Moja istina o svemu!

Ne znam zašto se podigla frka u medijima povodom mog statusa. Rastali smo se na ljudski način. Čak mi je Iliev rekao da to što se pojavilo po novinama uopšte nije tako rekao. Netačne su i insinuacije da nisam hteo da treniram. Ljudi, otkako je Ivan Tomić došao za šefa sturke nisam propustio nijedan treninga. Zovite ga, pitajte.

Uoči tog treninga Tomić mi rekao da idem kod Vazure, da se dogovorimo oko odlaska.. Nije uopšte bilo reči o tome da neću da mu se stavim na raspolaganje. Mogu to da potvrde moji doskorašnji saigrači, kao i vaše kolege novinari, koje su prisustvovale pripremama u Poljskoj. U svakom slučaju, iza svega se krije moja želja da odem. Predočio sam je Ilievu pre mesec dana.

Kad sam tražio da idem, Iliev i Vazura su mi rekli da je to moguće samo ako donesem ponudu. Tražili su velike pare za obeštećenje, na šta sam im objasno da je to što oni traže nemoguće za beka koji ima 29 godina. Nijedne ružne reči ili pogleda ispod oka nije bilo, obojica su mi rekli da sam igrao odlično i dao mnogo Partizanu

Posle finala Kupa u Gornjem Milanovcu prelomio sam da odlazim iz kluba. Nisam osetio podršku kao dotad. Sve do te utakmice sa Javorom bio sam standardan. Samo da se zna: nikad nisam dizao frku ili se suprotstavljao odlukama trenera. Ne odlazim zbog toga. Isto tako, ne odlazim ni zbog Vulićevića. Dobar je igrač. Momak, takođe. Prosto, video sam da me nema u planovima..

Svakom fudbaleru se nekad desi da mu „padne šećer“. Na prvo zagrevanje sam otišao, ali sam osetio mučninu, pa sam potražio pomoć doktora koji me je stabilizovao. Iliev je to proverio i kod lekara Ilije Rosića i kondicionog trenera Miše Filipovića. Profesionalac sam, nikad ne bih sebi dozvolio tako nešto.

Verujem da niko u Partizanu ne može ništa loše da kaže za mene. Ni ja za klub i ljude u njemu. Pomogli su mi, jer sam se vratio u život, ponovo zaigrao posle šest meseci pauze, zaslužio poziv u reprezentaciju Bugarske… Ovde sam osvojio titulu, kup i igrao grupnu fazu Lige Evrope, ali moj najveći trofej je što sam u Partizanu stekao prijatelje. Za ceo život. Imao sam sjajan odnos i sa navijačima. Odlazim kao veliki Grobar

Na kraju sam oprostio i neke dugove, jer i kad sam dolazio rekao sam da nisam u Partizanu da bih zaradio, nego da se vratim u fudbalski život. Zato se nisam bunio što sam imao između dva i tri puta manju platu od svih ostalih stranaca. Tačno je da mi je klub zimus, kad smo produžili ugovor, duplirao primanja. Meni to nije bilo važno. Ovde sam stekao prijatelje za ceo život. Siguran sam da momci iz ekipe u meni vide istog takvog