Poraz od Mačve 1:2 u 15. kolu Superlige nije samo tri izgubljena boda. To je i trenutak u kojem je Aleksandar Stanojević, četiri utakmice posle povratka na klupu, prvi put javno rekao ono što se u prethodne tri pobede moglo samo naslutiti — da rezultat i igra nisu išli istom brzinom, i da promena trenera nije automatski izbrisala ono što je Partizan doneo u ovaj deo sezone.
„Neki problemi su ostali“, kaže trener. I to je, za sada, najpoštenija rečenica koja je izašla iz Humske u poslednjih desetak dana.
Prvo poluvreme koje nije spaslo ništa
Stanojević nije krio da ga je sam način poraza iznenadio više od samog rezultata.
„I za mene je ovo iznenađujuće. Dobro smo ušli u utakmicu, stvarali šanse, igrali dobro. Neshvatljivo je kako smo primili dva gola, neverovatno lagano. Prvo poluvreme smo igrali dobro. Posle smo ušli u stihiju, nismo igrali dobro“, rekao je u miks zoni.
Ovde treba stati. Trener Partizana govori o „stihiji“ posle primljenog gola — a to je kategorija koja nema veze sa taktičkom tablom, već sa glavom. Kada tim posle jednog nepovoljnog obrta prestane da igra ono što je dogovoreno, problem nije u šemi, nego u samopouzdanju koje se ne gradi govorom pred utakmicu.
I sam Stanojević je bio jasan: „Nisu to bile taktičke greške.“
Šok-terapija koja nije uspela sve da reši
Na direktno pitanje da li je promena na klupi, odlazak Saše Ilića i njegov dolazak, odigrala ulogu šok-terapije, Stanojević nije pokušao da proda lepšu priču.
„Neki problemi su ostali. Videćemo u kom ćemo se pravcu razvijati, ali baš smo lagano primali golove i to je za mene neshvatljivo.“
Teško je ne primetiti da je ovo Partizan koji se u istoj sezoni već dva puta oslonio na emotivni impuls — prvo dolaskom Ilića, pa njegovim smenjivanjem. Kada klub u par meseci dva puta računa na promenu atmosfere kao na alat, normalno je da treća utakmica pod novim trenerom zaliči na pravo stanje stvari, a ne na „šok“.
Tri pobede pre Mačve dale su mir, ali nisu rešile ono što su i statistika i oko mogli da vide: tim koji ne kontroliše sebe kada se stvari zakomplikuju.
„Dajte mi da se završi ovaj deo“
Najvažnija rečenica cele konferencije nije o Mačvi, nego o kalendaru.
„Tek smo deset dana ovde. Ne bih donosio zaključke, kao što nisam donosio ni pre ove utakmice. Rekao sam – dajte mi da se završi ovaj deo sezone, pa ćemo donositi zaključke. O zaključcima pričamo kada se završi jesenji deo.“
Ovo je, u prevodu, molba za prostor. I razumljiva je — deset dana nije rok u kojem se rešava sve što se u Partizanu nakupilo. Ali je istovremeno i jasno upozorenje navijačima: ne očekujte da svaka sledeća utakmica potvrdi ono što je viđeno u prethodne tri pobede. Realnost je verovatno negde između tri dobre noći i jedne loše u Šapcu.
Dve nedelje bez lige — i jedini posao koji preostaje
Pauza zbog reprezentativnih obaveza dolazi u pravom trenutku, bar na papiru. Stanojević je sam ukazao gde je fokus.
„Moramo da radimo na odbrani, definitivno. Samopouzdanje se stiče rezultatom, a mi ga nemamo.“
Zvuči logično, ali ima tu i jedna začkoljica. Ako se samopouzdanje stiče rezultatom, a rezultat se ne postiže bez samopouzdanja, trener ima dve nedelje da taj krug prekine na treningu — bez utakmica, bez pritiska bodova, ali i bez mogućnosti da brzo popravi utisak. Ono što iz Teleoptika izađe posle pauze biće prva prava slika Stanojevićevog Partizana, jer tri pobede pre Mačve nisu bile ni garancija ni dokaz.
Dotle, trenerova poruka ostaje jedino razumno merilo: nema zaključaka pre kraja jesenjeg dela. Ali ni iluzija da je tri pobede bilo dovoljno da se iza njih sakrije sve ostalo
