trenutaka kada si sve želela da ostaviš i napustiš zbog nepoštovanja i nipodištavanja ženskog sporta?
-Nisam nikada razmišljala da odustanem ma kakva god prepreka bila. Kad mi je teško ja bi zapela još jače da dokažem sebi da me je teško slomiti i da ja to mogu. Povreda kolena je moja najveća prepreka do sada. Ali hvala Bogu danas imamo dobre doktore pa je sve moguće zalečiti i vratiti se 100 posto na teren.
4. Godinu dana u Partizanu. Odlični rezultati neponovljive šampionske ekipe.Koliko ti je tih godinu dana pomoglo da očvrsneš i stekneš poverenje u “košarkašku” sebe?
-Imale smo stvarno dobar tim te godine. Na čelu sa Marinom nije mogao niko da nas pobedi. Imale smo neverovatnu podršku navijača na većini mečeva i bilo je zadovoljstvo igrati za taj tim i osvajati titule jednu po jednu. Košarkaški sam dosta napredovala te godine.
5.Osvojeno sa Partizanom sve što se osvojiti može.Kako i koliko pamtiš taj period?
– Ja sam u Partizan dosla posle oporavka od povrede. Marina mi je pružila priliku da se vratim na teren i steknem ponovno svoju sigurnost. Ja joj se za to nikada necu moći odužiti, ali mogu joj reći i ovim putem jedno veliko: “HVALA”. Trenirale smo te godine mnogo i imale smo velike ciljeve da osvojimo sve sto se osvojiti može. Na kraju je i bilo tako. Tri titule bez poraza. Ta sezona se ne zaboravlja.
6.Pre Partizana igrala si u Krajišniku, Želji i Hemofarmu a posle njega u Rumuniji i Turskoj. Rad sa Marinom Maljković u njemu, kolko se razlikovao od ostalih ?
– Svaki trener ima drugačiji način rada. Ja samo mogu da kažem da Marina uvek nađe način da iz mene izvuče maksimum i da me spremi što bolje kako bih pomogla timu koliko god je to moguće.
7.Poznata si po humanitarnom radu.Koliko možeš i stižeš pomoći svima kojima je pomoć potrebna?
-Kad nemam reprezentativne obaveze ili klupske ja se trudim da svoje vreme iskoristim na što bolji način. Ako nekom mogu da pomognem to ću rado da uradim. Volim da svoje vreme posvetim ljudima kojima je pomoć i paznja potrebna i koji to znaju da cene. A isto tako svi ti ljudi pomažu i meni da ne izgubim pojam realnosti i da vise cenim sve sto imam.
8.Košarka je tvoj “život” ali je poznato da je tvoj privatni život takođe ispunjen srećom.Koliko čvrsta veza može da doprinese tvojoj sigurnosti i spokojnosti na parketu ?
– Da srećna sam, jer zdrava sam a i moja porodica i ljudi koji me okružuju i sa kojima provodim najviše vremena. Svaka podrška mnogo znači.
9.Najomiljenija pesma Grobara koju i sama ponekad zapevaš?
-Pesma koju smo najcešće pevale bila je:” Volim ga ko oka dva…”
10.Poruka navijačima Partizana i ljudima koji su vam bili”vetar u leđa” dok ste bile u Partizanu?
-Zahvalila bi se na velikoj podršci. Za mene čitava sezona je bila jedno divno iskustvo. Ja se nadam da će taj tim u budućnosti opet da bude jak kao nekada i da ima vašu podršku kao što smo je mi imale.
VELIKO HVALA Saši Čađo na izdvojenom vremenu za naš sajt i želimo joj još mnogo uspeha, titula i medalja u daljoj karijeri, kako na klupskom tako i na reprezentativnom planu !
