Strahinja Gavrilović je krilni centar. To mu je prirodna pozicija. Ali, nije mnogo vremena ove sezone proveo igrajući na njoj. U prvom delu često je bio „petica“, na leđima nosio fizički jače i veće centre od sebe, „rvao“ se sa Majklom Odžom, Andrijom Stipanovićem, pa i Urošem Lukovićem. S obzirom na sve, nije to loše izgledalo.
A onda je protiv Igokee bio u startnoj petorci. I to – trojka! Da bi to moglo da postane praksa, videlo se i u sledećem kolu. Protiv Cibone je bio samo krilo. Često ulazio kao zamena Vanji Marinkoviću…
I nije to stvorilo nikakvu konfuziju kod njega. Naprotiv.
– Šta god kaže trener, moje je da dam sve od sebe i obavim to – uzvratio je na celu pričuGavrilović. Nije želeo da od toga pravi nekakvo herojsko delo. Jer – njegovo je da radi šta se od njega traži.
Ipak…
– Tačno je da sam sezonu počeo kao trojka, više četvorka, pa sam onda prebačen na peticu jer smo imali nedostatak visine u igri – podsetio je mladi Kragujevčanin.
Dodao je:
– Sada je došao Đorđe Gagić i sve funkcioniše mnogo bolje na poziciji pet.
Sada je deficit na krilu.
– Marko Čakarević i Mahajlo Andrić su trenutno povređeni i sada sam ja na trojci. Znao sam koji mi je zadatak i trudio sam se da to obavim.
Konkretno protiv Cibone, zadatak je bio…
– NJihove trojke su veoma dobre, pre svega jer traže igru na niskom postu, ispod koša, posebno Marko Tomas koji je preiskusan, igrao je i Evroligu. Znao sam sa čim treba da se nosim, šta je moj zadatak, pokušao sam da to obavim na najboljem mogućem nivou. Stvarno sam dao sve od sebe.
Da je zaista sve obavio kako je trebalo, svedočili su i stalni aplauzi trenera i podrška klupe kada god bi izašao iz igre. I to ne samo za igru u odbrani. Posebne pohvale dobio je za dva sjajna utrčavanja po čeonoj liniji, početkom drugog poluvremena, kada je Partizan hvatao zalet i počinjao da pravi seriju.
– Trudio sam se i da čitam odbranu, da vidim kao se oni ponašaju. Znam da Najdžel Vilijams-Gos uvek sve vidi i daje odlične pasove. Verujem našim plejmejkerima. Samo je potrebno da pratim igru i sve će doći na svoje mesto.
Atmosfera je bila sjajna i ona ga je ponela. Čini se po prvi put ove sezone, dozvolio je i da emocije izađu iz njega. Baš posle jednog od tih protrčavanja koje je završio poenima, strašnim uzvikom i širom raširenih ruku, pozvao je i publiku da pojača buku za neki decibel.
– Povukla me ta velika želja – dodao je Gavrilović.
Nešto posebno…
– Način kako smo igrali u odbrani i kada kao tim svi zajedno nešto dobro uradimo… To mi daje snagu. I to me protiv Cibone držalo na nogama sve vreme.
I sve je samo „izašlo“ iz njega.
– Moralo je da izađe u nekom trenutku – kaže uz osmeh krilo Partizana.
Deluje i da se konačno opustio, u odnosu na stegnutost s početka sezone. Na tu konstataciju, Gavrilović je rekao:
– Paaa, jesam! Ranije sam pričao da će sve to leći na svoje. Evo, vidite, i da primamo mnogo manje koševa. Tim je kompletiran, upoznali smo se, dobro se trenira. Kad dobro treniraš, lako je igrati utakmice. Atmosfera je dobra… To i meni godi – zaključio je Gavrilović.
U sledećem kolu čeka nas večiti derbi. Partizan ide u goste Crvenoj zvezdi.
– Znamo kakvom protivniku gostujemo, to je derbi. Igramo pred njihovom publikom. Imamo nedelju dana da se pripremimo za to – kratko je rekao Gavrilović.
