Milan Radin je iz Humske 1 otišao posle godinu i po dana koliko je prošlo od dolaska iz Voždovca. Odigrao je 31 takmičarsku utakmicu za Parni valjak i naročito u finišu sezone bio od koristi tadašnjem treneru Marku Nikoliću.
Čini se da, u Partizanu, nije dobio šansu da pokaže i dokaže koliko vredi a nas je zanimalo kako danas Milan gleda na taj period koji je iza njega.Sa zadovoljstvom nam je izašao u susret i pristao da odgovori na naša pitanja.
Iz Mošorina, preko Novog Sada, Kaća, Sente…zatim Voždovca, do Partizana.Koliko je bilo teško ostvariti svoj san i zaigrati u klubu o kojem si maštao ?
-Sigurno je da je bilo mnogo teško. Mnogo rada, odricanja… Medjutim, verovao sam u to i radom sam taj san ostvario.
Prvi period po dolasku u Partizan ne pamtiš baš po dobrom.Trebalo je da prođe oko pet meseci da bi navijači mogli da te upoznaju na terenu.Šta ti je sve tada prolazilo kroz glavu i jesi li imao veru u sebe, u tom periodu?
-Tako se sve namestilo. U životu ne ide uvek onako kako si planirao. Svaki dan sam trenirao kao da ću sledeću utakmicu da igram.
Debitovao si, ako se ne varam, u Kup meču protiv Žarkova a zatim i u prvenstvu protiv Radnika.Kakve uspomene nosiš sa tih utakmica i kakva su tvoja osećanja bila tada?
-Baš lepe i drage uspomene.Kada se pobedi uvek je lepo.
Stara izlizana fraza “Još samo golman nije bio” može da se primeni i na tvoj period u Partizanu.Zaista, gde god je trebalo, nekako, Radin je bio”uvek tu”.Da li ti je to smetalo ili si bio pravi “vojnik Partizana”?
-Uvek sam želeo da igram svoju poziciju.Medjutim, takođe sam želeo da budem na terenu. Nije mi bio problem da igram druge pozicije po potrebi, bio sam tu za ekipu.
Utakmica koju ćeš uvek pamtiti u Crno-belom, i utakmica koju bi gumicom izbrisao iz sećanja?
-Pamtiću svaki derbi i meć sa Videotonom u Mađarskoj. Ne bih izbrisao ni jednu utakmicu, sve su to lepe uspomene.
Najbolji igrač, najbolji prijatelj i najveći Grobar među igračima, u periodu kada si bio u Partizanu?
-Svi igraći Partizana su kvalitetni i ne bih mogao nikog da izdvojim. Stalno sam bio sa Đuričkom, Miletićem, Ostojićem, Marjanovićem i dedom (Saša) 
.
Jedan si od igrača koji je oprostio dugove klubu.Iskreno, da li tako želeo ili morao?
-Iskreno, morao sam. Ja sam sve to pošteno zaradio.
Koliko si zadovoljan onim što si pružio u Partizanu?
-Zadovoljan sam! Svaku utakmicu koju sam odigrao, igrao sam jako dobro i sa najvećom voljom i željom.
Aktobe i boravak tamo?
–Aktobe, klub sa velikom tradicijom i fenomenalnim navijačima.Lep period za mene.
Dalji planovi vezani za fudbal i karijeru?
-Jedini planovi su da odigram što je bolje moguće i doprinesem budućim uspesima kluba u kojem igram.
Porodičan si čovek, vezan za kćerkicu i porodicu. Koliko od njih dobijaš snagu da istraješ u svojoj karijeri?
-To mi je najveća moguća podrška. Mnogo sam vezan za porodicu i to mi daje snagu da istrajem u svemu.
Jednog dana…ponovo u Crno-belom?
-Naravno ! Bila bi mi velika čast.
Za kraj, poruka čitaocima sajta i vernim Grobarima?
– Budite uvek uz momke koji nose sveti dres…Zajedno je uvek lakše stići do cilja.Pozdrav svim čitaocima sajta i navijačima Partizana.
