Partizan je iz Zetre odneo pobedu koja je klubu bila potrebna više nego što će tabela ikada pokazati. Krajnjih 84:89 protiv Bosne u 4. kolu ABA lige zvuči kao kontrolisan posao, ali utakmica to nije bila ni blizu. Crno-beli su se mučili sa šutem, mučili sa slobodnim bacanjima, pa čak i mučili sami sa sobom u završnici u kojoj je dvocifrena prednost gotovo nestala. Pre evroligaškog derbija, ekipa Đoana Penjaroje dolazi do bodova i do bar jedne scene koja će se dugo vrteti — Pajolina trojka preko celog terena.
Zetra, Bosna i prvi udarac koji je probudio crno-bele
Partizan je u Sarajevo došao kao favorit, ali je domaćin ušao u meč kao da nema šta da izgubi. Bosna je napala tamo gde crno-beli najčešće i gube živce — na unutrašnjim pozicijama, i brzo došla do 8:0. Tek je taj udarac prodrmao Penjarojin tim. Lamar Stivens je skinuo pritisak, Vildoza i Tanasković su uhvatili ritam, a Pajolina trojka donela je prvo vođstvo (12:14).
Prvi kvartal se završio sa plus četiri za goste, ali bez utiska dominacije. Šut sa distance nije išao, napad je zapinjao, a jedino što je stvarno radilo bila je tranzicija iz čvrste odbrane. To je bio obrazac koji se vukao kroz ceo meč: Partizan ne igra loše, ali ne igra ni ubedljivo.
Tanasković i Vildoza — tandem koji je rešio utakmicu
U večeri u kojoj mnogo stvari nije funkcionisalo, dva igrača su stalno radila. Nikola Tanasković je sa 18 poena i sedam skokova nosio epitet najboljeg pojedinca crno-belih — pogađao, skakao, razigravao i branio zajedno sa Kaverijusom Hejsom. Vildoza je sa 15 poena otvorio poslednji kvartal potezima koji su definitivno odlepili Partizan.
Reprezentativac Srbije je u svakom važnom momentu bio u pravoj zoni terena, a Vildoza je svojom igrom zatvorio deo problema koji Partizan ima kada napad stane. Teško je ne primetiti da je upravo ovaj tandem — a ne velika imena koja se obično pominju — doneo rezultat.
Pajolina trojka iz druge polovine terena
Alesandro Pajola je do finiša trećeg kvartala igrao utakmicu za zaborav. Ništa mu nije ulazilo, nije mogao da uhvati ritam i sve je ličilo da ovo nije njegov dan. A onda je stigao potez meča — trojka uz zvuk sirene, iz druge polovine terena, za plus 10.
Taj poen je uradio više od tri na semaforu. Prelomio je momentum i otvorio Partizanu prostor da u četvrtom kvartalu dođe do plus 18, pa i do minuta u kojima su se u igru vratili igrači sa klupe, poput Marija Nakića. U kontekstu meča u kojem je mnogo stvari pucalo, Pajolin pogodak je bio najbliža stvar oslobađanju.
Finiš u kojem se plus 18 pretvorio u opasnu zonu
Problem je što Partizan tu nije stao. Umesto da se završnica odigra rutinski, crno-beli su serijom sopstvenih grešaka vratili Bosnu u priču. Domaćin se spuštao korak po korak, došao na samo posed zaostatka i, da je vremena bilo malo više, moglo je da postane neprijatno.
Nema potrebe tražiti dramu tamo gde je nema — Partizan je ipak dobio utakmicu — ali ovo nije prvi put ove sezone da ekipa deluje konfuzno kad bi trebalo da smiri loptu. Rotacija je još uvek u fazi traženja hijerarhije, a kada su Tanasković i Hejs van parketa, pad u koncentraciji je očigledan. To je deo materijala koji Penjaroja mora da obradi pre derbija.
Najefikasniji na meču bio je centar Bosne Redži Peri sa 21 poenom i 12 skokova, dok je kod domaćina Darko Talić dodao 13 poena i sedam asistencija.
Ono što ide u arhivu — i ono što ide u analizu
Partizan ulazi u evroligaški derbi sa dva bitna osećaja. Prvi je pozitivan: pobeda na strani, važni poeni, Tanasković u formi i Vildoza koji je ponovo pokazao zašto se na njega računa u ključnim trenucima. Drugi je urednički: ekipa koja igra Evroligu ne sme da ima ovoliko klimavih deonica protiv Bosne, ni u Sarajevu, ni bilo gde.
Pobeda u Zetri vredi upravo onoliko koliko treba — nije dokaz da je sve rešeno, ali nije ni mala stvar u sezoni koja Partizanu nije bila laka ni jedne nedelje. Pajolina trojka ostaće u sećanju duže od rezultata, a to u košarci često govori više od statistike.
Ako Partizan iz ove utakmice izvuče samo euforiju, biće šteta. Ako izvuče pouku o finišima, bodovi iz Sarajeva mogu da vrede dvostruko.
