Đoan Penjaroja je pre šest meseci bio čovek kojeg Grobari nisu želeli ni da vide, kamoli da mu izgovore ime. Sada mu 15.000 ljudi tapše u Beogradskoj areni, a on sam kaže da ga je to iznenadilo više nego bilo šta u karijeri. Taj preokret nije došao slučajno i nije došao preko noći — došao je zato što je Katalonac uradio nešto što se u Partizanu retko viđa: priznao je da nije došao da zameni legendu, nego da radi svoj posao, i onda je taj posao zaista radio, dan po dan, utakmicu po utakmicu. Sada, posle prvog poraza u Evroligi od Reala u Madridu i pred najtežim delom oktobra koji čeka crno-bele, te reči zvuče važnije nego ikada.
Kako je Penjaroja u Partizanu preokrenuo odnos sa Grobarima
Kada je prošlog decembra stigao u Beograd, španska Marka je njegov dolazak nazvala „samoubilačkom misijom”. I nisu bili daleko od istine. Penjaroja je dolazio na mesto Željka Obradovića, čoveka koji je za navijače Partizana mnogo više od trenera — on je institucija. Svaki potez novog šefa struke gledao se kroz prizmu odlaska legende, a prvi meseci nisu pomagali: rezultati su bili loši, atmosfera teška, jaz između ekipe i tribina ogroman.
„Zatekao sam tim koji se mučio, postojao je veliki jaz između ekipe i navijača, a tim nije igrao dobro”, rekao je Penjaroja u razgovoru za Marku. Ali onda je uradio nešto što se u Partizanu ne dešava često — nije krivio prethodnika, nije obećavao nemoguće, nije prodavao maglu. „Nisam otišao tamo da zamenim Željka. Otišao sam da radim svoj posao.”
Rezultati su počeli da stižu. Ekipa se ujedinila. A onda je došla utakmica protiv Armanija u Beogradskoj areni, kada je 15.000 Grobara ustalo i aplaudiralo treneru kojeg su pola godine ranije ignorisali. „To je znak da radite prave stvari ili da postoji poštovanje prema treneru, što danas nije baš uobičajeno”, konstatovao je Katalonac.
Partizan je imao trenere koji su obećavali više nego što su mogli da isporuče. Penjaroja radi obrnuto — govori manje, a isporučuje više, i upravo zato mu navijači veruju.
Partizanov kadar je najkraći u Evroligi, a oktobar ne prašta
Međutim, ovacije ne popunjavaju rotaciju. Penjaroja je u istom razgovoru izneo podatak koji bi trebalo da bude na naslovnim stranama svakog sportskog medija u Srbiji: Partizan ima jedan od najkraćih kadrova u celoj Evroligi. Derek Vilis i Lamar Stivens su van stroja, opcija na klupi je malo, a raspored koji sledi je brutalan — sedam utakmica u dve nedelje.
„Ako ne igramo sa gotovo sto posto mogućnosti, teško možemo da se nosimo sa konkurencijom u Evroligi i istovremeno igramo u ABA ligi”, rekao je španski stručnjak. Ovo nije defetizam. Ovo je skoro prvi put da neko iz stručnog štaba Partizana javno govori istinu umesto da se pravi da je sve pod kontrolom.
Poraz od Reala u Madridu — 86:76, deseti uzastopni od Kraljevskog kluba — pokazao je upravo tu ranjivost. Partizan je imao energiju, imao je borbenost, imao je Džonsa koji je vukao povratak sa minus devetnaest, ali kada je trebalo da se prelomi utakmica, kratka rotacija i umor su uzeli danak. Tri pobede na startu Evrolige su i dalje spektakularan rezultat, ali oktobar neće pitati za septembarske zasluge.
Šta Penjaroja zapravo traži od navijača Partizana
Ono što je najzanimljivije u Penjarojinom razgovoru za Marku jeste koliko dobro razume mentalitet Grobara. „Navijači vole Partizan kada vide posvećenost, timski rad i ponos prilikom nošenja tog dresa”, rekao je, i dodao da su mu od prvog dana jasno stavili do znanja da žele da vide posvećen tim, ne individualne zvezde.
To je ključna poruka pred Panatinaikos i ostatak oktobra. Partizan neće pobeđivati svaku utakmicu — sa ovim kadrom to je matematički nemoguće. Ali ono što može da ponudi jeste borba do poslednjeg daha, upravo ono što su Grobari prepoznali i nagradili ovacijama. Penjaroja ne traži slepu veru. Traži strpljenje zasnovano na onome što ekipa pokazuje na terenu.
„Isto tako, svesni smo i da smo bolji nego što mnogi misle”, dodao je. I u tome je cela poenta. Ovaj Partizan nije savršen, ali je konačno iskren — i prema sebi i prema navijačima. A to je osnova na kojoj se gradi nešto trajnije od jedne euforične jeseni.
Partizan ulazi u najteži deo oktobra sa skorom 3-1 u Evroligi, ali i sa kadrom koji je tanji nego što bi iko želeo. Penjaroja je otvoreno rekao da bez gotovo sto posto napora nemaju šansu protiv konkurencije — rečenica koju treneri u ovom klubu obično izbegavaju jer zvuči kao izgovor. Grobari su mu do sada verovali jer su videli borbu, ne savršenstvo, i to je osnova koja drži. Ono što me stvarno zanima, a na šta nemam odgovor, jeste da li će ta veza izdržati prvu ozbiljniju krizu, jer sa ovim kadrom i ovim rasporedom to nije pitanje „ako”, nego „kada”.
