NA fudbalsku scenu u Srbiji zakoračio je, sada već davne, 2002. u dresu Sevojna i punih 18 godina je na njoj, bez ijednog inostranog, makar i kratkog, “izleta”. Sada kada je samo 20 dana udaljen od 36. rođendana, štoper Partizana Bojan Ostojić više i ne razmišlja o svetlima velike pozornice i tvrdi da bi sigurno iskusio rad preko granice da mu je karijerom dirigovao finansijski momenat.
Pošto je po sopstvenom priznanju uvek birao bolje fudbalske opcije od unosnijih ponuda, lako bi moglo da se desi da u fudbalsku biografiju ne upiše nijednu epizodu iz inostranstva.
– Najbolja ponuda je bila kod Marka Nikolića, u polusezoni kada smo osvojili duplu krunu. Tokom priprema na Kipru sam imao ponude turske Alanje i francuskog Lensa. Finansijski sam mogao da obezbedim porodicu i sebe, ali situacija je bila takva da je Balažic otišao desetak dana pre toga. Faktički smo ostali samo Milenković i ja. Osvojili smo te sezone duplu krunu, a to ne može da se plati – priseća se Ostojić.
Malo je poznato da je uoči dolaska u Partizan pouzdani defanzivac vrlo lako mogao da skrene ka Bugarskoj.
– Nekako sam kroz celu fudbalsku karijeru prolazio neki pakao i uvek se na kraju sve slagalo onako kako sam želeo, tako je ujedno i najslađe. Pre dolaska u Partizan Ljupko Petrović me pozvao da dođem u Levski, čak i za bolje uslove nego što sam imao u Partizanu. Mislim da do sada nikada nisam pogrešio kada sam nešto odlučio, tako je bilo i u tom slučaju.
O borbi za mesto pod suncem isključivo fudbalskim alatom svedoče i Ostojićeve poslednje dve epizode u karijeri.
– U Čukaričkom sam bio peti štoper kada sam došao kod Vladana Milojevića, slično je bilo i u Partizanu kada sam u leto 2016. stigao na pripreme u Poljskoj tri dana pre završetka. Znam da su se svi pitali šta će on ovde, ima 32 godine, mislim da je to i normalno, jer nije česta praksa da se tako nešto dešava u Partizanu.
Sudbina “otpisanog” ga je pratila i na kraju prošle sezone.
– Nisam igrao godinu i nešto dana, već su me otpisali i nije bilo realno da se nadam novom ugovoru. Milošević mi je dao šansu posle skoro godinu dana pauze i opet mi se na kraju vratilo na najlepši mogući način, golom protiv Crvene zvezde. Jedan gol je sve promenio i produžio sam ugovor, tako da sam kako volim da kažem u poslednjoj sekundi ostao sa ekipom.
Po sopstvenom priznanju, pehari iz sezone 2016/2017. imaju mnogo veću vrednost od materijalnog.
– Ta dupla kruna mi ostaje za ceo život, a pare koje negde uzmeš ćeš potrošiti kad-tad. Mladi danas, uglavnom, razmišljaju sutra ću da idem iz Partizana, možda im je ovo autobuska stanica. Šalim se, ali danas se sve definitivno vrti oko novca. Ja nikada nisam razmišljao o nekom prevelikom novcu i nikada nisam jurio za parama, samo sam gledao da živom skromno i da mogu sebi nešto da kupim. Ne zanimaju me, iskreno, skupe stvari, ako si normalan možeš sasvim lepo da živiš i od plate u Partizanu. Sve je do čoveka, uzalud ti je i da zaradiš milion ako ga potrošiš za mesec dana.
Trgne se Ostojić i na sam pomen nestvarnih ugovora u elitnom delu evropskog fudbala.
– Sve je to prepumpano, nije normalno. Verujte mi da ne bih voleo da imam taj novac, lepše mi je da ovako normalno mogu da prošetam sa porodicom gradom, a ne da budem non-stop zatvoren u kući, vili ili ne znam gde.
Shodno svim prethodnim iskustvima, iskusni štoper ne želi da se zaleće kada su u pitanju planovi za budućnost.
– Dobro se osećam, što pokazuju rezultati na testovima. Ističe mi ugovor u junu, ali zasada ne razmišljam. Videćemo šta će biti u dogovoru sa stručnim štabom i upravom. Kod mene se to sve rešava u poslednji čas – završio je Ostojić.
Izvor Večernje novosti
