Gordan Petrić (Mojih TOP 11): Izađemo mi protiv Seltika u uskim šortsevima

Gordan Petrić je igrao u mnogim klubovima, najviše na Ostrvu, igrao je sa velemajstorima, poput Peđe Mijatovića, Dragana Ćirića, Pola Gaskojna… Ima pregršt anegdota, zato pročitajte!

Kada pitate navijače Partizana za deset omiljenih igrača iz osamdesetih i devedesetih, svako vam pomene Gordana Petrića. Kada pitate njegove saigrače za najboljeg druga u ekipi, svako vam kaže – Gordan Petrić. Pitajte čistačice i pomoćno osoblje na stadionu Partizana za omiljenog funkcionera u poslednjih 20 godina – reći će vam Gordan Petrić. Ništa nije slučajno. Sve ima svoje “zašto” i svoje “zato”.

Tome svedoči i jedno njegovo zapaženje tokom intervjua za MONDO:

“Nije važno gde si igrao, koliko si golova dao i šta si osvojio. Kada završiš karijeru, najvažnije je da li si ti u svojoj kući postao domaćin. Da možeš da se okreneš levo i desno, a da ti obraz ne pocrveni“.

Dobrodošli u “Mojih TOP 11” sa Gordanom Petrićem, srpskim fudbalerom, škotskog mentaliteta. I izuzetnih ljudskih kvaliteta.

Sistem: 3-5-2

“Prišao sam ovom zadatku vrlo ozbiljno, kao što prilazim svemu u životu. Izuzetno velika odgovornost. Čak sam se sinoć konsultovao sa nekim drugarima i želja mi je da sastavim najjači mogući tim. Stručnjaci kažu da u sistemu 3-5-2 imate najbolji balans na terenu i nema razloga da ih ne poslušam”.


OFK BEOGRAD 1986 – 1988


Debitovao je na Kantridi. Kod Cige Đorđevića. Sa 16 i po godina…

“Izgubili smo od Rijeke 2:1, ali mi je ta utakmica ostala zauvek u sećanju. Mnogo dobrih igrača koji su bili pet ili 10 godina stariji od mene. Boža Milenković, Đole Serpak, Šilja Marković, Šarčević, Zoran Stojadinović, pokojni Stojaković… Žestoka konkurencija za mesto
centarhalfa i bila mi je čast da budem jedan od kandidata. To je ona čuvena ’Šajberova sezone’. OFK je u poslednjem kolu ispao iz lige, ali smo i u nižem rangu imali ogromnu podršku navijača. Publika je u velikom broju dolazila na Karaburmu i bila je drugačija od Zvezdine i Partizanove. Nekako specifična”.

Tadašnja Druga liga nije bila nimalo laka za igranje.

“Delila se na ’Istok’ i ’Zapad’. Bilo je mnogo igrača koje su klubovi ‘Velike četvorke’ (Zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk) slali na pozajmice i znalo se da ćemo u svakoj utakmici imati posla sa jednim ili dvojicom odličnih fudbalera. Recimo, kod nas je igrao Krčmarević, kog je Partizan pozajmio OFK Beogradu, pa ga kasnije vratio u Humsku. Strašna liga. Pamtim duel protiv Sutjeske, kad sam postigao tri gola, sva tri iz penala i svaki na drugačiji način. Prvi u levi ugao, drugi u desni i treći po sredini. Čini mi se da je branio Pero Giljen… nisam siguran… ili onaj Đukanović što je posle prešao u Partizan… što mu je Piksi dao gol iz kornera. Zezali su me da sam ’Cigino dete’. Dao mi je sva tri penala da šutnem, izvodio sam aute, prekide… sve”.

Kandidati iz OFK Beograda:

Golmani: Milenko Bjelić, Predrag Brzaković;
Odbrana: Saša Nedeljković, Đorđe Serpak, Đorđe Vasić, Ilija Džepina, Stevica Kuzmanovski, Dragan Hrkić, Miodrag Đurić, Miško Mirković, Predrag Stanković, Vladislav Grujić, Srđan Delibašić, Dragoslav Musić, Dragan Banković, Božidar Milenković, Vlado Borozan;
Vezni red: Dejan Joksimović, Nikola Kavazović, Damir Ožegović, Dragan Marković, Zoran Lončar, Ivan Veljić, Miodrag Marinković, Zoran Kraljević, Dragan Stevović, Zoran Živković, Slobodan Krčmarević, Duško Pantelić, Nebojša Maksimović, Mirsad Kahrović
Napad: Milan Đurđević, Marinko Stojaković, Zoran Ivšić, Nebojša Petrović.

TOP 11 – Đorđe SERPAK (odbrana)

“Mnogo mi je pomogao na početku karijere. Naučio me skoku iz mesta, skoku iz dvokoraka… Trenirao je odbojku i bio je izuzetno skočan, sa fenomenalnom procenom. Inače, voleo je malo da cugne. Kao i većina fudbalera u to vreme. Dobio je na jednoj utakmici udarac u rame i ode kod pokojnog doktora Pavla Bukovala, koji je dugo godina radio u OFK Beogradu i takođe je voleo da ‘cirne’. I doca mu kaže: ’Đole, ’oćemo li po jednu?’. Kucnu se oni tako, nazdrave… jednu, drugu, treću… Posle četvrte, doca pita: ’Je l’ boli rame i dalje’, Đole kaže: ’Ne boli, izlečeno’. Sjajan tip, odličan igrač. Njega sam stavio kao komandanta odbrane. Eno ga tamo i dalje, ne izlazi sa stadiona. Sepi i Bata Vule (Stojan Vukašinović, op.aut) čuvaju klub”.


PARTIZAN 1989 – 1993

Okitio se titulom omladinskog šampiona sveta i dospeo u žižu fudbalske javnosti.

“Sve nam se otvorilo posle Čilea. Za neke se znalo da će postati vrhunski igrači, poput Bobana, Šukera, Peđe, Robija… sa druge strane, bili smo Brna, Leković, Štimac, pokojni Pavličić, ja… iskoristili smo trenutak i napravili iskorak u karijeri. Meni je pored Zvezde, Partizana i Hajduka, stigao i poziv iz Rada. Selja Jovanović je stvarao ekipu, doveo je Đuku iz Mačve i planirao je mene kao drugog centarhalfa. Ipak, Partizan je bio brži…”.

Budimir Vujačić, Goran Pandurović, Gordan petrić, Vujadin Stanojković, Slaviša Jokanović

Budimir Vujačić, Goran Pandurović, Gordan petrić, Vujadin Stanojković, Slaviša JokanovićIZVOR: MN PRESS/ARHIVA

Brži i od Hajduka…

“Priznajem, mamio me je Split. Tamo je Luka Peruzović bio trener, Jurica Jerković direktor i takođe su imali ideju da stvore moćan tim koji bi mogao da stane na crtu Crvenoj zvezdi. Jarni, Štimac… Bokšić se pojavio iz tog mlađeg talasa… i dopadala mi se ideja da postanem deo velikog projekta. Ali, presudio je Petkov savet da ja, kao beogradsko dete, odaberem neki klub iz rodnog grada. I odabrao sam Partizan”.

Da je otišao u Split, propustio bi Seltik i Groningen.

Možda bih tamo igrao neke druge velike utakmice. U principu, jesam bio Partizanovac, ali ne toliki. Ja sam pre svega bio Ofkovac. Otac mi je bio veliki Partizanovac, brat takođe. Ali su mi oba ujaka Zvezdaši“.

Detalj sa utakmice Partizan - Budućnost odigrane 1990. godine. Gordan Petrić motri na napadača Budućnosti Antu Drobnjaka. Bratislav Mijalković interveniše glavom.

Detalj sa utakmice Partizan – Budućnost odigrane 1990. godine. Gordan Petrić motri na napadača Budućnosti Antu Drobnjaka. Bratislav Mijalković interveniše glavom.IZVOR: MN PRESS/ARHIVA

Antologijska sezona u Kupu kupova, počinje trijumfom u Mostaru protiv Seltika.

“Dobili smo 2:1, ali je pre utakmice bila zanimljiva scena. Izlazi dečko na zagrevanje, ima par kilograma više i Spasa kaže: ’Vidi ga ovaj maser, šta on traži ovde’. A taj ‘maser’ je imao svoje ime i prezime, zvao se Majk Galovej i kad je počeo meč Spasa je imao poprilično problema sa njim. Onako jak, pa još i brz, kad mu priđeš blizu bukvalno se odbijaš od njega“.

A u Glazgovu drama…

Ma, nismo znali šta se dešava. Prvo, nismo poneli adekvatnu opremu. Imali smo sličnu garnituru kao Seltik i morali su oni da nam daju njihove crne šortseve. Ali pošto nisu imali dovoljan broj, uzeli su iz omladinskog tima i kada smo ih obukli, izgledali smo kao Brazilci. Uski šortsevi, jake butine, sami smo se sebi smejali. Mene je posebno začudio način na koji su oni izlazili na zagrevanje. Jedan po jedan. Prvo je izašao Pat Boner, ceo stadion u delirijumu. Posle toga Moris, pa Rogan… i tako redom. Prvi put sam video da ekipa ne izlazi u grupi, nego kako kome padne na pamet. Kasnije sam shvatio da Škotima nije važno kako ćeš da se zagreješ, nego da u terminu od 15 do 17, ostaviš srce na terenu. I dok su oni tako izlazili, a stadion podrhtavao, stvorila se takva atmosfera, da se Bogdanović ’stresao’ i morao je na par minuta da prekine zagrevanje da bi skoknuo do svlačionice”.

Za radio prenos spektakla u Glazgovu, legendarni Jordan Ivanović je nagrađen “Zlatnim mikrofonom”.

Preslušao sam ga milion puta i nije mi dosta. Neponovljivo. Naročito oni trenuci iz završnice utakmice. Seltik je imao rezultat koji ga je vodio dalje, ali su se opustili. Džekanovski je bio toliko lenj da u par situacija nije uradio ono što treba. I onda ona kacija… Spasa centrira, Milko vraća povratnu, Šćepa daje gol… Kao iz udžbenika. Stadion je zanemeo, čuo se samo Golac koji je prišao tribini i nešto gestikulrao ka navijačima Seltika“.

Devet golova, mnogo preokreta, četiri različita strelca… Utakmica za anale.

Buda (Budimir Vujačić) prvi daje gol i niko se sa njim ne raduje… sam se čovek raduje (smeh). Inače, on je bio zadužen za Džekanovskog i posle utakmice zanimljiva scena u hotelu… sretnemo se slučajno na hodniku i ja mu kažem: ’'Ajde Budo, siđi dole kod nas, prošli smo Seltik, nema veze što ti je Džekanovski dao četiri komada’. On onako ljutito ’nije četiri, nego tri’. Ne rođače, četiri. Nismo mogli do Beograda da ga ubedimo da je Džekanovski bio četvorostruki strelac. A dan pre utakmice, Stanojković zapeo da kupi dres u Seltikovom šopu. I Buda izađe da mu pomogne jer je jedini govorio engleski. I nikako da dođu na red. Ja se derem iz autobusa: ’'ajde bre žurimo, naručite dres, stići će poštom’. Ma, Buda je car. Takođe, moj veliki prijatelj

Usledio je Groningen i simultanka Milka Đurovskog.

Briljirao je u onim helankama. Izuzetan igrač. Često se prepirem sa drugarima koji tvrde da niko iz moje generacije ne bi mogao da igra u današnjem fudbalu. Smešna priča. Za mnoge bi itekako bilo mesta, a Milko je jedan od njih. Žao mi je što te sezone nismo dogurali do finala. Sada sam već u godinama, imam unuka od 14 meseci i sa ove vremenske distance, još sam ubeđeniji da smo imali tim za evropski trofej”.


Čak je i Peđa stigao u pravom trenutku. Neposredno pred duele sa Dinamom iz Bukurešta u četvrtfinalu Kupa kupova.

“Opet smo zbog kazne morali daleko od Beograda. Radučoju nam je došao glave i u Podgorici i u Bukureštu. Ne znam šta je razlog… jednostavno nismo bili na istom nivou kao protiv Seltika i Groningena. Ili smo i dalje razmišljali o Seltiku i Groningenu. A u fudbalu ne postoji juče. Samo danas i sutra. Nama se nije poklopilo kao Zvezdi godinu dana kasnije u Kupu šampiona i to je to”.

Prvenac za Partizan postiže u prvenstvenom duelu protiv zagrebačkog Dinama.

“I opet iz penala. Imao sam ’zdrav’ šut i treneri su mi rado prepuštali odgovornost. Moca naročito. Izvodio sam penale sve dok se Milko nije vratio iz vojske. Posle i da sam hteo, nisam mogao. Dao sam gol i Sosijedadu u onoj penal seriji u Kupu UEFA. Bio sam ozbiljan penaldžija. Samo sam jednom omanuo sa 11 metara, protiv Dinama na Maksimiru. To su bili oni ’Čičini penali’ u slučaju nerešenog ishoda. Promašio sam i dva dana kasnije smo Jokan, Đorđević i ja otišli u vojsku”.

Partizanov tim (februar 1991. godine)

Partizanov tim (februar 1991. godine)IZVOR: MN PRESS/ARHIVA

Pogađao je i iz igre. Protiv Spartaka pobedonosni za 1:0, protiv Slobode počasni u porazu od 3:1.

Ta Tuzla je bila najnezgodnije gostovanje. Generalno, u staroj jugoslovenskoj ligi si retko gde mogao da računaš na sigurna dva boda. Teško je bilo u Skoplju, Osijeku, Mostaru… na Kantridi, Koševu, Grbavici… Ali Tuzla… Pakao. Od svlačionice vodi neki tunel od 100 metara i dok dođeš do terena, samo ’pljuske’ dobijaš. To ne znaš ko te udara. I pored toga, drago mi je što sam igrao tu fantastičnu ligu i što sam bio deo te priče”.

U tako oštroj konkurenciji, ni trofejna riznica nije mogla da bude bogatija. Dva kupa i jedno prvenstvo.

“Prvo sam sa Mocom (Vukotićem) osvojio kup i to odmah po dolasku u Partizan. Sjajna ekipa… Omer na golu, Spasa, Vermez, Borče Sredojević… gore Batrović, Uške, Đukić, Brna stariji, Miloje… deklasirali smo Velež u finalu 6:1. Bez Plavog, Bogdana, Pante i Milka koji su bili u vojsci. Sa Osimom je stigao novi trofej i to u dva nezaboravna duela sa Zvezdom. Jokan i ja smo mesec dana pre finala izašli iz Armije. Ali smo bili spremniji od većine igrača”.

Kako?

“Pa, vrlo prosto. Trenirali smo u sportskoj četi i imali Živu za trenera. Svaki dan posle straže, trening u četiri popodne. A na treningu vojnička disciplina. Živa je imao specifične metode, kako daš pas, moraš na čučnjeve. Radili smo po hiljadu čučnjeva tokom treninga. I kako posle da ne pucaš od snage! Sa Tumbicom je kasnije stigla i prva titula. Par nas starijih, Pandur, Brna, ja… plus deca iz vrtića, Savo, Ćira, Beli, Sale Stanojević, Đole Tomić, mali Rašović… napravila se hemija i imali smo 14 bodova više od Zvezde”.

Slaviša Jokanović, Goran Pandurović, Gordan Petrić, Josip Višnjić

Slaviša Jokanović, Goran Pandurović, Gordan Petrić, Josip VišnjićIZVOR: MN PRESS/ARHIVA


Kandidati iz Partizana:
Golmani: Fahrudin Omerović, Goran Pandurović, Nikola Damjanac;
Odbrana: Aleksandar Đorđević, Miloje Kljajević, Darko Milanič, Predrag Spasić, Vujadin Stanojković, Petar Vasiljević, Nikoslav Bjegović, Bajro Župić, Budimir Vujačić, Bratislav Mijalković, Ranko Popović, Nebojša Gudelj, Vuk Rašović;
Vezni red: Goran Bogdanović, Dejan Joksimović, Jovica Kolb, Goran Milojević, Milinko Pantić, Aleksandar Stanojević, Goran Stevanović, Darko Tešović, Zlatko Zahović, Slađan Đukić, Miodrag Ješić, Slaviša Jokanović, Džoni Novak, Josip Višnjić, Branko Brnović, Dragan Ćirić, Albert Nađ, Đorđe Tomić;
Napad: Milan Đurđević, Peđa Mijatović, Milko Đurovski, Slađan Šćepović, Vladislav Đukić, Petar Puača, Dejan Marković, Slobodan Krčmarević, Ljubomir Vorkapić, Savo Milošević.

TOP 11 – Zoran MIRKOVIĆ (odbrana)


“Kaže da sam ga prošvercovao i da je na njegovoj poziciji bilo mnogo boljih igrača. Ali, ja se ne slažem. Uostalom, kum nije dugme. Batica mora da bude deo ovog tima iz više razloga. Često igramo tenis i u početku me je dobijao. Recimo, od 10 partija, njegovih je bilo 6. Hvatao je na kondiciju i rekao sam mu ’čim prestaneš da trčiš, nećeš znati ništa’. I to se dogodilo. Lična karta čini svoje, prestao je da trenira i sada ne može ni set da mi uzme. Ja ga zovem ’Zidoje’, jer samo vraća lopticu. Ne ume da osmisli poen, nema mašte, klasičan ’Zidoje’. Sada je sve došlo pod moju kontrolu. Što se tiče tenisa, on je bivši igrač”.

A što se tiče trenerske karijere…

“E tu će tek da pokaže koliko može i koliko zna. Ima ambicije, bio je u priči da uđe u stručni štab selektora Tumbakovića, ali je odlučio da ide nekim svojim putem. Jednostavno, dečko hoće da bude šef stručnog štaba i ja ga potpuno razumem. Imao je posle Partizana par ponuda, nije ih prihvatio. Ono što znam, želja mu je da radi u ligama u kojima se dokazao tokom igračke karijere. Znači, Italija ili Turska. Tamo je ostavio dubok trag, ljudi ga poštuju i mogao bi daleko da dogura. Verujem u kuma”.

TOP 11 – Predrag MIJATOVIĆ (napad)

“Kada je stigao na Igman, na pripreme omladinske reprezentacije za Čile, niko nije znao o kome je reč. Bilo je tu nekoliko Crnogoraca, Zirojević, Brnović, Đurković, Leković… ali niko nije čuo za Peđu. Sticajem okolnosti, seo je pored mene, imao je neku čudnu frizuru, sa šiškom preko čela i ja ga pitam ’izvini, ko si ti?’. Od tog trenutka, mi postajemo nerazdvojni. Kao braća. Odmah sam ga uzeo u ekipu za basket, igrali smo protiv Štimca i Bobana i naravno pobedili. Mnogo je anegdota vezano za Mijata… od dolaska u Beograd… pa ne može da se snađe u velikom gradu… nedostaje mu devojka iz Podgorice… Sjajna ličnost. Karakter. Ali pre svega, veliki radnik. On u početku nije znao ništa. Bio je prirodni talenat, majka ga rodila. Kada su mu rekli da udari risom, nije znao šta je ris. Ali dovoljno je jednom da mu pokažeš i čovek počinje da melje. To ti ovaj odozgo da ili ti ne da. Svi su se pitali kako je moguće da tog mađioničara niko od stručnjaka nije primetio pre dolaska na Igman”.

gordan petrić, derbi

IZVOR: MN PRESS/ARHIVA


DANDI JUNAJTED 1993 – 1995

Sankcije su stopirale pohod jugoslovenskog “drim-tima” na zlato u Švedskoj i većinu naših reprezentativaca primorale na beg u inostranstvo.

“Ja sam imao ponudu Nirnberga, ali Zečević, Bjeković i Ćurković nisu uspeli da se dogovore oko obeštećenja. Ostao sam u Partizanu, osvojio titulu i onda se pojavio Dandi. Golac je bio sjajan lik… onako, baš boem… ali ne u kafanskom smislu, nego pravi rokenrol tip. Obožavao je Bitlse, u Engleskoj su ga zvali Čarli. I zove me Bata Iva, kaže ’Gogi, hoćeš da dođeš’. Hoću. Ovi moji ’gde ćeš bre u Dandi’. Što da ne. Partizan je izvukao iste pare koje je tražio od Nemaca. I to mojom krivicom…“.

Ne razumem…

“Pa izazvao sam Zeku na basket i rekao sam mu ako me dobije, biće obeštećenje koje traži Partizan. Ako izgubi, onda se on i ja dogovaramo oko cifre. Igrali smo u sali dole na Partizanovom stadionu. Kreće basket, sa strane gledaju Stojanče Ristevski i Bjeković, ja vodim 20:18. Fali mi poen. Malo ljudi zna da sam ja prvo bio košarkaš, pa tek posle fudbaler. Sa 14 godina sam prvi put otišao na fudbalski trening. I ne da meni Zeka da šutnem ka košu. Kako krenem, on me gurne. Nema faula. I dobije me 22:20. Obeštećenje je bilo 600.000, pa puta tri godine, 1.800.000 funti. Otprilike su toliko tražili i od Nirnberga. Ali sam im rekao ’ako ne uspem, vraćam se u Partizan’. Međutim, Iva (Golac) mi je pomogao da se brzo adaptiram na škotski fudbal i ja sam već posle 14 meseci potpisao za
Rendžers. Ali kada bih rekao ljudima za koju sam platu otišao u Dandi, rekli bi da sam budala. Takvo je vreme bilo…”.

Prvenac protiv Hibernijana u pobedi od 3:0.

“Naglasi da sam dao prvi, a ne treći gol. Kad se lomilo, a ne kad su se svi sklonili (smeh). Ima tu sjajnih priča. Sećam se jedne utakmice na Seltik Parku, iznosim loptu, igrač mi doleće sa desne strane, startuje sa dve noge, ja nekako dodam i prekrstim se. Stadion u delirijumu. Svi mi aplaudiraju. Meni ništa nije jasno. Tek mi je Golac posle objasnio da se protestanti za razliku od katolika ne krste i da će mi navijači Rendžersa sigurno zameriti zbog toga. Odlazimo na Ajbroks, dobijamo Rendžers u prvenstvu sa 3:1… opet jedna situacija, Ferguson hoće duel, ja dižem lakat da se zagradim, on se zakuca i pljune me. Sudija mu da crveni, klub ga suspenduje, a ja sutradan na konferenciji sve najbolje o Fergusonu. Da je izuzetan igrač, pravi momak i da mi je posle tog duela još draži. Škotski je specifičan jezik, mnogo teži od engleskog. I najiskrenije, dok ga nisam znao, igrao sam fenomenalno. Posle kad sam progovorio, nisam mogao da se sastavim (smeh)“.

Za godinu i po dana, dva trofeja. Kup i Liga kup Škotske.

“Dobili smo Rendžers na Hemden Parku sa 1:0. Proglašen sam za Igrača utakmice i sećam se da su me jurili po terenu da mi uruče trofej. A ja se uželeo Beograda, porodice, društva… i samo gledam na tribine da pronađem druga sa kojim se vraćam za Jugoslaviju i da mu objasnim gde mi se nalazi kofer. Dao sam gol i Tatranu iz Prešova u Kupu UEFA, ali nismo imali uspeha u Evropi. Ispali smo jedne godine od Brondbija i jedne od Tatrana”.

Kandidati iz Dandi junajteda:

Golmani: Alan Mejn, Mišel Pažo, Gvido van de Kamp, Kelam O’Hanlon;
Odbrana: Geri Bolan, Aleksander Kleland, Moris Malpas, Dejv Neri, Mark Peri, Fred van der Horn, Brajan Velš, Dejl Grej, Dejvid Krejg,
Vezni red: Dejv Bouman, Dejvid Hanah, Grent Džonson, Džim Mekinali, Bili MekKinli, Džon O’Nil, Huan Fereri, Kris Majers, Pol Voker, Dragutin Ristić, Džeren Nikson, Endi Maul;
Napad: Krejg Bruster, Pedi Konoli, Skot Krejb, Kristijan Dejli, Endi Meklaren, Robi Vinters, Pol Blek, Seržo.

TOP 11 – Krejg BRUSTER (napad)

“Strelac tog istorijskog gola u finalu Kupa Škotske. Skoro smo se sreli, jer je Dandi organizovao druženje igrača iz te generacije što je tukla Rendžers i osvojila trofej. Bruster je bio onaj klasičan škotski tip centarfora. Ali slabo se kretao i stalno sam mu govorio da mora da se otkrije da bih mu dodao loptu. Pitao sam Golca kako se kaže ’bandera’. Kaže se ’lampos’. I zvao sam ga ’Lampos’. Samo je visio u šesnaestercu. Ja mu kažem ’Lampos, kreći se, pa nisam ja Maradona da ti je bocnem i da te spojim sa golom’. Bilo je tu boljih igrača, ali mi se Bruster najbolje uklapa u ovu koncepciju sa dva špica”.

GLAZGOV RENDŽERS 1995 – 1998

Stigao je na Ajbroks u periodu Rendžersove dominacije škotskim fudbalom.

“Zakačio sam sedmu, osmu i devetu titulu zaredom. Seltik je za vreme Kenija Dalgliša devet puta uzastopno bio prvak i navijačima Rendžersa je bilo važno samo da obore taj rekord. Volter Smit je potrošio 12 miliona funti na pojačanja. Stigao je Gaza za 4,5 miliona, mene su platili milion i po, doveli su Petera van Fosena, Stivena Rajta… Potpisao je i Oleg Salenko, istog dana kad i ja, ali se nije snašao i brzo su ga zamenili sa Van Fosenom iz Istanbulspora. Rus je ušao u istoriju sa pet golova protiv Kameruna na Svetskom prvenstvu, ali nije mu odgovarao škotski mentalitet. I oterali su ga igrači, a ne Volter Smit. Jednostavno, nije mu išlo… od ševice na treningu, do ambijenta za vreme ručka. I ovi Škoti su rekli ’sklanjajte ga, šta će nam’”.

Rendžers je gospodario Škotskom, ali kaskao za konkurentima u Ligi šampiona.

“Ma ne možete da shvatite… ponavljam, njih je interesovalo samo da budu bolji od Seltika. Mi izgubimo od Juventusa 4:0 i ja… navikao na Partizan… kad izgubiš, ostaješ dva sata u svlačionici, tuširaš se hladnom vodom, čekaš da svi odu, pa se išunjaš na sporedni izlaz. Ovde ne… mi na aerodromu, niko ne priča o Juventusu… stižemo u Glazgov, navijači pevaju… i traže od nas da narednog vikenda izginemo na terenu. Zašto? Pa zato što narednog vikenda igramo sa Seltikom“.

“Old firm”. Možda i najvreliji derbi na svetu.

“Te utakmice se rešavaju srcem. Mi smo kao tim bili jaki i kompaktni. Okosnicu su činili Škoti… golman Goram, Mekoist, Gaf, Ferguson, Mekol, Hejtli, Durant… Gaza je sličan njima i brzo se uklopio. Oni su držali svlačionicu, a mi smo se prilagođavali. To je pucalo od pobedničkog mentaliteta. I ne samo u derbiju. Svaki trening se pretvarao u rat za pobedu. Nešto slično kao kod Neška Milovanovića u Lučanima (smeh). Samo što Smit za razliku od Neška nije praktikovao nagrade za pobednike”.

Bio je tu još jedan momak koji nije imao problema da se uklopi u ’škotski rezon’…

“Gatuzo je stigao kao amater iz Ređo Kalabrije. Kada je ušao u svlačionicu, onako sa brčićima i u nekim uskim crnim farmerkama, mislili smo da je Meksikanac. Ćuti i ne progovara. Doveli su ga na probu, pa da vide šta i kako. On sa loptom slabo… da je primi, da je doda, katastrofa. Ali zato nas je ’isprebijao’ tih sedam dana. Čak je i sa Gazom ušao u konflikt, jer ovaj isto voli grubu igru. Potpisao je ugovor i dobijao je šansu kod Voltera Smita, ali čim je došao Advokat, poslali su ga nazad u Italiju. Dik je forsirao igrače koji znaju da je prime, da je obrade… Gatuzo je oženio Italijanku koja je rođena u Glazgovu, njeni su držali restoran u centru grada. Žive u srećnom braku i imaju dvoje dece”.


Kandidati iz Glazgov Rendžersa:

Golmani: Endi Goram, Teo Snelders, Bili Tomson, Anti Nijemi, Mark Braun;
Odbrana: Geri Bolan, Džon Braun, Aleksander Kleland, Ričard Gaf, Alan Meklaren, Krejg Mur, Dejvid Robertson, Majkl Stoun, Stiven Rajt, Joakim Bjorklund, Greg Šilds, Skot Vilson, Lorenco Amoruzo, Bob Malkolm, Serđo Porini, Stale Stensas, Toni Vidmar;
Vezni red: Stiven Bojak, Jan Durant, Beri Ferguson, Jan Ferguson, Pol Gaskojn, Stjuart MekKol, Derek MekIin, Aleksej Mihajličenko, Čarli Miler, Nil Marej, Beri Nikolson, Majkl Rae, Li Robertson, Trevor Stiven, Jerg Alberc, Džimi Gibson, Đenaro Gatuzo, Luiđi Rićo, Jonas Tern;
Napad: Erik Andersen, Gordon Djuri, Daren Ficdžerald, Dejvid Grejem, Brajan Laudrup, Ali MekKoist, Pol MekNajt, Džoni Morou, Oleg Salenko, Peter van Fosen, Mark Hatli, Sebastijan Rozental, Džonatan Johanson, Stiven MekAdam, Marko Negri.

TOP 11 – Pol GASKOJN (vezni red)

“Kada je spreman, Gaza je u TOP 3 igrača koje sam ikada gledao uživo na terenu. Izuzetan čovek i mnogo mi je žao zbog svega što mu se desilo. Živeo je pod ogromnim pritiskom. Ajbroks ima 26 ulaza, on nikada nije mogao da uđe na isti. Uvek ga je neko čekao u zasedi. Navijači, novinari, obožavateljke… Popije sok od borovnice, sutra u novinama piše da se kupao u hektolitrima vina. Gaza bi ti srce poklonio da može. Daće ti poslednju paru koju ima u džepu. Obožavao je da peca. Pošto u Škotskoj ima mnogo jezera, on posle treninga iznajmi čamac i ode da peca. A Volter Smit koji pripada onoj vrsti trenera-roditelja, sedne u svoj čamac i peca pored njega”.

Dokaz da fudbal nije samo ’arbajt’…

“Baš tako. Jednom se pojavio na treningu u pecaroškoj uniformi i sa zagonetnim osmehom na licu. Znali smo da je nešto smislio. On je uzeo ključeve od automobila Gordona Djurija, otvorio gepek i stavio mu neke uginule ribice ispod rezervnog točka. To je vremenom počelo da smrdi, ovaj je vozio Hondu kod servisera, ali ni oni nisu otkrili o čemu se radi. Tek, jednog dana, stiže Djuri na trening, a oko retrovizora 20 mirišljavih jelkica (SMEH) (SMEH) (SMEH)”.

U Glazgovu je doživeo vrhunac karijere. Sve dok ga alkohol nije uzeo pod svoje.

“Ne, to je došlo kasnije. Razveo se, ima dete iz prvog braka. Jeste on izlazio i provodio se, ali je bio sasvim normalan tip. Fudbaleri moraju da shvate da onog trenutka kada kopačke okače o klin, niko ih više ne poznaje. Tada počinje pravi život, a tek su na pola. Nismo glupi, ali u isto vreme, ne znamo ništa. Hoćeš da čuješ moj primer?”.

Pol Gaskojn, Gaskoin

Pol GaskojnIZVOR: MONDO/P. VUJIĆ

Vrlo rado…

Zaboli me loža dok sam bio u Rendžersu i doktor me pita gde sam bio i šta sam radio posle treninga. Ja kažem, ništa naročito, ručao, skoknuo do banke da platim račune i otišao kući. On pita koliko sam dugo bio u banci. Kažem, sat, sat i po. Onda me doca uhvati za ruku, odvede u jednu kancelariju i pokaže mi gospođu koja je sedela za stolom: ’Ovo je Lora, upoznajte se, ona je u Rendžersu zadužena za plaćanje računa’. Dakle, dok igraš fudbal, razmišljaš samo o fudbalu. A plate, rate i premije kaplju na račun. Kada završiš karijeru, ne umeš u banku da uđeš. Ja sam u prvo vreme stajao u pošti sa strane i gledao šta drugi rade. Mnogo je onih koji nisu umeli da se snađu. Ne samo Gaskojn. Evo, Skols nije znao šta će sa sobom, pa ga Fergi vratio na teren. Toni Adams se izvukao, ali je Pol Merson ponovo dospeo u dubiozu”.

Da se vratimo na Gazu… na kojoj je utakmici baš onako… razvalio od fudbala?

Protiv Aberdina, kada smo ‘overili’ sedmu titulu. Oni su poveli, nama je trebala pobeda. Gaza ih je sam dobio. Uzeo je loptu,  prešao sve i dao gol. Ima neki signal koji ovi iz Rendžersa šalju Seltikovim navijačima. Neka frula. I on je tako proslavio oba gola. Ludnica na tribinama”.

KRISTAL PALAS 1998 – 1999

Rastao se sa Rendžersom Triplom krunom kod Dika Advokata.

“I napravio grešku karijere. Umesto da prudužim ugovor i igram Ligu šampiona, ja sam otišao u drugu englesku ligu. Čim sam ušao u svlačionicu Kristal Palasa, znao sam da je to pogrešan potez. Potpuno drugi ambijent, druga organizacija“.

Pa čemu žurba…

“Otišli su Škoti koji su bili kičma ekipe i stigla je holandska kolonija. Van Bronkhorst, Numan, De Bur, Kloterman… Amato iz Španije. Osetio sam da atmosfera pada i da nije ista kao pre. Dobio sam ponudu Volfsburga, ali je Dik rekao ’ne’. On je voleo igrače sa našeg podneblja, zato je kasnije i prihvatio funkciju selektora Srbije. Mi ispadamo od Parme u Evropi, Krejg Mur odlazi u Kristal Palas i pravi se kopča. Trener Palasa je Teri Venejbls koji je sa Murom sarađivao u reprezentaciji Australiji, ovaj preporučuje mene za štopera i stiže zvanična ponuda u Rendžers. Ja ponovo pitam Advokata da me pusti, on onako besan zbog poraza od Parme odmahne rukom i kaže ’ma idi gde hoćeš’”.

Tužna sezona na Selhrst parku i tek 14. mesto u Čempionšipu.

“Pitao sam se otkud Teri Venejbls u Kristal Palasu. Ipak je on bio trener na glasu… vodio je Barsu, Totenhem, bio selektor engleske reprezentacije… Predsednik je bio Mark Golberg, veliki navijač Palasa. Inače, Jevrejin koji se bavio kompjuterima, sišao sa tribine i preuzeo klub. Doveo je 15 i otpustio 14 igrača. Jeste bila familijarna atmosfera, ali nismo imali tim za neki bolji rezultat. Klub je ubrzo bankrotirao i svi smo otišli bez obeštećenja”.

Kandidati iz Kristal Palasa:
Golmani: Frejzer Digbi, Kevin Miler, Geret Ormšou;
Odbrana: Din Ostin, Sagi Barton, Džejson Krou, Mark Edvorti, Endi Fremton, Džejms Hiburt, Endi Linigan, Džejmi Smit, Dejv Tutl, Pol
Vorhrst, Dejvid Vuzli, Herman Hrejdarson, Dejvid Amsalem, Sun Đihai, Fan Ziji, Krejg Mur;
Vezni red: Hajden Malins, Simon Rodžer, Džejmi Fularton, Stiven Evans, Stiven Tomson, Vejn Karlajsl, Geret Grejem, Endi Tarner, Atilio
Lombardo, Saša Ćurčić, Valter del Rio, Krejg Foster;
Napad: Markus Bent, Li Bradburi, Brus Dajer, Ričard Heris, Met Jansen, Leon MekKenzi, Klinton Morison, Nil Šiperli, Endi Martin, Mikele Padovano, Matijas Svenson, Nik Rico.


TOP 11 – Saša ĆURČIĆ (vezni red)

Razmišljao sam o Atiliju Lombardu, koji je takođe voleo Srbe i bio je sjajan tip, ali ne bih imao mesta za Đanija Ćurčića. A kako bez mađioničara u TOP 11? Mnogo je tu priča koje su u domenu urbane legende. Nešto je izmišljeno, nešto loše interpretirano. Recimo, to da je rentirao tramvaj. Ja sam živeo u Londonu, ali nikada nisam video tramvaj. To je Đani izmislio (smeh)”.

Onda da čujemo neku istinitu priču.

Istinita 100 posto. Trčimo kondicioni trening kod Venejblsa. Teri je valjda video od Tumbe da utorkom ujutro mora da se trči dok svi ne popadaju. Ili Tumba od njega, ne znam. I radimo ’stotke’, Đani je u mojoj grupi od šest igrača. Svima duša u nosu, on gazi. Ja mu kažem ’polako bre, imamo još pet serija, drži korak sa nama’. Kreće druga ’stotka’, četvrti put, on posle uzbrdice skrene levo i u svlačionicu. Mi ga zovemo ’Đani, Đani…’, on maše rukom i ne okreće se. Ma ne zanima ga. Posle treninga, sedimo jedan do drugog, ja ga pitam šta mu bi, on ’gde smo, šta smo…’. I ja kažem ’ajde ti pod tuš, sve je u redu’ (smeh). Tako je Đani istrčao 14 serija, onih 26 nije, niti će (smeh)”.

Saša Ćurčić

IZVOR: MN PRESS


AEK 1999

Kad je mogao Venejbls u Palas, može i Petrić u AEK.

“Opet se sve odigralo tokom partije basketa. Igrali smo u sali u Mirijevu, zvoni mi telefon, Tumba.'Šta radiš?’. Igram basket. ‘Hajde kod mene u AEK’. Kakav AEK? ‘Samo ti dođi i ne brini’. Meni se nije išlo, ali supruga Sandra kaže: ’Mogao bi ponekad i na nas da misliš, da i mi malo osetimo sunce’. Nama se ćerka Anđela rodila u Beogradu, a sin Filip u Dandiju gde je kiša padala svakih 10 minuta. Sletim ja u Atinu, na aerodromu više od hiljadu navijača. Skaču na mene, pevaju… skačem i ja, šta ću. Oni imaju tu foru, nameste ti doček i ti hteo, ne hteo, moraš da potpišeš. Rekao sam Šefku: ’OK, dajte mi isti ugovor koji sam imao u Kristal Palasu i nema problema’. Ali sam rekao Sandri da ću teško izdržati do kraja, nije to moj mentalitet. Tako je i bilo”.

Šefko?

“Tako zovem Tumbu. Pa bio je mlađan momak kada nas je preuzeo u prvom timu Partizana. Vezani smo i familijarno. Njegova ćerka Tadža je bila dete kada smo zajedno išli na more. To je najluđa priča. Trkamo se Šefko, Brna i ja u bazenu, ko je brži. A nijedan od nas ne zna da pliva (SMEH). I onda Šefko krade sa strane, pa kao pobedio”.

Kandidati iz AEK-a:
Golman: Vasilios Karajanis, Ilijas Atmacidis, Hrizostomos Mihailidis;
Odbrana: Trajanos Delas, Nikolaos Kostenoglu, Janis Kalicakis, Jorgos Pasios, Davide Beloti, Mihalis Kapsis, Mihalis Kasapis, Vajos Karajanis;
Vezni red: Branko Milovanović, Čaris Kopicis, Jorgos Kavazis, Dimitrios Markos, Akis Zikos, Milen Petkov, Hristos Maladenis, Arnar Gretarson, Evripidis Kacavos, Pablo Kantero, Vasilios Lakis, Toni Savevski, Sotiris Konstantinidis, Dragan Ćirić, Vladimir Matijašević;
Napad: Nenad Bjeković, Demis Nikolaidis, Ilijas Anastasakos, Jorgos Kavazis.


TOP 11 – Dragan ĆIRIĆ (vezni red)

“Kad je stigao iz Barse, nije znao šta ga je snašlo. Tamo luksuz, hoteli sa 6 zvezdica… ovde nema ni zavesa, a kamoli klima uređaja. Sedi Ćira ispred hotela i vrti glavom. Ja mu kažem ’Ćiki, ne sekiraj se, večeras kad probaš karpusi, biće ti lakše’. On sad očekuje čudo za večeru, a stiže lubenica. Eto, to ti je karpusi (smeh). Posle se prilagodio. On i Beli su uživali u Atini. Ćira je izuzetno inteligentan momak. Ćuti, ćuti, ali kad kaže, to je i pametno i mudro. Šteta je što nismo duže igrali zajedno. Ni u AEK-u, ni u Partizanu. Da je imao više strpljenja i da se više interesovao za fudbal, napravio bi vrhunsku karijeru. On je jedan od tih virtuoza koji bi i u modernom fudbalu činio čuda sa loptom“.

Dragan Ćirić

IZVOR: MN PRESS/ARHIVA



HARTS 1999 – 2001

Bio je u pravu. Sedam mečeva u prvenstvu, pet u kupu i već se našao na izlaznim vratima AEK-a.

“Izgubili smo od Panioniosa i Šefko kaže ’beži, šupalj čamac’. Iskoristio sam priliku između dva meča sa Monakom i vratio se u Škotsku. Harts je platio pola miliona funti, a ja sam dobio iste uslove kao u Atini. Oni su i tada bili jedini tim kome je povremeno uspevalo da se ušunjaju blizu Rendžersa i Seltika. Osvojili su kup sezonu pre toga i rešili su da odreše kesu. Doveli su Finca Antija Nijemija, kapitena slovačke reprezentacije Tomačeka, Ficroja Simsona sa Jamajke, Gordona Djurija… preforsirali su budžet, ali nismo dogurali dalje od trećeg mesta u prvenstvu”.


Kandidati iz Hartsa:
Golmani: Žil Ruset, Rodi MekKenzi, Skot Strang, Rodžer Valer;
Odbrana: Stiven Prisli, Geri Nejsmit, Kevin Džejms, Pol Riči, Grent Marej, Rob MekKinon, Fabijan Leklerk, Robi Horn, Keni Milne, Bob Klajd, Robi Nelson, Krejg Findli, Daren Goldi, Ostin MekKan, Kevin MekKena, Anton Smit, Beri Smit, Džon Noks, Pol Parkin;
Vezni red: Geri Lok, Stiv Fulton, Kolin Kameron, Tomas Flogel, Li Mejkel, Ficroj Simson, Laf Dženkinson, Huanho, Robert Tomašek, Skot Severin, Kris Onil, Alisdejr Grejem, Stiven Odonel, Anti Nijemi;
Napad: Geri Mek Svegan, Stefan Adam, Daren Džekson, Geri Vels, Endi Kirk, Grejem Vir, Gordon Djuri

TOP 11 – Stiven PRESLI (odbrana)

Zvao sam ga ’Elvis’. Kada sam ja došao u Rendžers, njega su poslali u Dandi. Čuvao me je na prekidima i imao je ogroman respekt prema meni. Posle ja stižem u Harts, on je kapiten i apsolutni lider tima iz Edinburga. Pravi onaj škotski karakter. Sredom nije jeo ništa, da bi bio fit. A ja na bifteku i piletini. Stalno sam mu govorio da to što gladuje, ne znači da će ga lopta bolje slušati. Šalio sam se: ’Elvise, moraš da podmažeš krampone brašnom da bi bili mekši’. Čujemo se i dan danas. Bio je u trener u Falkirku, pa u Koventriju i Flitvud Taunu… posle je otišao u Pafos sa Kipra i sada se vratio u Englesku i preuzeo trećeligaški Karlajl junajted”.


“ZLATNI ČILEANCI”

Legendarna priča i čuveno pitanje: dokle bi dogurali da nije bilo rata.

„Nikada nećemo saznati. Ideja je bila da nas polako uvode u A tim. Robi (Prosinečki) i (Robert) Jarni su išli na Svetsko prvenstvo u Italiju. Trebalo je da stasamo i budemo okosnica jugoslovensog fudbala. Šteta, velika šteta. Sa druge strane, dobili smo priliku da sa 22 godine odemo van zemlje i napravimo sjajne karijere. Ostali smo bliski. Ja sam u kontaktu sa svima. Jarni je dole u Indiji, pokušava da se dokaže kao trenerCenim ga i poštujem, bez obzira na eksces sa mojim kumom na Maksimiru“.

Ko bi drugi mogao da ih izmiri, osim Gordana Petrića.

Pokušavao sam par puta, ali su mi obojica stavili do znanja da je to sve u redu i da nema potrebe da se sastaju. Nisam stekao utisak da je neko od njih i dalje ljut. Iako je Batica Jarniju veoma zamerio, to je tačno. Bili su drugari, klupske kolege u Juventusu i Robert je sigurno znao kakvu će reakciju da izazove. Sa Bobanom se često čujem telefonom. Kada sam završio profi licencu i prolazio autom kroz Zagreb, pozvao sam Mirka Jozića na piće i zatražio savet kako da napredujem u trenerskom poslu. Baš se iznenadio, sreli smo se i srdačno ispričali. Žao mi je što on i Fazlagić nisu bili na promocija filma u Beogradu. Ostavili su obojica veliki pečat na naše karijere”.

Kandidati iz ’čileanske generacije’:
Golman: Dragoje Leković;
Odbrana: Robert Jarni, Dubravko Pavličić, Igor Štimac, Milan Pavlović, Slavoljub Janković, Pero Škorić, Slaviša Đurković;
Vezni red: Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Branko Brnović, Ranko Zirojević, Dejan Antonić;
Napad: Davor Šuker, Predrag Mijatović, Zoran Mijucić


TOP 11 – Dragoje LEKOVIĆ (golman)

“Moj porodični prijatelj. Pravi laf. Ljudi ne znaju da je i on bio na pragu prelaska u Partizan. Ali, rekli su mu nešto što nikako nisu smeli da mu kažu. I on, kao i svaki Crnogorac, srpski Crnogorac, nije hteo da pređe preko toga i transfer je propao. Odlično smo se slagali na terenu. Ja pitam: ’Garela, šta da radim?’. A Jegulja kaže: ’Viđi Gordane, ti samo ovo što ide ka tebi, a ovo iza prepušti majstoru’. Družili smo se i u mladoj reprezentaciji, tu smo sa Čabrom bili drugi u Evropi. Mijat, Jokan, Brna, Jegulja, Siniša Mihajlović… ja ih okupim i kažem ’momci, sve vas dovodim u Partizan, izlazimo na jug i stadion u transu’. Posle toga, svi dođoše u Partizan… osim Mihe… i svi igraju kod Miloša Milutinovića, a ja rezerva. Pa čekaj, je l’ ima to smisla? (smeh)“.

gordan petrić

IZVOR: MN PRESS


REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 1989 – 1997

Debitovao je protiv Grčke u pobedi od 3:0, zamenivši Dragoljuba Brnovića.

“Više se sećam one protiv Čeha, kod Toplaka u olimpijskoj reprezentaciji. To je bilo moje prvo pojavljivanje među seniorima. Spasa i ja smo bili jedini igrači Druge lige na spisku i ja mu kažem ’zagrevaj se, sto posto ulaziš prvi’. On ne veruje. Posle kad je ušao, mi u napad, on tera nazad. Da bi se zagrejao. A to protiv Grka je bilo kod Osima. Neka pripremna za Mundijal u Italiji”.

Baš kao i ona na Vembliju protiv Engleske.

“Eto, neki celog života igraju fudbal i nijednom ne istrče na Vembli. A ja već u drugoj utakmici za državni tim. Kažu slučajno. Kod mene ništa nije slučajno. Igrali smo dan pre toga na Milvolu protiv mlade reprezentacije Engleske. Za njih Jan Rajt, Dejvid Rokastl, Toni Adams… to samo ukrštaju, ne znaš koga da juriš. Naš gol je bio na suprotnoj strani od svlačionice i kada se završila utakmice trebalo mi je 15 minuta da došetam do tunela. Hteo sam da se srušim od umora. Tada sam prvi put video da služe mleko posle meča. Pijem ono mleko, Čabra viče: ’Bravo, momci’, a meni samo zuji u ušima”.

A dan kasnije još teži ispit.

“Osim je par nas iz mlade stavio na klupu A tima, za slučaj da mu zatreba neka alternativa u toku utakmice. Stari Vembli, pune tribine, sve se trese od euforije. Izlaze Šilton, Parker, Pirs, Tomas, Voker, Bučer, Robson, Bul, Lineker, Vodl… Onaj Bučer, kapiten, kao od stene odvaljen, okupio ceo tim, skipuju i urlaju ’niko nama na Vembliju ne sme lekcije da čita’. Da se naježiš. Kao kaznena ekspedicija. Ali nismo odigrali loše. Škoro je dao gol, ali je Brajan Robson dva puta matirao Ivkovića i Englezi su slavili sa 2:1. Zamenio sam Spasu i odigrao poslednjih desetak minuta”.

Potom pauza i povratak u nacionalni tim kod Slobodana Santrača.

“To je bio neki ’Koreja kup’, dobili smo Ganu 3:1 i remizirali sa Egiptom. Ali već je bila oformljena ekipa. Sani je pomerio Mihu sa beka na centarhalfa, jer je ovaj kod Eriksona u Laciju pokazao da se fenomenalno snalazi na toj poziciji. Drugi štoper je bio Đuka i Savelja je ulazio kao prva zamena. Sve se znalo i nije bilo ljutnje. Ja nisam više dobijao poziv i to je pošteno. Nikada nikome nisam zamerio”.

Kandidati iz A reprezentacije Jugoslavije:
Golmani: Tomislav Ivković, Dragoje Leković, Ivica Kralj;
Odbrana: Zoran Vujović, Dragoljub Brnović, Predrag Spasić, Budimir Vujačić, Davor Jozić, Vujadin Stanojković, Zoran Vulić, Faruk Hadžibegić, Zoran Mirković, Niša Saveljić, Miroslav Đukić, Željko Petrović, Vuk Rašović;
Vezni red: Robert Prosinečki, Branko Brnović, Dragan Stojković, Safet Sušić, Toni Savevski, Slaviša Jokanović, Albert Nađ, Nenad Maslovar, Ljubinko Drulović;
Napad: Darko Pančev, Dragan Jakovljević, Radmilo Mihajlović, Haris Škoro, Darko Kovačević, Rade Bogdanović.

TOP 11 – Slaviša JOKANOVIĆ (vezni red)

“Amaterska reprezentacija ide u Bugarsku, ja kapiten, Čabroni (Ivan Čabrinović, op.aut) mi dao traku… i među putnicima, taj mali iz Novog Sada. Tu se mi upoznajemo, postajemo prijatelji, kasnije braća i kumovi. Eto, imam dva kuma u ekipi. Malo zbog protekcije, više zbog fudbalskih kvaliteta. Nije mi bilo čudno kada je otišao u Katar. Fudbal je postao veliki biznis. On je posle Fulama imao nekoliko ponuda iz Engleske, ali nije se dogovorio. Iskoristio je trenutak i potpisao za Al-Garafu. Pošteno. On će sigurno za godinu dana ponovo biti na ostrvu. Kao što se i Slaven Bilić vratio iz Emirata u WBA. Jokan je veliko ime u engleskom fudbalu, dva puta je ulazio iz Čempionšipa u Premijer ligu, a to je fantastičan podvig. U toj ligi, moraš iz 10 utakmica da uzmeš 30 bobova da bi ostao u vrhu tabele”.

TOP 11 – Ljubiša RANKOVIĆ (vezni red)

“Pošto mi fali jedan igrač, a niste mi uzeli u obzir klub u kojem sam završio karijeru. Sičuan, Kina. Tu me je Petko takođe preporučio.  Hvala čika Ilija. Ekipa koja ne ispada iz lige, rasterećeno. 20.000 ljudi čeka da pređe preko pešačkog prelaza. Nema šansi jednog istog čoveka da sretneš dva puta. Kinezi u tom trenutku još uvek zeleni za fudbal. Na strani nismo dobili nijednom. Dodaš levom beku, on iz čista mira izbaci u aut. Ja da poludim. Džina sam zatekao tamo, zajedno sa Goranom Milovanovićem”.

Neka anegdota…

“Imali smo zanimljivu scenu na aerodromu, kada smo se tokom neke pauze vraćali za Beograd. Ja sam sa britanskim pasošem prošao kontrolu, njega su zaustavili i rekli mu da mora da prespava na gejtu. On se uspaničio… šta će, gde će… ja mu kažem ’opusti se, ja ću ostati sa tobom’. Zaspimo na klupi i oko 3 iza ponoći, čujem neku cokulu kako lupa o pod. Granični policajac. Pogleda Džinov pasoš, sve je u redu. Pogleda moj i kaže ’šta ćeš ti tu’. Priveli su me, proveravali potpis… jedva sam im objasnio da sam zbog druga ostao na aerodromu”.

gordan petrić, goran vasilijević, derbi

IZVOR: MN PRESS/ARHIVA



Kandidati za trenera:
Velimir Ciga Đorđević, Ilija Petković, Nenad Bjeković, Miloš Milutinović, Ivica Osim, Ljubiša Tumbaković, Ivan Golac, Bili Kirkvud, Volter Smit, Dik Advokat, Teri Venejbls, Stiv Kopel, Džim Džefris, Piter Hjuston, Krejg Levejn, Mirko Jozić, Ivica Osim, Slobodan Santrač.

TOP 11 – Ilija PETKOVIĆ (trener)

“Čovek koji je najviše doprineo da ja zauzmem mesto u čileanskoj ekspediciji. Miljanić je njega i Luku Peruzovića kao trenere stažiste priključio stručnom štabu omladinske reprezentacije. Petko me je preporučio Joziću i Fazlagiću, jer u tom trenutku niko nije znao za mene. Možda samo Pera Ćosić koji je vršio selekciju igrača za Beograd i Srbiju. Od svih tih trenera sa kojima sam sarađivao, sedmorica su obavljala selektorske funkcije tokom karijere. I svi oni zaslužuju da se nađu u užem izboru. Čika Iva i Moca nisu bili selektori, ali su imali neke druge kvalitete. Ipak, Petko je nešto posebno i sa njim i dan danas provodim mnogo vremena zajedno”.

Mojih TOP 11 – Gordan PETRIĆ:

Leković – Mirković, Serpak, Presli – Jokanović, Ćurčić (Lombardo), Ranković, Gaskojn, Ćirić – Bruster,
Mijatović. Trener: Ilija Petković.

Sa ovim timom, mogu bilo kome na crtu. Nagovoriću Baticu Mirkovića da bude sledeći učesnik u vašoj rubrici, pa da vidimo ko je jači. Ako hoće, možemo i na plej-stejšnu da odmerimo snage“.

Gordan Petrić

IZVOR: MONDO/NEBOJŠA PETROVIĆ

Tekst preuzet sa portala Mondo

Jedan komentar

Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *