Rezultat kaže 4:4 i zvuči kao spektakl. Kontekst kaže da je Partizan gubio 1:3 sa igračem manje protiv Radnika u Surdulici i da je za bod morao da igra kao da mu je poslednji u sezoni. Kada crno-beli moraju tako da igraju u devetom kolu Mozzart Bet Superlige, protiv ekipe iz donjeg dela tabele, priča više nije o karakteru. Priča je o tome da tim Saše Ilića reprezentativnu pauzu dočekuje u zoni ispadanja, sa dve pobede iz devet mečeva. Bod u Surdulici ne menja ništa od toga.
Prvo poluvreme koje se ne sme dogoditi
Otvaranje je bilo obmanjujuće. Miladinović je u 7. minutu sa peterca pogodio prečku, Kojzek je u 18. na dodavanje Seka doveo Partizan u vođstvo, i na tren je delovalo da su gosti u kontroli. A onda je Radnik počeo da igra kao sat a Partizan kao i svaku utakmicu do sada. Kvarši je u 27. minutu iskoristio fenomenalnu loptu Novakovića za 1:1, i od tog trenutka je tim Zorana Rendulića na Partizan gledao kao na protivnika kojeg može da demolira.
Detalj koji je definisao veče nema veze sa taktikom. Milan Vukotić je za deset sekundi dobio dva žuta kartona zbog prigovora. Deset sekundi za dva žuta zbog prigovora nije nesrećan splet okolnosti. To je znak da u svlačionici nešto ne štima, i to je slika koja o Partizanu govori više od bilo koje statistike posedovanja. Sudija Srđan Jovanović poslao je Milana Vukotića van terena – a onda ga je kamera uhvatila kako ga je sočno opsovao. I to sudija internacionalac! Kažu, naš najbolji! Možete samo i zamisliti koliko su oholi, puni sebe i nedodirljivi ostali?!
Radnik je taj pritisak iskoristio odmah. Nepuna tri minuta nakon Vukotićevog isključenja stiglo je vođstvo, a Lazić je pred pauzu na asistenciju neuhvatljivog Jovanovića postavio 3:1. U tom trenutku Partizan nije ličio na tim iz Humske, već na skup rekreativaca na poljančetu koji čekaju da meč prođe.
Drugo poluvreme koje spašava obraz, ali ne i tabelu
A onda se desilo ono što ovakve utakmice čini bolnijim, ne lakšim. Partizan je drugo poluvreme dobio 3:1 sa igračem manje. Demba Sek je prvo dao gol, pa asistirao za izjednačenje. Radnik se, verovatno i sam iznenađen tempom kojim su gosti navalili, povukao i uplašio se sopstvene prednosti.
Bogdanović je iz ničega vratio Radnik u vođstvo, ali ni to nije bilo dovoljno. Novajlija Lima je pokupio otpadak posle kornera i postavio konačnih 4:4. U finišu je Partizan sa desetoricom šutirao na gol domaćina, imali su prilike Spasić za domaćina i Čumić za Partizan, a realno je na kraju gost mogao da odnese i sva tri boda. Odatle i argument koji će se noćas čuti: da je ovo tim koji ne odustaje.
Argument je delimično tačan. Ali ne sme da postane alibi.
Šta je Surdulica zaista pokazala
Partizan je u prvom poluvremenu izgledao kao razjedinjena grupa, sa isključenjem koje simbolizuje odsustvo autoriteta. U drugom je pokazao energiju koja nedostaje kad je rezultat mirniji. Ta dva lica na jednoj utakmici nisu dokaz o mentalitetu, nego o haosu. Ekipa koja u devet kola pobedi dva puta ne može da se hvali reakcijom iz beznađa protiv Radnika. Može samo da bude zahvalna što nije izgubila.
Rendulićev tim će žaliti danima, i to je zaslužena kritika Radniku koji nije zatvorio meč koji je vodio tako ubedljivo. Ali za Partizan je pitanje ozbiljnije. Kada se pauza za reprezentaciju dočekuje u zoni ispadanja, spektakl u Surdulici je samo epizoda u seriji koja predugo traje. Bod ne rešava ništa. Sledeća utakmica je jedina koja može, i samo ako se ono što je viđeno u prvih 45 minuta ne ponovi.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
