Oproštaj od Partizana uz titulu
Kao 20-godišnjak, Radomir Antić je iz užičke Slobode prešao u Partizan, među crno-belima je ostao osam sezona. Nije otišao bez trofeja, uspeo je da osvoji prvu titulu pred selidbu u Fenerbahče.
U šampionskoj 1975/76, pod komandom trenera Kaloperovića, Antić je odigrao sedam utakmica i dao jedan gol. Radovao se trofeju zajedno sa Ivančevićem, Golcem, Stojkovićem, Zavišićem, Kunovcem, Vukotićem, Bjekovićem…
Za Partizan je, računajući i prijateljske mečeve, odigrao 388 utakmica i postigao 25 golova. Zabeležio je 181 u prvenstvu SFRJ kao fudbaler crno-belih.
Lutonu doneo opstanak
Proveo je Radomir Antić po dve sezone u Fenerbahčeu i španskoj Saragosi, a najlepše internacionalne dane proveo u Engleskoj. Ušao je u istoriju Lutona kao strelac gola koji je doneo opstanak u ligi, na gostovanju Mančester sitiju 14. maja 1983. godine.
Lutonu bod nije odgovarao, a onda je Radi (kako su u Engleskoj zvali Radomira Antića) pogodio mrežu udarcem sa 16 metara u 86. minutu i postao zauvek ljubimac navijača kluba.
Antić se Lutonom 1981. godine obezbedio ulazak u najjaču ligu Engleske, taj klub se dirljivom porukom oprosio od svog Radija na zvaničnoj Tviter stranci.
Smenjen na +8 u Realu!?
Trenersku karijeru Radomir Antić je počeo kao pomoćnik u Partizanu, a prvi samostalan posao na klupi imao je u Saragosi. Realov šef struke postao je u martu 1991. godine. U Madridu je pretrpeo veliku nepravdu, jer je smenjen kad je imao osam bodova prednosti u odnosu na Barselonu i držao prvo mesto.
Predsednik Ramon Mendoza, pod pritiskom razmažene Realove publike koja je tražila atraktivniji fudbal, odlučio je da u januaru 1992. smeni Antića posle pobede nad Tenerifeom od 2:1. Na klupu je seo dotadašnji sportski direktor Leo Benhaker.
Surova je bila kazna za loš potez Realove uprave, bez Antića na klupi Kraljevi su prokockali prednost i titulu je osvojila Barselona.
.jpg)
Čudesna dupla kruna sa Atletikom
Radomir Antić je najveće trenersko delo ostvario u madridskom Atletiku 1995-1996, a bila je to i najuspešnija sezona u istoriji kluba! Niko ni pre, ni posle njega, nije Jorgandžijama doneo duplu krunu!
Posle lepih rezultata sa Ovijedom, preuzeo je razvaljeni Atletiko koji se dve sezone borio za opstanak. Sklopio je sjajan tim, od totalnih autsajdera napravio šampione. Titulu je osvojio ispred tada odlične Valensije, jake Barselone. Katalonce je pobedio i u finalu kupa, u Saragosi, golom Srbina Milinka Pantića.
Čudesnom duplom krunom, Antić je uradio što niko nije u Atletiku. Velike stvari čini Dijego Simeone, tada Radomirov igrač na Vinsente Kalderonu, ali u srcima navijačima trofeji iz 1996. godine imaju posebno mesto.
Lansirao Inijestu i Ćavija
Trener Barselone Radomir Antić je postao u januaru 2003. godine, zamenio je Luja Van Gala. Tim je bio na očajnom 15. mestu, sezonu je završio kao šesti. Ugovor bi automatski bio produžen da se domogao četvrte pozicije i učešća u Ligi šampiona.
Antić je ostao zapamćen kao trener koji je u prvi tim uključio Inijestu, a Ćaviju dodelio mesto bliže golu. Kod Van Gala imao je više defanzivnih obaveza, a srpski stručnjak je u kasnije velikom asu prepoznao organizatorske sposobnosti.
U Ligi šampiona, Antić je dogurao do četvrtfinala. Zaustavio ga je Juventus, posle produžetaka. Na kraju sezone, ugovor nije produžen i na njegovo mesto je došao Frank Rajkard.
Selektor kojeg Srbija voli
Radomir Antić je bio jedan od najvoljenijih selektora u istoriji našeg fudbala. Probudio je u narodu ljubav prema reprezentaciji, napunio je stadion i majstorski vodio Orlove u kvalifikacijama za Mondijal u Južnoj Africi. Pamte se spektakularni mečevi na krcatoj Marakani sa Francuskom i Rumunijom.
Pobedio je na Mondijalu jaku Nemačku, a onda doživeo jedan od najnesrećnijih poraza u karijeri od Australije. Trebalo je da na poluvremenu bude barem tri razlike za Srbiju, a na kraju se meč završio porazom od 1:2. I velikom sudijskom krađom, zbog nedosuđenog penala.
Antić je otišao sa selektorske pozicije zbog razmimoilaženja sa predsednikom FSS Tomislavom Karadžićem, posle toga Srbija je imala neuspešne kvalifikacije za Prvenstva Evrope 2012. i 2016. i Mondijal 2014.
Tekst Sportski žurnal
