Nemanja Jovšić je podneo ostavku, i teško je ne videti to kao logičan odgovor čoveka koga je šef struke javno prozvao. Posle debakla u Madridu — izjednačenje, igrač više, pa dva gola u finišu koja mnogi stavljaju na dušu Marka Miloševića — Saša Ilić je izašao pred kamere i rekao da odluku ko brani donosi trener golmana. Prevedeno: ja nemam veze s tim, pitajte Jovšića. Prevedeno još jednom: ako neko ima da bude javno kritikovan zgog toga, evo vam ime.
Jovšić je izabrao dostojanstvo. Ne mogu da ga krivim.
Zašto je Jovšićeva ostavka bila neizbežna
Postoji ne-pisano pravilo u fudbalu, i ono glasi ovako: šef struke odgovara za sve odluke stručnog štaba. Može interno da se dogovara sa saradnicima, može da im veruje, može da im prepusti procenu — ali kada se izađe pred javnost, odgovornost je jedna i nedeljiva. Ilić je to pravilo “zaboravio” prvim rečenicama posle utakmice.
Jovšić je posle takve izjave imao dve opcije. Prva: da ćuti, sačeka da mu narednih dana mediji seciraju svaki potez, i da ga na kraju uprava tiho gurne u penziju. Druga: da ode sam, dok mu je obraz čist i ceo. Izabrao je drugu. I mogu vam reći da je to izbor koji sve češće viđam u Humskoj — ljudi ne bivaju otpušteni, oni odlaze sami jer im niko ne štiti leđa.
Šta brojke govore o golmanima Partizana
Evo neprijatne statistike iz ove sezone, pre madridskog fijaska:
| Golman | Nastupi u Superligi | Primljeni golovi | Mreže bez primljenog gola |
|---|---|---|---|
| Marko Milošević | 2 | 3 | 0 |
| Miloš Krunić | 6 | 4 | 3 |
Krunić je odbranio više nego što je primio. Milošević je primio više nego što je odbranio. A za jedan od najvažnijih evropskih mečeva sezone, izbor je pao na Miloševića. Neko će reći — iskustvo. Neko će reći — Krunić nije još za Evropu. Sve to razumem. Ono što ne razumem je zašto onda šef struke, kada stvari krenu naopako, kaže “nije moje da biram”.
Ako je Miloševićev izbor za Madrid bio taktički opravdan, brani ga. Ako nije bio, priznaj grešku. Ali nemoj Sale da praviš od Jovšića gromobran.
Ko sada bira golmana Partizana pred revanš sa Hetafeom
Ovo je najkonkretnije pitanje koje visi nad Humskom. Do četvrtka je manje od nedelju dana. U nedelju je Mladost u Lučanima, gde je golman takođe pitanje. Bez trenera golmana, ko donosi odluku?
Tri scenarija. Prvi: Ilić preuzima odluku, čime priznaje da je njegova izjava posle Madrida bila “politička”, ne sportska. Drugi: brzinski se dovede zamena za Jovšića koja ništa suštinski ne poznaje o kondiciji i formi trenutnih golmana. Treći: neko od postojećih članova stručnog štaba privremeno pokriva poziciju, što praktično znači da će odluka biti kompromis, a ne izbor.
Nijedan od ta tri scenarija ne inspiriše poverenje uoči utakmice u kojoj Partizan mora da nadoknadi dva gola razlike protiv ekipe iz jače lige.
Šta ova situacija govori o Partizanu
Ostavka trenera golmana crno-belih nije izolovan događaj. To je nastavak obrasca koji traje godinama — golmanska pozicija u Partizanu se tretira kao večita nedoumica. Uvek imamo dva golmana koji su “otprilike jednaki”, uvek imamo rotaciju koja nikoga ne postavlja kao broj jedan, i uvek se posle svakog primljenog gola pokreće ista rasprava.
Krunić i Milošević su, po svemu što vidim, korektni srpski golmani. Nijedan nije Bufon, nijedan nije katastrofa. Ali klub koji ozbiljno gradi ekipu mora da odluči — jedan je prvi, drugi je drugi, i to se ne menja svake nedelje na osnovu poslednje utakmice. U Partizanu smo to poslednji put imali sa Stojkovićem, i to je bilo davno.
Šta može da se očekuje do četvrtka
Kratkoročno, klub mora da imenuje bar privremeno rešenje za posao trenera golmana. Srednjoročno, neko mora da donese odluku o hijerarhiji na golu i da je javno saopšti. Dugoročno — a ovo je najbolnije — neko u upravi mora da razmisli zašto se ovakve situacije uopšte dešavaju.
Jovšić je 42 godine star, dugogodišnji saradnik više trenera u Humskoj. Ljudi tog profila ne odlaze zbog jedne izjave. Odlaze kada shvate da im niko ne čuva leđa.
Vraćam se stalno na jednu stvar koju ne mogu da razrešim: ako je Ilić stvarno mislio da izbor golmana nije njegova odgovornost, zašto to nije rekao pre utakmice, kada je Miloševićev izbor još bio neutralan? Ekavska mudrost kaže — najlakše je pametovati posle rezultata. Navijači koji su duže pratili trenerske manire u Humskoj možda ovo vide drugačije, jer ja ne mogu da se otmem utisku da je ovde neko svesno tražio nekoga da preuzme udarac. Grešim li?
