Minutaža Kajla Olmana u Evroligi pada iz kola u kolo, a njegova samokritična izjava samo potvrđuje ono što se već vidi na parketu.
Posle deset kola Evrolige Partizan je na pet pobeda i pet poraza, ali spoljna linija koja je startovala sezonu i ona koja je u nedelju završavala meč sa SC Derbijem ne liče jedna na drugu. Antonio Rivs je preuzeo prvi glas, Itan Tompson je proigrao, Karlik Džons diktira ritam, a u svemu tome Kajl Olman je iz igrača koji je prelazio dvadeset minuta sveo svoju evroligašku ulogu na nulu u dva poslednja kola. Njegova samokritična izjava posle meča u ABA ligi samo je naglas potvrdila ono što je i na parketu teško prevideti.
Minutaža koja pada u pravilnom ritmu
Linija Olmanovih minuta u Evroligi ide u jednom pravcu i nije ga teško pročitati. U uvodnim pobedama bio je preko dvadeset minuta i deo jedne agresivne, atletske bekovske rotacije koja je stvarala pritisak na protivničke organizatore. Onda je protiv Crvene zvezde pao na dvanaest minuta, protiv Asvela na devet, a protiv Žalgirisa i Makabija nije ni ušao u igru. Kada su obe rotacije zdrave, Penjaroja jednostavno ne vidi mesto za njega.
To ne znači da Olman ne radi ili da je ispao iz svlačionice. Jul u Humskoj često zvuči bolje nego novembar, ali njegov slučaj nije primer nereda — pre je primer takmičarskog nivoa koji ne prašta ni jednu rupu u igri. Ovo je, jednostavno, Evroliga u kojoj bek bez pouzdanog šuta sa distance ima vrlo uzak koridor.
Priznanje koje ne beži od teme
Olman je u razgovoru za Mozzart Sport rekao ono što se retko čuje posle utakmice u kojoj je igrač odigrao solidnih 22 minuta.
„Zaista ne znam koju bih ocenu sebi dao, ali nisam zadovoljan svojim partijama”, rekao je i dodao da je razlog u tome što je veoma zahtevan prema sebi. „Želim da budem najbolji što mogu, a još nisam uspeo da pronađem pravi način da to ostvarim.”
Na pitanje šta ga je iznenadilo u Evroligi, odgovor je bio iskren:
„Evroliga je izuzetno fizički zahtevna. Ipak, mislim da sam i ja igrač koji voli čvrstu i fizičku igru, tako da mi taj stil odgovara. Ali svakako me je iznenadilo koliko je sve fizički intenzivno.”
To je, u suštini, sažetak cele njegove sezone. Olman nije došao kao nedisciplinovan ili razmažen igrač, i to mu je u svlačionici očigledno ostavilo kredit. Problem nije karakter. Problem je što je pet ili šest nivoa konkurencije ispred njega, a Evroliga ne ostavlja prostor da se igrač adaptira usput.
Rotacija koja ga je zatvorila pre nego što je i sezona ušla u fazu
Čudnovat put njegovog transfera već je bio nagoveštaj. Olman je sa Nikolom Tanaskovićem bio prvi potpis, a onda je Partizan, dok je čekao raspet oko Vildoze, Pajole, Armonija Bruksa i Vendela Mura, ozbiljno razmišljao da ga pošalje na pozajmicu. Klub koji bi preuzeo njegovu platu nije se pojavio, Bruks i Mur nisu došli, pa je Olman na kraju uredno startovao pripreme — i prve utakmice odradio bolje nego što se očekivalo.
Sada je situacija obrnuta. Rives i Tompson su mnogo veća pretnja van linije od 6,75, Vildoza je kompletniji i kreativniji, a Pajola, iako atletski skromniji, donosi evroligaško iskustvo koje Olmanu fali. O Džonsu nema ni potrebe govoriti. U tako nacrtanoj hijerarhiji, Olmanova uloga u elitnom takmičenju svodi se na scenarije kada neko ispadne — i to se u nedelju lepo videlo: Džons na odmoru, Vildoza na poštedi zbog povrede šake, i odmah 22 minuta u ABA ligi.
Šansa koja ostaje — i ona koja je već zatvorena
Realno gledano, ABA liga je sada Olmanov teren. Tamo ima prostor da igra ulogu koju je u Turskoj poznavao, da bude prva ili druga opcija u napadu, da se nametne fizikom i prelaskom lopte. U Evroligi mu, dok je ekipa zdrava, teško da iko može nacrtati više od periferne rotacione minute.
Nije sramota priznati da tim ovog trenutka ne traži baš takav profil beka. Sramota bi bila ako Olman odluči da zbog toga spusti nivo. Njegova izjava ne liči na čoveka koji razmišlja u tom pravcu — i to je jedan od retkih razloga za oprezan optimizam oko njega. Ako to isto priznanje pretvori u odgovor na parketu u regionalnom takmičenju, Partizan će bar imati potpuno opremljenu bekovsku liniju do kraja sezone. Ako ne, biće prvi koji potpuno ispada iz rotacije — i to bez velike pompe, jer je konkurencija takva da sve završi sama
