Rezultati sve govore. Tu nema greške. Teren pokazuje koliko vrediš. Na terenu nema prevare, prostor oivičen linijama ogoli stvari. Ili jesi ili nisi.
On – jeste. Čak je dobio i plaketu veterana da je najbolji igrač u istoriji Partizana. To govori sve – Nedeljko Jovanović.
MORAM DA BUDEM MUDRIJI
Najveća rukometna legenda se vratila u Partizan. Postavljen je Nedeljko Jovanović za člana Upravnog odbora, ali uskoro treba da dobije i novu ulogu. Operativni direktor Vlado Samardžić želi da vidi popularnog Neđu na mestu predsednika Stručnog saveta kluba. Takva funkcija ranije nikad nije postojala u Humskoj, a verovatno nikad ni u jednom srpskom rukometnom klubu. Ostaje da se o tome još izjasni Upravni odbor…
– Sa pozitivnim ambicijama i vibracijama prilazim svemu tome. Naravno da je i za mene sve ovo novo, opet čovek sam iz rukometa neko ko ima određeno znanje i očekujem, i nadam se, da ću na pravi način pomoći Partizanu da se vine u visine i domogne se titule – počinje priču Nedeljko Jovanović za MaxBet Sport.
Igrač ste sa najvećom reputacijom u Partizanu, najviše ste postigli u karijeri, najveća legenda kluba, ovo je i svojevrsna zahvalnost za ono što ste postigao u crno-belom dresu?
– Sve titule znače i jesu činjenica kad se pogleda prošlost, ali ova obaveza koja je ispred mene iziskuje određenu dozu odgovornosi i poštovanja prema klubu i ljudima koji su preuzeli klub i ponudili mi ovo mesto. Radiću uz veliku pomoć prijatelja iz mojih igračkih dana, ali i prijatelja iz rukometa koji su deo tog sistema. Veliki broj ljudi zna kakav sam kao čovek, borac koji je posvećen svemu na jedan pošten, zdrav i čist način.
Bili ste igrač, trener, neko vreme i pomoćni trener u reprezentaciji. Ovo je nešto sasvim drugačije u odnosu na sve što ste do sada radili. Da li imate strah od nepoznatog?
– Nije strah od nepoznatog, ali debelo sam siguran da moram da budem mnogo mudriji nego što sam bio. U igračkoj karijeri su me vodili emocija i srce, ova funkcija iziskuje mnogo više mudrosti, strpljenja i samokontrole. Sve to treba da ide u jedan levak koji će da bude usmeren prema igračima i stručnom štabu da dam neka pozitivna zapažanja, koja ću sigurno da imam, kako bismo izajedno išli ka cilju – uspeh Partizana u Srbiji, a daće Bog jednog dana i u Evropi. Partizan je imao momente u Evropi, ali to je daleka prošlost. I navijači i mi bivši igrači željno očekujemo da Partizan ponovo zauzme svoje evropsko mesto.
“VEČITI” MORAJU DA BUDU LOKOMOTIVA SRPSKOG RUKOMETA
Početak uspeha Partizana vezan je za vašu generaciju, onaj vaš gol u Pioniru, u čuvenom finalu plej-ofa protiv Crvene zvezde. Da li vidite takav Partizan, takvu Zvezdu i takav kvalitet srpskog rukometa u skorijoj budućnosti?
– Jedini pravi način i put kojim jedan klub, u ovom slučaju Partizan, treba da ide kako bi se vratio na vrhunske staze je da se rukomet kompletno izdigne. Šta to znači? Da se vrate klubovi koji ima tradiciju, Zrenjanin, Crvenka, da se vrati i Niš, uz njih i sva onaa mala mesta koja su imala zapaženu ulogu u srpskom rukometu. Samim tim će i Partizan doći u situaciju da ima mnogo kvalitetnije igrače. Mnogo je bitno da se rivalstvo Partizana i Crvene zvezde vrati u prvi plan, bez obzira na to što je Vojvodina najbolja u poslednjih deset godina. To je Vojvodina dokazala i osvajanjem evropske titule. Partizan i Zvezda u toj rukometnoj priči moraju i treba da budu lokomotiva srpskog rukometa. Nadamo se da će jedan Zečević, bek Partizana, sutra da bude u situaciji da napravi jedan tako fantastičan potez u nekom važnom derbiju i da će publika da se ponovo okrene rukometu na ovim prostorima i u ovom gradu. Ako već povlačimo paralelu sa tim nekim mojim vremenom, odnosno tim golom kojim sam probudio sve partizanovce u rukometu na jedan veoma zdrav, fantastičan i filmski način, mora da se zna da će sve to da košta “debelo”, ali mislim da imamo kvalitet i mogućnosti za te nove-stare podvige.
Sportski radnik je nekada bio uvažavan, sada je to dosta potcenjeno. Znajući vas još kao igrača i čoveka, verovatno sad sa vama taj naziv sportski radnik dobija drugu dimenziju, u pozitivnom smislu?
– Četiri godina sportski radnik u opštini Stari grad, član sam veća opštine zadužen za sport. Sada mnogo šire posmatram kompletan kontekst sporta kao deo društva. Kroz ovaj posao sam sagledao sport i sa neke druge strane. Više sam zadužen za decu nego za seniorske selekcije. Osnovne škole, srednje škole, obaveze, zahtevi koje klubovi imaju. Da bi funkcionisalo, sportski radnici moraju da budu uvek prisutni na kvalitetan načlin. Da, u velikom broju slučajeva oni su neprimetni. Specifičnu težinu ima taj neprimetni rad, mogu da se nađem sada još dublje i još slađe u svemu tome mojim povratkom u rukomet, sport koji mi je mnogo dao i zbog kojeg sam i dan-danas prepoznatljiv i cenjen.
VOLEO BIH I DA SE ZA RUKOMET TRAŽI KARTA VIŠE
Praktično je trebalo 15 godina da se vratite u rukomet, ne računajuće kratke epizode u trenerskom poslu. Da li vam to prija?
Foto: MaxBet Sport
– Moram da budem i samokritičan. Moja velika greška je bila što se posle završetka karijere nisam od starta opredelio za bavljenje trenerskim poslom. U nekom momentu da, ali sam napravio veliku pauzu dok se nisam aktivirao u nekim klubovima, u ženskom i muškom rukometu, neko vreme sam proveo i kao pomoćni trener u seniorskoj reprezentaciji, sve je to bilo malo i neozbiljno s moje strane. Bio sam dužan da pružim sebi šansu da probam ozbiljnije da se posvetim trenerskom poslom. S obzirom na to da je prošlo toliko vremena, trenutna situacija u kojoj se nalazim mi ne omogućava da se pomovo bavim razmišljanjem o trenerskom poslu. SIgurno ću na nove izazove u Partizanz da odgovorim sa ogromnom radošću.
Navijačima ne treba mnogo da se priča o vama. Da li očekujete da će navijači da prepoznaju nove vetrove u RK Partizan koji su došli sa novim ljudima, ali i sa vana, i da će da pružaju podršku momcima na terenu?
– U prvoj godini mog boravka u Partizanu navijači su tek nešto počeli da se pojavljuju, Direktno rivalstvo Partizana i Zvezde kao dva velika kluba, ali i dva velika navijačka tabora, dovelo je do toga da ti navijači dolaze na rukomet. U drugoj godini kada je došlo do fantastičnog plej-ofa u kojem su bili Partizan i Zvezda, pokazalo se koliliko su navijači značili i bili velika pomoć klubu i nama, igračima. Embargo nas je mnogo oštetio u svakom smislu, pa sam bio prinuđen da odem u inostranstvu. Izgubio sam veliku spoznaju koliko su navijači bili značajni za nove generacije. Voleo bih da oni sada mojim dolaskom prepoznaju šta znače za ovaj klub i da nastave da bodre RK Partizan još bolje i pomognu mu da se nađe u visinama ne samo srpskog več i evropskog rukometa. Voleo bih da se i na rukometu, kao i na košarci sada, traži karta više i da se ljudi bore za dolazak na naše rukometne utakmice – jasan je Nedeljko Jovanović.
Originalni članak: Maxbet sport.rs
