Sigurno se čitaoci ovog portala sećaju priče o Barbari Stanković, detetu koje je zbog ljubavi prema atletici i svom Partizanu, iz unutrašnjosti sa svojom majkom i dve sestre, došlo u Beograd.TV Prva kao i mnogi portali objavili su u tom periodu sve ono što je činilo prepreku u napretku ove vanserijske atletičarke, od materijalnih, egzistencionalnih pa sve do problema sa nabavkom opreme, adekvatnom ishranom…
Kada se činilo da su, zahvaljujući nekim organizacijama i ljudima, ovi problemi počeli da se rešavaju postepeno, došlo je do poznatih dešavanja u AK Partizan 1945, čiji je Barbara član.”Bežanija”preko stotinu trenera i atletičara iz kluba i njihov prelazak u najvećeg konkurenta u Srbiji, organizacioni i finansijski problemi unutar kluba ,kao i sva dešavanja okolo Partizana Barbari su ponovo otežali put u razvoju i karijeri.
PROČITAJTE JOŠ:
PREDSTAVLJAMO VAM BUDUĆE ŠAMPIONE-BARBARA STANKOVIĆ
Naravno, kao i ostalim atletičarima stigle su ponude iz mnogih klubova ovoj vrsnoj mladoj hodačici.Sve ih je odbila, jer želi samo da predstavlja svoj Partizan.Pre neki dan došao je poziv i iz AK cz, koji je glatko odbijen od strane Barbare uz njeno obrazloženje:” Pre ću da prekinem karijeru nego da nosim taj dres”!
Ovom porukom, ovo dete je odlučilo izgleda, da bude samo protiv svih.U međuvremenu ostala je bez svog trenera, ostajući bez prilike za pripreme u Baru koje se organizuju u sklopu priprema za Balkanijadu gde je ovaj švrća mogao izboriti normu za EP.
Bez trenera, podrške i nikog oko sebe, ovo dete na dva takmičenja u Srbiji, od napora i nedostatka stručnih saveta, pada u nesvest i završava u Hitnoj pomoći a da joj pri tom jedinu pažnju pružaju ljudi iz drugih AK koji su tu bili.Tako npr svoju atletsku i ljudsku veličinu pokazuje Dragutin Topić koji joj u Kruševcu pruža svesrdnu pomoć i pažnju nakon njenog padanja u nesvest.
Barbara je stanjem u klubu i nedostatkom trenera u disciplini brzo hodanje izgleda opet “glavom udarila u zid”.Ostavši u klubu ova srednjoškolka je sada najstariji član AK Partizan ali ne namerava da ga napusti.I dalje veruje ljudima, veruje u bolje dane atletike i Partizana,veruje da će i ove nedaće prebroditi i izgurati.
Mi možemo samo da se nadamo da će, u ovoj zemlji, neko nekada zaštititi i pogledati i ove mlade ljude koji u “neprofitabilnim sportovima”pokušavaju da pokažu svoj talenat i izgrade svoju karijeru.Jadno je i sramno da moramo ukazivati na ovakve slučajeve gde jedno dete iako ima rezultate medalje i uspehe, mora da se bori i da nažalost shvata sve “igrice”koje se oko njega dešavaju.
A onda, kada jednog dana zahvaljujući SAMO SVOJOJ VOLJI I ŽELJI, uspe u sportu,svi ćemo se “dičiti”njenom uspehu.No, takvi smo ljudi, takva propast.
Barbari želim od srca da sa svojom porodicom, izdigne se i iz ovog problema.Iako krhka i mlada, dokazala je već dosta puta da može i mora.Pokazala je mnogima kako se voli i brani voljeni klub, spremna da se i oprosti od atletike ako bude trebalo za Partizan.Na nekim mnogo starijim i ozbiljnijim ljudima je da Barbari za tu pokazanu ljubav, bar mrvicu vrate i obezbede joj za početak makar trenera i stručnu pomoć i podršku.Do tada će ova lavica sama i sa svojom porodicom…Evo već u subotu, na sledećem takmičenju. I to u PARTIZANOVOM DRESU !!!
