Partizan u Valjevu pokazao oba lica: panika pre pauze, pesma posle izmena

Pet golova i prolaz u osminu finala Mozzart Bet Kupa Srbije zvuče kao posao obavljen bez problema. Nisu. Partizan je u Valjevu protiv trećeligaša Budućnost Krušik prvih 45 minuta – gubio. Tek posle izmena na poluvremenu i uvođenja Žea, Čumića i Samsona, crno-beli su za pet minuta okrenuli rezultat i na kraju slavili 5:1. Rezultat čuva ozbiljnost takmičenja, ali ono što se videlo pre pauze nije se moglo sakriti ni iza četiri gola razlike.

Prvih 45 minuta: trećeligaš, težak teren i previše nervoze

Dovoljno je bilo da se lopta zakotrlja s centra pa da Partizan primi gol. U 4. minutu Aleksić je iskoristio konfuziju u odbrani crno-belih i doveo domaćina u vođstvo. Ono što je sledilo nije bilo iznenađenje za one koji su gledali meč u Nišu pre desetak dana. Kada Partizanu počne da gori pod nogama, tim gubi prisebnost i počinje da igra kao da je svaki dodir opterećenje.

Loš teren je samo pojačao sliku. Trio Baba, Zeković, Vukotić u sredini terena nije uspeo da skupi ni pet tačnih dodavanja u nizu, lopta nije slušala većinu igrača, a oni koji nisu imali iskustvo sa „zelenim tepisima“ niže kategorije mučili su se vidno. Budućnost je pritom pametno čitala utakmicu – znali su igrači trećeligaša da je Partizan najranjiviji po bokovima i tu su gađali iz svake kontre.

Zicere nije krila ni tabela, ni rang

Teško je pronaći blažu formulaciju: Partizan je u prvom poluvremenu imao i kolosalne prilike, i nije ih iskoristio. Milan Vukotić, igrač kome igra po teškim terenima nije nepoznata, promašio je dva zicera iz srca šesnaesterca – u drugom slučaju je pogodio i stativu. Taj podatak sam po sebi dovoljno govori o atmosferi: tim favorita promašuje iz pet metara protiv trećeligaša, i to ne jednom.

Nije problem što se promašuje. Problem je što su promašaji dolazili baš u trenutku kada je timu najviše trebao gol koji skida teret s ramena.

Tri izmene koje su u pet minuta promenile utakmicu

Aleksandar Stanojević je na kraju prvog poluvremena video da đavo više nije za šalu. Na teren su u nastavku ušli Že, Čumić i Samson i slika se promenila brže nego što je iko mogao da očekuje. Od 52. do 57. minuta Partizan je postigao tri gola – Že, pa Zubairu, pa Kojzek – i utakmica je ušla u mirne vode. Stefan Mitrović je glavom na centaršut Vukotića postavio 4:1, a Čumić je u 90. zaokružio na 5:1.

Pet minuta preokreta ne briše 45 minuta panike, ali govori nešto što Stanojević verovatno ne želi da priča naglas: klupa je u ovom trenutku delovala svežije i hrabrije od početne postave. To je i vest i problem u istoj rečenici.

Prolaz koji donosi mir, ali ne i mirnu savest

Posle debakla u Superligi i ispadanja sa evropske scene, Partizanu je prolaz dalje u Kupu bio nužan – ne zbog trofeja, nego zbog kiseonika. U tom smislu, Valjevo je obavilo posao. Pet golova u drugom poluvremenu daju i pojedincima materijal da dišu, a treneru nešto o čemu može da priča na konferenciji.

Ipak, obrazac koji se ponavlja ovih meseci ostaje. Kada Partizan primi prvi gol, ekipa ne reaguje kao ekipa koja zna da je bolja – reaguje kao ekipa koja čeka da ne bude još gore. To je psihološki problem, i neće ga rešiti ni Že ni Čumić svake druge subote. Prolaz u osminu finala jeste dobra vest. Dokaz da je Partizan izašao iz krize – nije.

VolimPartizan.rs