Mačva je Partizanu opet izmakla tlo pod nogama, i to u Humskoj, gde crno-beli retko ostaju bez odgovora. Nadimak „Provincijski Urugvaj“ ovde je pristao, ali ne zbog grubosti. Šapčani su imali ideju, disciplinu i strpljenje da zakače favorita kada mu nije išlo. Pobeda Nemanje Glušice i njegove ekipe ima težinu jer je donela prvu pobedu u Humskoj posle sedam i po decenija, a ujedno je bila prvi trijumf gostiju posle dva i po meseca i prvi na strani u ovoj povratničkoj sezoni. Za Partizan ovo nisu samo izgubljeni bodovi. Ovo je utakmica koja otvara pitanje kako tim reaguje kada ideja nestane, a rival zna tačno šta hoće.
Ideja gostiju i pukotine u odbrani domaćina
Mačva nije došla u Humsku da čeka. Pritiskala je Partizan na sredini terena, prekidala protok lopte i, kada bi je oduzela, brzo je usmeravala ka Stefanu Čoloviću na desnoj strani. Upravo je tu nastao najveći problem za domaće. Čolović je stalno unosio nemir, a Jurčević, kao direktni čuvar, morao je da računa na pomoć ostalih. Iz takvog odnosa snaga nastao je i prvi gol. Čolović je centrirao u kazneni prostor, a Vasilije Đurić akrobatskim dodirom prevario Marka Miloševića.
Partizan je brzo izjednačio, ali to nije srušilo plan gostiju. Simić je posle ranog žutog kartona u duelu sa Danilom Kneževićem delovao mekano, pa je posle još jedne akcije Čolović – Đurić stigao i do novog pogotka za Mačvu. Problem nije bila jedna greška. Problem je bio to što su slične situacije stizale jedna za drugom, a domaćin nije uspevao da ih prekine.
Šanse su postojale, ali nije bilo preokreta
Ibrahim Zubairu je ipak vratio nadu golom kojim je iskoristio propust Vukašina Jovanovića, nekadašnjeg golmana crno-belih, koji nije pokrio stativu. Posle toga Partizan je ređao šanse: Jurčević je pogodio stativu, Milan Aleksić i Zubairu su dolazili u dobre položaje, a Jovanović je dva puta nogom sprečio pogodak. Ipak, Partizan nije odavao utisak ekipe koja može da okrene utakmicu.
Aleksandar Stanojević je reagovao promenama. Erik Kojzek je ušao umesto Aleksića, Partizan je zaigrao sa dva špica, a na teren su stigli i Bogdan Kostić, Nemanja Trifunović i Milan Vukotić. Ipak, nijedan rezervista nije doneo impuls koji se očekivao. Dodavanje napadača nije zamena za plan, a Partizanu je u ovoj utakmici falilo upravo ono što se ne može naći na klupi: brzina u prelazu i mirnoća u završnici.
Zvižduci i pitanje koje ostaje otvoreno
U Humskoj su se čuli i zvižduci. Teško je reći kome su tačno upućeni, ali poruka je jasna: nešto mora da se menja. Transparent „Uprava, napolje“ nije analiza igre, ali pokazuje raspoloženje koje klub ne može da ignoriše. Ono što se u ovom trenutku može proceniti jeste da problem nije samo u rezultatu. Problem je u tome što Partizan i dalje nema dovoljno jasnu sliku o tome koje uloge su stabilne, a koje samo popunjavaju prostor.
Partizan u ovoj utakmici nije izgubio samo bodove. Izgubio je priliku da pokaže da ume da odgovori kada rival dođe sa planom i hrabrošću. Ako pauza bude iskorišćena za jasnije uloge i sastav sa ritmom, ovaj poraz može da ostane lekcija. Ako ne bude, sličan rezultat neće ostati izuzetak, nego će dobiti mesto u nizu koji crno-beli najmanje žele.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
