Rade Zagorac je u opširnom razgovoru za Mozzart Sport, povodom projekta “Belgrade Summer League” koji je pokrenuo sa prijateljima još 2019. godine, otvorio i dve teme koje poslednjih nedelja najviše tresu crno-beli deo košarkaške javnosti: reizbor Ostoje Mijailovića i atmosferu u Partizanu nakon odlaska Željka Obradovića. Bivši igrač i kapiten našeg kluba nije se krio iza fraza. Stao je iza predsednika, ali je i jasno rekao šta misli da bi uprava morala da uradi prema navijačima.
Zašto Zagorac smatra reizbor “jedinim rezonskim potezom”
Zagorac je svoj stav o Mijailoviću uokvirio ličnim iskustvom iz četvorogodišnjeg boravka u Partizanu, uz jasnu ogradu da nema interes da brani bilo koga.
“Više puta sam javno rekao da su moja iskustva saradnje sa Ostojom tokom mog četvorogodišnjeg boravka u Partizanu pozitivna. Mislim da je stvari koje je trebalo da uradi kao predsednik jednog košarkaškog kluba uradio dosta dobro. Klub je rastao iz godine u godinu.”
Suštinski argument, međutim, nije sentimentalan nego administrativno-finansijski. Zagorac tvrdi da je Partizanu ponuđena trajna evroligaška licenca, i to pod povoljnijim uslovima od onih koje su dobila druga dva kluba, pa ulazak u mesece predsedničke kampanje smatra luksuzom koji klub sebi ne može da priušti.
“Partizan, po mojoj proceni, nije u situaciji da naredna dva ili tri meseca provede u predsedničkoj kampanji i da troši trenutnu energiju i resurse na to pitanje.”
Scenario koji opisuje je neugodan: ako Partizan propusti ovu priliku, Crvena zvezda i Dubai bi mogli da operišu sa trajnim licencama i budžetima koje crno-beli, van Evrolige, teško mogu da isprate. Odatle i njegova ocena da je reizbor “jedini rezonski potez”.
Ovo je argument koji zaslužuje da se čuje. Nije emotivan, nije PR, nije napad na drugu stranu. Problem je što navijački deo priče ne funkcioniše samo kroz tabelu prihoda i rashoda.
Skupština, Veličković, Tepić i tišina koja smeta
Deo navijača negodovao je zbog same procedure, kao i zbog toga što su za reizbor glasali bivši asovi iz Skupštine, uključujući Novicu Veličkovića i Milenka Tepića. Zagorac je i tu bio direktan.
“Skupštinu Partizana čini 31 član, od kojih je velika većina na određeni način mnogo pružila Partizanu kroz istoriju. Ukoliko su svi ti ljudi jednoglasno bili za tu odluku, ja zaista ne mogu da razumem negodovanje određenog broja navijača.”
Dodao je i detalj koji se u javnoj raspravi često gubi: predstavnik navijača u Skupštini nije glasao protiv, već je bio uzdržan, upravo zato što je razumeo složenost trenutka.
Argument je legitiman, ali ima i drugo lice. Jednoglasnost u Skupštini i jednoglasnost tribina nisu ista stvar, i upravo tu nastaje jaz koji Zagorac posredno priznaje.
Posle Obradovića: poziv na “raščišćavanje vazduha”
Najzanimljiviji deo intervjua je onaj u kome Zagorac otvara temu Željka Obradovića i atmosfere koja je od tada ostala oko kluba. Tu nema zatvaranja očiju.
“Voleo bih da se malo raščisti vazduh i da se povede, ukoliko je to moguće, konstruktivna diskusija između predsednika i navijača, gde bi se tačno reklo šta je to što se zamera predsedniku Partizana nakon Željkovog odlaska.”
Zagorac podseća i da je Obradović sam inicirao odlazak kada je procenio da ekipa više ne prati njegove zamisli, te da je taj rastanak “naštetio apsolutno svima”. Smeta mu, kaže, što su mnoge stvari ostale “u magli” i što se stvorio narativ koji može samo da šteti klubu.
Istovremeno, ocenjuje da je Partizan ove sezone sastavio zanimljiv tim sa dobrim trenerom i upozorava na opasnost da se tenzija sa tribina prelije na svlačionicu.
Teško je ne primetiti obrazac. Zagorac u istom razgovoru brani upravu i poziva je na dijalog, a to su dve strane iste medalje. Ako je reizbor zaista jedini razuman potez, onda je razgovor sa navijačima prvi logičan korak posle njega, a ne luksuz koji se odlaže do sledeće krize.
Belgrade Summer League kao kontekst, ne tema
Ostatak intervjua Zagorac je posvetio projektu “Belgrade Summer League”, letnjoj ligi koju je sa Radovanom Đokovićem, Milošem Lazićem i grupom prijatelja pokrenuo 2019. godine kao mesto za sparing van sezone. Kroz okupljanja su, kaže, prošli Nikola Kalinić, Vladimir Lučić, Boban Marjanović, Danilo Anđušić, Nikola Jović, a verovatno su uticala i na odluku njegovog kuma Nikole Jankovića da se vrati profesionalnoj košarci u Metalcu. Za crno-belu priču, međutim, važnije je ono što je Zagorac rekao o klubu.
Njegova poruka, kada se izvuče iz svih uljudnih fraza, zapravo je dvostruka: uprava je u ovom trenutku dobila prostor zbog licence, ali ga mora opravdati prvo razgovorom, pa tek onda rezultatima. Ako Mijailović zaista posle prijave za trajnu licencu razmišlja o odlasku, kako Zagorac nagoveštava, onda ovaj reizbor nije kraj priče, nego početak njenog najtežeg poglavlja.
