Tužna priča nemoćnog Partizana se nastavila i u Pančevu

Partizan je u Pančevu izgubio od Železničara 1:0 i time potvrdio ono što se slutilo već nekoliko kola unazad – da trka za vrh Superlige više nije njegova tema. Kokovićeva ekipa je bila bolja u prvom poluvremenu u fudbalskom smislu, pa pametnija u drugom u takmičarskom, a crno-beli su se vratili u Beograd sa devet bodova minusa iza domaćina i sa utakmicom koja je ličila na sve ono što sezoni fali: jasna ideja, čist plan i hijerarhija na terenu.

Dve greške Jurčevića koje su obeležile veče

Teško je ne primetiti da je jedan igrač prelomio ovaj meč – i to na pogrešan način. Mario Jurčević se posle godinu dana vratio na teren kao navodno rešenje za defanzivne probleme Partizana, a završio je kao njihov simbol.

Kod jedinog gola na utakmici, Slovenac je dozvolio Simau Pedru da mu se neprimetno prišunja iza leđa, prošetao brisanim prostorom i servirao loptu Danijelu Ankeu. Nigerijac je sam rešio stvar i upisao drugi vezani prvenstveni gol. U drugom poluvremenu, kada je rezervista Aleksa Kuljanin krenuo u prodor, Jurčević ga je zaustavio prekršajem – sudija Stefan Jeknić je posle VAR intervencije žuti karton preinačio u crveni, i tu je utakmica suštinski bila gotova.

Nije poenta prozvati pojedinca. Poenta je što je Partizan čitavu godinu računao da će povratak jednog beka automatski zalečiti ranu. Problemi na toj strani terena viđeni su već protiv Novog Pazara, pa nije bilo razloga verovati da će iznenada nestati.

Kokovićev Železničar kao gotov proizvod

Dizelka je u Pančevu izgledala kao ekipa koja tačno zna šta radi. Štoperi mirno iznose loptu, Kristijan Šekularac diriguje sredinom terena, bokovi su brisani prostori, a napadačka linija se pomera „kao figure na stonom fudbalu“. Janko Jevremović i Srđan Plavšić pretili su po bokovima i pre gola, a Anke je bio samo egzekutor onoga što sistem proizvodi.

Takav Železničar jeste ranjiv jer je rizik ugradio u identitet, i to je mogao da bude prostor za Partizan. Nije bio. Kada izostane sopstvena struktura, tuđa ranjivost ne znači ništa.

Partizan je imao energiju, ali ne i rešenja

Nije istina da crno-beli nisu pokušali. Nikola Čumić, starter umesto suspendovanog Dembe Seka, bio je najzanimljiviji ofanzivni igrač Partizana. Milan Aleksić je već u 53. sekundi primorao Zorana Popovića na intervenciju, pa je kasnije glavom pogodio golmana u padu. Miladinović je pucao preko prečke, a Že je imao nekoliko prilika u drugom poluvremenu, uključujući i duel sa odličnim Mirkom Milikićem.

Problem je stari: energija bez završnog rešenja i sa stalnim strahom pozadi. Partizan je u napadu nudio više nego pre nedelju dana protiv Novog Pazara, ali kad ekipa primi gol iz svoje tipične slabosti, sve ostalo postaje kozmetika.

Sporne odluke sudije koje ne menjaju utisak

Dve odluke Stefana Jeknića ostavljaju prostor za legitimnu kritiku. Prva je nedosuđen penal za igranje rukom jednog od defanzivaca Železničara, koji su crno-beli uporno tražili, a VAR glavnog sudiju nije pozvao. Druga je sam crveni karton Jurčeviću – u trenutku kada je stizala pomoć da se zaustavi Kuljanin.

Obe odluke su sporne i o njima će se pričati. Ali bilo bi previše udobno iza njih sakriti sve ostalo. Partizan je gol primio iz čiste individualne greške. Partizan nije dao gol ni dok je igrao jedanaest na jedanaest. Partizan je u napadu imao Erika Kojzeka u završnici, ne nekog ko je garancija. Sudije su napravile sporne situacije, ali nisu one odigrale ovu utakmicu.

Devet bodova i tabela koja menja temu

Devet bodova iza Železničara, posle poraza u direktnom duelu, znači da trka za vrh tabele praktično više nije Partizanova priča. Vojvodina je to već stavila do znanja u međusobnom duelu, Pančevci sada rade isto. U ovom trenutku realna bitka crno-belih je za raspodelu međunarodnih ulaznica, u kojoj kandidaturu ističu i IMT i Železničar.

Saša Ilić je posle pobede nad Novim Pazarom imao priliku da ovu utakmicu pretvori u prekretnicu. Umesto toga, Partizan se vraća u hodnik u kome tumara od početka sezone. I dalje bez svetla, i dalje bez igre koja bi ubedila da izlaz postoji.

Nije problem što se gubi – gubi se i u ozbiljnim klubovima. Problem je kada porazi počnu da liče jedni na druge: ista slabost sa iste strane terena, ista nemoć u završnici, ista rezervoar nade koji presuši čim neko povuče jedan ozbiljan potez protiv tebe. Ovo je bio takav poraz. I zato devet bodova zvuči više kao dijagnoza nego kao zaostatak.