Kapiten koji je čekao ovo: Ivan Mićić o Ligi šampiona, Raulu i novom Partizanu

Trinaest godina je dug period. Dovoljno dug da generacije navijača odrastu bez ijednog sećanja na Partizan u elitnom evropskom rukometu. Dovoljno dug da igrač koji je došao u klub 2012. godine prođe kroz sve — od amaterskih uslova do kapitenske trake i ulaznice za Ligu šampiona.

Ivan Mićić je upravo taj igrač. Novi kapiten crno-belih rukometaša, vojnik kluba u svakom smislu te reči, za Mozzart Sport je govorio o onome što dolazi. A dolazi mnogo: redizajnirana Liga šampiona sa 24 tima, nova klupa sa Raulom Gonzalesom, internacionalna svlačionica, Regionalna liga kao novo takmičenje i — pre svega — Fikse Berlin u Pioniru već 10. septembra.

Ukratko

• Partizan se posle 13 godina vraća u Ligu šampiona, a Mićić kao kapiten predvodi tim u istorijskoj sezoni.
• Raul Gonzales donosi novi sistem, a pojačanja poput Vagnera, Abutovića i Kuleša podižu kvalitet i iskustvo.
• Cilj je odbraniti sve domaće trofeje i dokazati da Partizanu nije slučajno mesto među najboljima u Evropi.

Od kikiriki uslova do kapitenske trake

Mićić ne krije emociju kada govori o onom što dolazi. „Ovo je kulminacija Partizanovog rasta poslednjih sezona. Svake godine smo pomerali letvicu, sada je došla i ta Liga šampiona”, kaže i dodaje: „Kako da nema uzbuđenja, posle toliko godina da Partizan igra Ligu šampiona, i još da dočekam da budem u toj ekipi koja će igrati u Pioniru. Stvarno je to ispunjenje svih dečačkih snova.”

Kapitenska traka mu je pripala na predlog kluba. „Jako sam srećan i zahvalan. To je velika čast, ali i velika odgovornost. Već sam imao priliku da se nađem u toj ulozi, tako da sam spreman da predvodim saigrače.”

Ovo nije formalnost. Mićić je igrač koji je bio u Partizanu i kada to nije bilo ni glamurozno ni isplativo. Kad neko toliko dugo nosi isti grb, kapitenska traka nije nagrada — potvrda je nečega što je svlačionica ionako znala.

Raul Gonzales: perfekcionista koji uprošćava igru

Nova filozofija dolazi sa klupe. Raul Gonzales je ime koje u svetskom rukometu nosi težinu, a Mićić ga poznaje iz reprezentacije. „Raul stvarno vodi računa o detaljima, perfekcionista je. Volim da kažem da ti on uprosti igru. Koliko god to bilo kontradiktorno, on igračima uprosti, pojednostavi, da vrlo dobro shvate ono što on zahteva od njih.”

Zvuči jednostavno, ali upravo u tome leži razlika između trenera koji komplikuje i trenera koji razjašnjava. Pripremni period bez utakmica bio je svestan izbor — akcenat je bio na uigravanju i sistemu. „Mislim da to ide poprilično dobro i da ima dovoljno vremena do početka onih najbitnijih utakmica. Iskoristićemo Regionalnu ligu kao pripremni period.”

Partizan je pod Đorđem Ćirkovićem osvojio šest trofeja za tri godine. Gonzales ne dolazi da sruši već izgrađeno, nego da ga podigne na nivo na kojem domaći trofeji postaju očekivani minimum, a evropski rezultat pravi test.

Svlačionica govori na tri jezika

n ima drugačiji zvuk. „Svi momci koji su došli polako hvataju malo srpskog, svi su voljni da nauče. Za sada kombinujemo srpski i engleski, ima tu i španskog”, objašnjava Mićić.

Tobijas Vagner, austrijski pivotmen, već je ostavio utisak. „Možda jedan od najjačih pivotmena u Evropi u ovom trenutku. I kao čovek je mnogo dobar tip, stvarno se vidi da je pozitivac”, kaže Mićić i dodaje s osmehom: „Tobi igra ofanzivu, ali ko zna, možda će kod Raula morati da počne da igra malo i odbranu.”

Tu je i Ilija Abutović, čovek koji je osvajao Ligu šampiona sa Vardarom. Njegova uloga nije samo na terenu. „Već od starta priprema nam na treninzima ukazuje na neke stvari o kojima nisam ni razmišljao ranije.” Iskustvo tog kalibra ne može se kupiti treningom — ono se može samo preuzeti od nekoga ko ga nosi.

Uz Migela Sančeza Migaljona i Vladislava Kuleša, koji su igrali finale Lige šampiona sa Kjelceom, Partizan ima svlačionicu koja zna kako mirise ta scena. Ali Mićić je iskren: „Koliko god oni nama sad govorili i ukazivali na neke stvari, dok mi to ne osetimo na terenu, ne možemo da imamo pravu sliku.”

Berlin, Vesprem, Porto — žreb koji ne oprašta

Žreb za Ligu šampiona nije bio milostiv. Fikse Berlin — dvostruki uzastopni vicešampion Evrope i tim Matijasa Gidsela. Vesprem — bogatstvo i tradicija. Porto — konstantna evropska sila. „Sigurno je moglo malo lakše”, priznaje Mićić, ali odmah preokreće perspektivu: „Možda je samim tim i lepše, zato što su zvučnija imena, i mislim da će samim tim ljudi biti više zainteresovani da dođu i da pogledaju te mečeve u Pioniru.”

Za prvu utakmicu, 10. septembra protiv Berlina, nada se „dobrih 4.000–5.000 ljudi koji će stvarno imati priliku da gledaju jedan dobar evropski rukomet.” Pionir nije Arena, ali kada crno-beli navijači napune taj prostor, buka zna da nadoknadi kapacitet.

A Gidsel? „Mislim da je tog čoveka nemoguće sačuvati, ali bismo mogli da ga limitiramo malo da ne radi ono što najbolje zna.” Iskrenost koja vredi više od praznog samopouzdanja.

Regionalna liga i domaći front

Pred Partizanom je i nova Regionalna liga, sa premijerom u Bitolju protiv Eurofarm Pelistera. „Pozdravljam formiranje Regionalne lige. Videćemo kako će to izgledati ove prve, probne sezone”, kaže Mićić. Turnirski format donosi tri utakmice sa Pelisterom, Alkaloidom i Dubočicom — ozbiljnu proveru pre nego što sezona zaista počne.

Domaći cilj je jasan: „Odbraniti sve domaće pehare.” Ali Mićić ne beži ni od većeg pitanja — pokazati da Partizan nije zalutao u elitu. „Cilj je da pokažemo da nam je mesto među najboljim timovima.”

Prošle sezone, Partizan je u Evropi bio blizu Top 16 faze, ali „malo je falilo.” Sada je tim koncipiran sa evropskom dimenzijom u glavi. Čak i ako grupna faza Lige šampiona ne donese plasman u gornji deo tabele, nastavak u Ligi Evrope nudi drugu šansu za iskorak.

Ono što se ne čuje u citatima

Mićić ne pravi od sebe heroja, niti pravi od ove sezone nešto što ona još nije — ali u svakoj njegovoj rečenici oseti se čovek koji zna koliko je dugo Partizan čekao na ovakvu priliku i koliko bi bilo rasipno ne iskoristiti je ozbiljno.

Tim ima kvalitet koji ranije nije imao. Ima trenera sa pedigreom. Ima igrače koji znaju šta je evropski vrh. Ima kapitena koji je dovoljno iskusan da ne obećava previše, ali i dovoljno emotivan da se vidi koliko mu ovo znači.

Prva utakmica će pokazati gde Partizan zaista stoji. Ali osećaj pre starta govori da ovo nije klub koji ulazi u Ligu šampiona da bi učestvovao. Ulazi da bi se dokazao. A to je, posle trinaest godina čekanja, sasvim dovoljno da Pionir bude pun.